„Заветине“ нису саме, испод барјака ваше идеје свечовечности “ Заветована“сам и ја

Управник "Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ" , 2010
Управник „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ , 2010

Драги Мирославе,
Жао ми је због свега што се дешава са „Заветинама“ од стране групе организованих криминалаца који добро знају шта раде и шта им је циљ а циљ им је, не само отимање или просто крадја неколико сајтова, већ много дубље затирање једног става, идеје и могу рећи Мисије коју Ви, као усамљеник, спроводите ево вец тридесетак година уз нередовну помоћ ретких појединаца а колико сам закључила, највише су вам помагали они који вам нису одмагали.
Свесни сте да сте својом уникатношћу означени и то како у погледу раритетног уметничког стваралаштва тако и у погледу вансеријских личносних квалитета и тај знак, тај жиг одваја вас од остатка света .Ако је за утеху “ да сте њихови не би вас ни кушали“. Ваше визионарство у погледу једне другачије, отвореније и здравије, светлије Србије некоме је засметао.Они су не само вама него и свима нама који смо вам својим све многобројнијим присуством дали охрабрења да  истрајете, послали знак да у Србији треба да буде и заувек остане мрак, све прозоре (и васе) треба затворити, затрти истину и све што је објављује.И знамо сви ко је газда тог простора мрака и ко у њему царује без лица.
Те чињенице стално се морају обелодањивати било на начин  да ћемо сачинити Протестно писмо власнику Гоогл-а  или неку врсту петиције Удрузењу Књижевника Србије….Министарству културе или већ коме другом, у овом тренутку не знам.
Иза оваковог јединственог Пројекта Културе који ове године слави тридесетогодишњицу свога постојања  стала би свака друга нормална држава којој је у интересу да ствара и подржава самосвојне, мислеће и аутентичне личности уместо серијског производјења ликова за фабриковање лажних живота и истих таквих животних дела.
Драги Мирославе, „Заветине“ нису саме, испод барјака ваше идеје свечовечности “ Заветована“сам и ја.
Надам се и верујем, не једина.
Шаљем вам несто…сломљено…растрзано…нешто што личи на ово зло сто нам се дешава..а најмање на певање..
Поздрав,Соња Ковачевић

______________
НОЈЕВА ВАРКА

тамо где сам ја
увек сам ту сама
и унутра
провидим људе
кроз прозор
разлике чиле
ситне и крупне
брзо све брже
падају ограде
човека што држе
разливене границе
у мрље премећу
само чудне слике
без знака и ожиљака
истоветне прилике
ниједнога лица
тело им је глава
без оружја убица
пуца глава !
на пању искушавана и
вриску урнебесну
грохот
лудачки још слуша,
гаде се на њу и пљују
одлучују
у истим сви ципелама
поскакују
ципеле су истог броја
исти модел иста боја
и горе и доле све им је исто
и прљаво и чисто
и страна десна и страна лева
и мозак и црева
све цури капље
унутра налива
невреме се грдно спрема
уместо прозора
уз тресак ја затварам се
сва сломљена

 

Advertisements

МИРОСЛАВЉЕВО, Мера / Слободан Бранковић

МИРОСЛАВЉЕВО
Поштовани,
У ноћном аутобусу, при слабој светлости, прегледавах писмене студената
с Косова, на путу с југа на север. Негде, људи у дубоким чизмама и оружјем пуним муниције,
зауставише, изведоше и претресаше до голе гоже. Беху бесни на мене, јер не нађоше ништа.
Кад пређосмо имагинарну границу, прво место на које наиђосмо, незнадох које, али ја рекох
некоме скривеном испод мог расцепљеног седишта: МИРОСЛАВЉЕВО, ако и то, у даљини,
беше Србија.
Из тог хронолошког белега је и посвета Господину Мирославу Лукићу под именом Мера.
Поздрав
Слободан Бранковић
________________________________  МЕРА
Трон се љуља.
Затекох краља
У остави.
С лончетом у рукама.
Мала посуда
Којом сипа и пресипа.
Као и територије владарима.
Просуто млеко, мало више крви.
Човек прашта
Ако је мера свега.

Na gradonosnom oblaku jašu moje iluzije, stare i nove ljubavi….Bertrand Rasel. Su Tanasković

_________________________

….

Tri strasti, jednostavne ali neodoljive, su me nosile kroz život; čežnja za ljubavlju, traganje za znanjem, i  nepodnošljivo žaljenje zbog patnje čovečanstva.  Ove strasti, kao snažni vetrovi, su me nosile tamo i amo po svojevoljnom kursu, iznad velikog okeana  patnje, dosežući  same ivice očaja.

Tragao sam za znanjem. Želeo sam da razumem ljudska srca. Želeo sam da saznam zašto zvezde sijaju.  Trudio sam se da shvatim  pitagorejsku moć po kojoj brojevi imaju uticaj nad tokom.  Nešto od toga, ali ne mnogo, sam i uspeo.

Ljubav i znanje  su me uzdizali  ka nebesima onoliko koliko su mi bili dostupni, ali me je sažaljenje  vuklo nazad ka  zemlji. Odjeci bolnog vapaja odzvanjanju u mom srcu. Deca koja umiru od gladi, žrtve tlačenja i mučenja, bespomoćni stari ljudi koji su teret svojoj deci, i čitav svet samoće, siromaštva i zlopaćenja  koji pravi ruglo od onoga što  ljudski život treba  da bude.  Čeznem da ublažim to zlo, ali to  ne mogu,  zato i  sam patim.

To je bio moj život.  Nalazim da je bio vredan življenja, i rado bih ga proživeo ponovo da mi se za to ukaže prilika.

*iz  predgovora autobiografije Bertranda Rasela Za šta sam živeo

Izvor: http://promenaideja.wordpress.com/2012/02/04/bertrand-rasel-za-sta-sam-ziveo/

_________________

Na gradonosnom oblaku jašu moje iluzije, stare i nove ljubavi, očekivanja, lude želje i nejasni principi. Sa njima jašu i stari duhovi, dodajući oblaku težinu neprepoznatih strahova, prezira i oholosti… Oblak se spustio toliko nisko da će u zemlju udariti i napraviti tamnu dubinu za pad posle uzvišenja naših ideala….

Suzana Tanaskovic > Povodom dokumentarnog filma http://youtu.be/fDKR4gnYO7A   CURI ili Živote moj!

Prepisku treba (sa)čuvati

Suzana Tanaskovic коме: M. Lukiću

Dragi Miroslave,

Slično kao i sa tobom, slučajno sam uletela u prepisku sa Angelinom, koja uređuje sajt RIZNICA SRPSKA. Naime, ona je toliko ishvalila moj blog da je mislila je da više ljudi uređuje „Moje tragove“…I onda mi je predložila saradnju. Tim  povodom smo i ušle u komunikaciju. Pomenula sam tebe i tvoje stvaralaštvo, a da nisam poslala link ni prema jednom od tvojih blogova, a ona je već uplovila u internet i pronašla te. Istina, već 30 godina živi u inostranstvu, ali kako kaže nije čula za tvoje ime, ali ono malo što je sada videla i pročitala jako joj se dopalo i želi da te prezentuje na svom sajtu. Onda sam joj poslala linkove prema tvojim blogovima.

Predložila je da ti sam odlučiš kako će da te predstavi, jer forum ima određena ograničenja. Kada je dobila ideju da napravi ovaj sajt, krenula je u forumskom obliku zbog lakšeg sagledavanja tema, ali onda su se prilozi nagomilali (preko 8000 postova), a ona nema vremena da sad od toga pravi sajt.

http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?PHPSESSID=77af321aa1c53c8212ccf9ca7e0cd17f&

Pogledaj i prosudi. Ja lično mislim da možemo napraviti veoma lepu prezentaciju tvog stvaralaštva. Angelina pored biografije, bibliografije, i samih tekstova iz stvaralčkog opusa, postavlja i kritike, eseje, intervjue, i pojedine izabrane stranice iz štampe. Moguće je pored toga postavljati i fotografije. Za sve to traži odobrenja od umetnika koji su zastupljeni na javnom internet prostoru i postavlja linkove kao izvorišta informacija koje publikuje. Ostalo sama prepisuje i prekucava iz njoj dostupnih knjiga.

Nadam se da ne zameraš što sam dala ovaj predlog, i što sam samoinicijativno ušla u ovaj poduhvat.

Srdačan pozdrav
SU

_________________

Ovo je deo pisma koje mi je poslala: 

**********+

Draga Suzana,

nameravala sam Vam se juče javiti ali vreme jednostavno leti…

Kada ste pomenuli književnika Miroslava Lukića prilično ste me zaintrigirali da saznam nešto više o njemu. Ime mi nije poznato. Mislila sam da neću naći mnogo informacija o njemu na internetu ali, nije tako. Neko ga je postavio čak i na Wikipedi-i, a ovde nalazim vrlo lep članak o njemu:

http://umetnostmahagonija.blogspot.com/2008/05/opet-ko-je-u-stvari-miroslav-luki.html

kao i vrlo zanimljivu kritiku o knjizi „Umetnost mahovine“:

Lukić je napisao: Večnoj Srbiji, ili ako više volite, visokoj srpskoj kulturi, ili kulturi budućnosti, pravoslavnoj bogočovečanskoj kulturi potrebni su fini filtri, merila, kritičari koji bi visoko shvatili svoj poziv, i koji bi to i praktično potvrdili na delu, onako kako je to mislio i predlagao Eliot dvadesetih godina, razmišljajući o smislu i funkciji kritike. Treba istražiti srpsku kulturu i poeziju XX veka iz raznih uglova, kao i srpsku književnu kritiku; jer je u okviru nje, mimo nametane i proklamovane monolitnosti i jednoumnosti, bilo različitih glasova kroz vreme… (jedno od prvih poglavlja ove studije: Druga Srbija ili Bršljan oko srpske kulture i poezije XX veka). Miroslav Lukić, antologičar, kritičar i vrlo plodan pisac tako različit od savremenika i standardnih književno-umetničkih pojava epohe Hokus-pokusa, pravi razliku izmedju prave kulture i poezije…

Biće mi čast da ga „upoznam“ i rado ću ga postaviti na „Riznici“. Naravno, na Lukiću je da kaže kako želi da ta prezentacija izgleda. Pošto je rad na forumu tehnički ograničen (pozadina je uvek iste boje, izbor font-a je vrlo oskudan a i mesto fotografije je strogo određeno) tu ne mogu mnogo šta učiniti. Znači, izbor materijala i redosled postova je isključivo na njemu. Zaista se trudim da postovi izgledaju pristojno, da su sadržajni i pregledni. Sigurno ste već primetili da uvek navodim izvor infomacija. Više od ovog se ne može…

ČISTO MESTO / Su. Tanasković

Nemaš razloga da se izvinjavaš, zbog života. … To već znamo… Odavno sam shvatila da su očekivanja bilo koje vrste jalova stvar. I da svaka lekcija mora da se savladava individualno. Svaki gubatak je bolan, ali je neizbežan. Postoje kjnige Sergeja Lazareva, ruskog ekstrasensa, koga sam ja slučajno otkrila pre desetak godina. Iako ne spadaju u literaturu, a još manje u teoriju ili psihologiju, on kroz njih veoma vešto objašnjava procese „odvezivanja“ od ljudskih i zemaljskih vrednosti. Iako se meni ne dopada njegov način kako barata nekom terminologijom koja je vezana za religioznost, ali pomogao mi je da shvatim dubinsku psioanalizu. Klasična psioanaliza je udarila u zid, ušla u ćor-sokak, i ne može dalje… Izvukla sam neke pouke. I daleko je od toga da možemo generalizovati stvari. To ne postoji. On objašnjava karmu, preko opisa slučajeva pacijenata koje leči, veoma uverljivo, i običnom narodu moguće mnogo jasnije, nego pojedini filozofi koje sam čitala (Montalk, Armin Risi) na istu temu… Možda može pomoći tvojoj supruzi da lakše prihvati neke odlaske dragih i voljenih ljudi. Nije baš neka preporuka, ali je kao čitalačko iskustvo meni značilo u jednom periodu. Povremeno uzmem jednu od tih knjiga, nasumično otvorijm neku stranicu, i uvek se zaprepastim jer pronađem neki od odgovora koji  nisam ni znala da je aktuelan baš tog trenutka. Do pre dve godine bilo je tih knjiga u našim kjnižarama, ali sam čula da su ih povukli, zbog nekih nečistih i nerarzešenih odnosa u izdavaštvu.

Čovek sve mora da prođe sam. I to je jedino moguća varijanta u rastu i razvoju svake duše. Drugi ljudi koji se u tim procesima „muvaju“ oko nas uvek pomognu, ne samo savetom, nego nekim neobičnim delovanjem, koje i u negativnim kontekstima otrežnjuju, otvaraju oči i podučavaju nas. Ja tako gledam da razvoj čoveka… A to je veoma ozbiljna i široka i duboka tema, koja se ovim putem ne može iskazivati…

Hvala za preporuke. Nisam znala da je žena Dragiše Vitoševića pisala. Čitala sam njegove „darodavce iz prikrajka“. Nastasijevića sam pokušala da pronađem u Čačku, ali tek sam uspela neku lektiru da kupim – zbirka izabrane poezije i proze. Pogledaću šta ima u Beogradu. A uvek je tu i biblioteka. Mada više volim da imam u svojoj biblioteci knjigu.

I još nešto,… mislim da je bitno.
Nisam ja, Miroslave, pobožna, u onom smislu kako ta reč odzvanja u ljudskim ušima. Na mene je najviše uticao Vladeta Jerotić i Nikolaj Berđajev. I pre svega lično iskustvo. Neki „egzistencijalni dodiri“ umeju čoveka da otvore prema nekim pitanjima opšte egistencije, izvan materijalnog okvira. Svaki susret je bitan. Dodir dve duše. A to ume da se oseti, itekako…. Ili ga ima ili nema. Osete se i otpori. Oseti se i bliskost. I osete se naše intimne potrebe bića, ako smo iskreni prema sebi. I to nagoni čoveka da razmišlja. Ponovljena iskustva me potsećaju na đačka ponavljanja razreda. I sve dok se ne savlada gradivo, mi ponavljamo lekcije, kao đaci ponavljači, samo se na to još gomilaju gradiva iz razreda koga smo na „silu“ upisali ili koja nam sudbina nameće. A sudbina ili karma se izgleda mora odraditi. Bez obzira što o takvim stvarima, ne samo nedovoljno znamo, nego skoro da ništa i ne znamo. Naslućivanja intuicije nas usmeravaju, ako smo u stanju da je pročitamo, a najčešće je negiramo, zbog pustog racija koji je već šabloniziran, ukalupljen i prilično rigidan. A bez koga ne možemo i koga često bez pokrića koristimo….

I nemoj misliti da ti ja predlažem odlazak na Ostrog iz nekih religioznih razloga. Većina ljudi tamo ide iz tih razloga ili iz muke. Ja sam išla jer su me pozvali brat i majka. Bez bilo kakvih predumišljaja. Ali iskustvo boravka na takvom mestu, koje je očigledno čisto mesto, kao i mnogi manastiri, čoveka iznutra pokrene. Neki uvidi se dobiju, unutrašnji. Možda se to shvati tek kasnije. Jedan moj poznanik je 3-4 godine vodio svoje blizance kod logopeda. Deca su imala velike probleme čak da se upišu u školu. I svratili su tamo, onako usput, dok su išli na more. I u narednih deset dana, na plaži, deca su progovorila…. Tek tada su roditelji počeli da razmišljaju. Sada su ti dečaci čak šta više veoma uspešni đaci… Mislim da je taj odlazak mnogo više delovao na njihove roditelje, pa posredno i na decu preko njih. Čudne su to, i neobjašnjive stvari. I ne treba ih objašnjavati uopšte! Ne mogu se objasniti, jer mi za to koristimo logiku, razum, a duhovnost je izvan granica razuma prisutna, mada moram reći da je prisutna svuda… Čovek samo sa sobom treba da se suoči. Onda je bar za korak bliži i Bogu, Velikoj Duši…

I uvek je to samo ličan odnos. Uvek LIČAN.
I zato ja grešim kada pokrećem neke teme, čak najčešće slučano, iz nehata… Valjda, jer sam u tim sferama razmišljanja. Moja majka kad pokrene tu temu, ne dozvoljava mi ni da progovorim. Ne želi čak ni da čuje moja razmišljanja, prekida me iz momenta. Ona ima strah da neću otići „u stranu“. Ali to su njeni strahovi, koje veoma dobro uočavam. Ona je čist racio. I ne može da razume ili prihvati svoje dete, koje onda počinje da živi dupli život. Čak ne prepoznaje moj čvrst racio, koji od nje dobih. Strahovi ponekad izviru kad se pojave otvaranja ili čiste energije.

Izvini zbog toga. Neću više širiti temu. Neću te opterećivati. Pomislila sam samo da možda mogu imati u tebi sagovornika, zbog razmene iskustva. Ne životnog, konkretnog iskustva, možda više mišljenja. To je više izraz moje potrebe, nego tvoje. I izvini zbog nametanja. A u suštini imam tvoje knjige. I mislim da je to dovoljno. Ponekad je čovek suviše gladan nekog znanja. Često mi je pokojini Jova govorio: „Auuu, al’ si ti gladna…“ Otvorio mi je dizne, pa se posle pobunio: „Šta uradih, jadan ja… sad sam nadrljo pored tebe…“ Hehhehe.  Šta da radimo…

Želim ti srećen prvi dan u školi. I onaj tvoj prijatelj je potpuno u pravu. Briši u penziju što pre. Odmorićeš se od banalnosti sistema, iako ćeš, kao i svi mi, biti još u njemu. Aliraspolagaćeš svojim vremenom. A to je veoma važno za čoveka koji nešto stvara.

Srdačan pozdrav

Крвави месец

Крвави месец

….Потпуно помрачење Месеца, које нас очекује, назива се и „крвави Месец“, а како ће бити најдуже у овом веку, очекује се и да ће посебно интензивно утицати на промене расположења, комуникацију и емоције код људи.

Како тврди НАСА, не постоје докази да помрачење Месеца или Сунца има физички учинак на људе, али зато може имати дубоки психолошки ефекат. Миленијумима су бројне цивилизације тумачиле помрачење као предсказање судњег дана. Иако помрачење нема директан физички утицај на људе, промене у њиховом психичком стању доводиле су до физичких промена, па су се тако током помрачења приносиле људске жртве, што је био резултат људског страхопоштовања.

Најдуже помрачење Месеца има снажан утицај Марса, због чега ће посебно утицати на емоционална стања и приватне животе људи. Астролози напомињу како утицај Марса код људи може изазвати љутњу и фрустрације те довести до несмотрених поступака. Блажи утицај Сатурна ипак ће помоћи да се интензивне емоције примире, а неке звезде да људи буду стрпљивији и одлучнији.

Хороскопски знакови на које ће „крвави Месец“ највише утицати јесу Водолија, Јарац и Лав. Водолије се могу осећати прилично растројено и бити напети. Медитација ће им помоћи да се тај вртлог збуњујућих емоција примири.

Најдуже помрачење Месеца доноси неочекиване емоције
И Водолије и Јарчеви одлучиваће се на промене, што ће бити посебно изазовно за Јарчеве, који су бића навике. Али човек некад једноставно треба да се препусти и прихвати чињеницу да не може увек над свим имати контролу. Не морате категоризовати и рационализовати своја осећања пре него што их изразите вокално. Дозволите самима себи да имате поверења у то на који начин доживљавате свет. Допустите себи да наглас изразите властита осећања, чак и онда када нису још потпуно дефинисана.

Лавови ће пак током најдужег потпуног помрачење Месеца осећати малу нелагоду, али могу очекивати и њен позитиван учинак у виду добијања позитивне енергије. Припадници овог ватреног знака опет ће бити онакви какви заиста јесу у својој суштини – величанствени, снажни, храбри и секси. Међутим, и Лавови ће тешко контролисати своја снажна осећања. Могу се осећати иритирано, нестрпљиво, па чак понашати пакосно, што ће им бити знак да треба да се повуку и покушају да се опусте……

= извор : одломак из чланка

Kraljev testament

 

Kneginja Eva Marija Karađorđević, poznatija našoj javnosti kao Mici Lou, udajom za Andreja, rođenog brata kralja Petra Karađorđevića, postala je princeza Karađorđević. Kada je dala ekskluzivni intervju Miri Adanji Polak pre mnogo godina, plašila se da pokaže svoj lik i prihvatila snimanje u svojoj kući u Palm Springsu u Americi samo pod tim uslovom. Ova zanimljiva žena nekada se zvala Milica Anđelković. Rodom iz Vrnjačke Banje, ona udajom za kineskog lekara Loua postaje Mici Lou. Bila je bliska prijateljica kralja Petra Drugog Karađorđevića sve do njegove smrti i svedok događaja oko kralja za vreme njegovog boravka u izgnanstvu. Exclusive interview with Mici Lou, princess Eva Maria Karadjordjevic, who married Andrew, Peter Karadjordjevic’s brother, so she became princess Karadjordjevic. She was a close friend of King Peter II Karadjordjevic until his death and witnessed the events surrounding the King during his stay in exile.

Да се, ипак, разумемо… драга моја господо!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Овим речима се завршава увод у НОВИБУСУР  460-461 , април – мај, 2018.

  Желим да се захвалим оној мањини, која је прихватила претплату као нешто природно и нормално. Немам намеру, понављам, да одговарам ником од оних читалаца који се љуте, зато што сам заштитио најпретежнији део «Портала Сазвежђа З».  Уосталом, и нервирају ме – некакве бесплатне, штампане или електронске новине!Ништа на овом свету није бесплатно.  На шта све то личи? У постојање тог јединственог електронског архипелага, ја сам уложио уз помоћ својих пријатеља, невеликог круга правих људи, много бесаних ноћи, месеце, године…

       До краја ове текуће године, биће заштићено још неколико јавно доступних локација…

У Србији, од – 30. / 31.  марта, Светог Алексија Човека Божјег, Лазареве суботе, Врбице,до Недеље, 27. маја, Силаска Светог Духа на апостоле- Духови – Тројица,  2018. (по старом православном српском календару 7527….)    М. Лукић

 

Да је уопште изашао тај двоброј, обавестио сам, директно, електронском поштом преко хиљаду особа, чије адресе Сазвежђе има. Тај списак смо формирали од 2011. године, редиговали га, ажурирали, брисали оне које не занимају обавештевања о раду Сазвежђа З, односно Заветина, додавали оне који су се јављали и тражили да их ставимо на нашу електронску листу. Првих месеци 2014. године, када су нам хаковали налог  на ГООГЛу, непознати отимачи и криминалци, уништили су нам и једну од тих ажурираних листа, али и све друго што  су могли. Добио сам обавештења од ГООГЛа када сам опоравио свој налог,  да су то учинили неки непознати електронски гусари, удружени, из Панчева, и Јужноафричке Уније!

Циљ им је био да се окористе,и да неупућене људе и оне који су веровали у оно што радим последњих година, доведу у заблуду. Измислили су писмо – зато су и украли те електронске адресе „Заветина“- и упутили га на те украдене адресе преко којих сам,  један круг људи, обавештавао о оном што раде „Заветине“. Писали су га у моје име, и тражили су од људи да им пошаљу преко 1700 фунти или долара, како бих могао да се вратим из Лондона, где су ме наводно лопови оџепарили. Тако сам све сазнао. Пријатељи су ме звали телефоном, нудили да ми пошаљу онолико колико су могли, а ја сам се смејао. Јер нисам схватио шта се догађа, тј. да су ми хаковали мобилни телефон. Тако је било. Не поновило се. Надам се да никога нису преварили. Тада.

У тренутку када сам донео одлуку да већину  електронских локација заштитим, претворим из јавних у приватне и заштићене, што се поклопило са  публиковањем најновијег двоброја СПЕКТРА или НОВИБУСУРА, желео сам да обавестим скоро све са којима сам комуницирао електронски годинама, о томе  да СПЕКТАР прелази са десетодневног на двомесечно излажење. Није ми се много рецепијената јавило, што је и очекивано, пошто  од почетка пролећа ове године СПЕКТАР више није јаван, тј. доступан је само – позванима, и претплатницима.  Између уобичајених писама, стигло је и једно необично и неочекивано:

од: Kultura Opstine <kultura@pozega.org.rs>
коме: Miroslav Lukić <miroslav7275@gmail.com>
датум: 02. април 2018. 13:25
наслов: Re: НОВИБУСУР 460-461 , април – мај, 2018.
потврђено од: pozega-org-rs.20150623.gappssmtp.com

 

Поштовани,

Молимо Вас да престанете да нам шаљете пошту или ћемо бити приморани да пријавимо као спам.

Крајњи Север Европе. Др Мита хрли према хоризонту (снимак Б. Веддер)

..

Писмо није било потписано. Међутим, очигледно да сам некога успео да изнервирам, иако ми то није било ни на крај памети (сам Бог зна!), и кренуо сам да листам  мејлинг листу, преко хиљаду адреса, али – нисам пронашао на тих осамнаестак густо куцаних страна адресу

Kultura Opstine <kultura@pozega.org.rs>

Сео сам и написао кратко писмо:

Поштовани,

Веома Вам хвала на обавештењу. Ваше писмо ме је сасвим изненадило због тона и претње, тим пре што знам да на списку наших рецепијената, или оних који примају обавештења, нема никога из Пожеге. Проверио сам списак, нема на нашем списку Ваше адресе  kultura@pozega.org.rs. Изгледа да се неко игра и са Вама и са мном. Иначе, ја у принципу  шаљем обавештења само онима који то затраже. А и онима који  затраже, да им шаљем обавештења из делокруга посла којим се бавим, па одустану, бришем их са листе, одмах кад то затраже

Могуће да вам је неко други проследио обавештење, то које наводите, ја за то не могу бити одговоран.

У сваком случају, хвала Вам на обавештењу.

          Срдачан поздрав,

Сутон у Шведској

 

После тога сам претраживао нешто на ГООГЛу, и …. Нећу да дужим. Укапирао сам.

Није ми тешко да се извиним  кад направим грешку, омашку.

  Поштовани,

Ипак смо решили енигму- Случајно, сасвим случајно

Претражујући на ГООГлу, налетим  на ово   Решење о именовању Стручне конкурсне … – Општина Пожега

www.pozega.org.rs/?id=39

31.10.2016. – Решење о именовању Стручне конкурсне комисије за оцену пројеката поднетих на Други круг конкурса општине Пожега за обезбеђивање средстава из буџета општине Пожега за … Раде Вучићевић, члан, (професор светске књижевности, запослен у Општинској управиПожега). II. Задатак …

Сада ми је јасно. Ја јесам слао обавештења на адресу  Раде Вучићевић, која је била шифрирана.

Пре него што сам обрисао Вучићевића, дешифровао сам и адресу, то је гле, чуда, kultura@pozega.org.rs.

Обрисао сам Вас, не секирајте се. Дакле, драги Г. и колега Вучићевићу: да сте се потписали својим именом, одмах би решили непотребни неспоразум.У сваком случају, извините.

Свако добро,

Мирослав Лукић, ур.

***

Овај случај је, заиста, добродошао, да одлучим следеће: Више нико неће добијати обавештења, из „Сазвежђа З“, тј. Заветина. Кога занима, то – сазвежђе – пронаћиће га, наћиће начин да се обавести. А ако не буде умео, знао? Шта ће „Сазвежђу З“ такав? Више нико други неће имати приступ  оном што се зове „Портал Сазвежђе З“ (или делу тог портала), осим – претплатника, и позваних. (Углавном, реч је о ретким добротворима, и ауторима, једном ужем кругу.)

Више никада и никоме нећу одговарати, ако ми пошаље непотписано писмо…

Ово је прилика и да се извиним свима онима, чије је електронска адреса временом доспела на нашу мејлинг листу, игром случаја, па су се због тога, или нечега  другог,  осећали лоше, као кад вам тајна завереничка група шаље поруке. Сазвежђе не спада у ту фелу. Убудуће, обавештења ће моћи да добијају само она лица која  то изричито затраже, и потпишу  да то желе, пријави се да желе да добијају обавештења од Сазвежђа З. И сам сам данас увидео, као и пре неколико месеци, да на нашој листи има доста адреса испред којих је додат крст, што значи да је онај којем је та електронска адреса припадала, променио свет. Још је горе што сам видео, да на неким блоговима и сајтовима – не из Сазвежђа З – постоје гаџети на којима аутора и власника блога прате особе које су преминуле пре неколико месеци! Или година. Образац сваког писма, које смо ми – ја или моји помоћници слали другима – има ону обавезну одредницу

    If you do not want to receive more our mail, please let us know! Ако не желите да примате више нашу пошту, молимо Вас јавите нам!  *  Заветинама су потребне мецене, донатори – помоћ, да би могле да остваре своју мисију. Можда је најбољи начин да помогнете Заветинама куповина њених издања… Најделотворнији начин директне помоћи је годишња ПРЕТПЛАТА (на неки од приватних блогова / сајтова Портала Сазвежђа З.)…

 

исто

Довољно је само – јавити да не желите. Без повишених тонова. Желим да сваком кажем збогом, и онима који никад нису ни помислили да откажу та обавештења  „Заветина“, и онима којима су та обавештења  била досадна, али нису их отказивали, и свима онима који су их отказали, на овај или онај начин. – Заветине су створене да  шире круг општења, а не да га сузе и доведу до кретенизма. Заветине су, драги моји, временом постале, заиста,  Сазвежђе . – Ур.

Читуље, књиге, године…шта ће од свега штампаног, публикованог остати… / БелаТукадруз

Понекад навали и таква помисао и упије се, у човека, смртног, као крља.

Полеђина превода тзв. „Књиге мртвих“ у НЕЗАВИСНИМ ИЗДАЊИМА пок. Слободана Машића

Када сам купио ову књигу, Велику египатску књигу Мртвих, коју је с немачког превео Марко Вишић? Вероватно баш те 1982. године, када је и штампана? На њеном крају је, поред осталог, штампан, као што су то наши стари радили, и Списак  „Сталних претплатника Независних издања“ (у том тренутку списак је догурао до броја 406!!). Издавач књиге и уредник је Слободан Машић. Књига је штампана у 3000 пр. У штампарији „Радиша Тимотић“ (Београд). Сви примерци су нумерисани. Цена књиге: 200 дин.Обим књиге 132 стр.Прегледајући поново тај списак, видим да су многи стални претплатници, у међувремену, преминули. Променили свет. Преминуо је и човек оснивач Нзависних издања, Машић, Бог да му душу прости, тиха вода која руши брег. Погледајте ви на полеђини „Књиге мртвих“ колико је ствари у том тренутку штампао! Како? Зар је могуће? Тако ће се данас упитати многи – Неверне Томе, углавном добар део – данашњих и читалаца и писаца.

Све је то било могуће захваљујући тој чудној симбиози Машића и аутора који су имали некакав свој сан о независним издањима, али и претплатницима. Већина претплатника Машићевих књига је била из Београда, Србије, али и других република ондашње државе, па и оних који су живели далеко од Југославије. Нису сви претплатници помрли, не, али кроз двадесетак година, имена тих претплатника неће се више нигде појављивати, па ни у читуљама.

Зашто нико није наследио Машића? Поготово у време уништења и пропадања толиких издавача?

Зато што није било лако бити заиста независтан издавач, Машић.

Остају, ипак, неизбрисиви трагови, попут списка објављених НЕЗАВИСНИХ ИЗДАЊА на полеђини споменте „Књиге мртвих“, као имена на каквом споменику. Гробље и култура су у непосредној вези (Берђајев).

И ту се можда може наћи одговор на мучно питање постављено у наслову, који је можда и утешан. Донекле…

(Крајем марта 2018)

Преглед 2012.

The WordPress.com stats helper monkeys prepared a 2012 annual report for this blog.

Here’s an excerpt:

The new Boeing 787 Dreamliner can carry about 250 passengers. This blog was viewed about 1.600 times in 2012. If it were a Dreamliner, it would take about 6 trips to carry that many people.

Click here to see the complete report.

Zabranjena trava je zelenija

On Thursday, December 12, 2013 10:56 PM, Vujica wrote:

—– Original Message —–
From: Milovan Milosevic
To: Aco Milacic ; Andrej ; Nenad Jevtić ; Milena Radić-Bedaković ; Toma petrovic Ub ; g58benc@gmail.com ; milena andrijasevic ; breza004@yahoo.com ; Olga Gorunović ; Novakov Dimitrije ; Tomica Delibasic ; ljiljana stojanović ; Ljiljana Obrenović ; Martin Vrska ; vujica@sezampro.rs ; Vujke/Vujanović Dragan
Sent: Monday, December 02, 2013 8:43 PM
Subject: Fwd: FW: FW: FW: Fw: FW:

———- Forwarded message ———-
From: Boro Piscevic
Date: 2013/12/2
Subject: Fwd: FW: FW: FW: Fw: FW:
To: Radisa Milinkovic , Dragan Piscevic , vukica novakovic , Milan Samardzija , vucko60@gmail.com, Milovan Milosevic , dmijacic@sezampro.rs, Dragan Pavlovic

———- Forwarded message ———-
From: Snežana Glavašević
Date: 2013/12/2
Subject: FW: FW: FW: Fw: FW:
To: „rade blagojević (rolexin@orion.rs)“ , Radojica Krgović , „Zorica Šalinački (zsalinacki@pbb-banka.com)“ , Zorica Smiljkovic , „ljiljashp@gmail.com“ , Ljiljana Novović , „boropiscevic@gmail.com“ , „violetaroglic@gmail.com“ , „vojislav.milic@urbel.com“

>

Zabranjena trava je zelenija

cid:58BDE1CCA0F14DCEAB5EE01C129B9943@jp.ptt.yu

Ponekad se možeš daleko ispružiti!
Ali pazi da ne pretjeraš.
Jer kada se previše istegneš, precijeniš svoje granice i nađeš se zaglavljen u situaciji iz koje se ne možeš izvući,
ima jedna stvar koju treba uvijek pamtiti…….
Nisu svi koji se pojave……
došli da ti pomognu!!!!

cid:6F4209E6A72A47A2B500C73A0D675D67@jp.ptt.yu

KAD ZAGLAVIŠ, JEBU TE SVI…..!!!!

Vesna Jovanovic,
Nacionalna sluzba za zaposljavanje | Filijala Niš
Sektor za posredovanje u zaposljavanju i planiranje karijere | Savetnik za zaposljavanje

Srbija | 18101 Niš | Ratka Vukicevica 3
tel: +381 18 501236 | mob: | faks:
e-mail: Vesna.Jovanovic2@nsz.gov.rs | www: http://www.nsz.gov.rs

Suzana Milenkovic,
Nacionalna sluzba za zaposljavanje | Filijala Niš
Sektor za javne nabavke i opšte poslove | Šef Odseka za opste poslove

Srbija | 18101 Niš | Ratka Vukicevica 3
tel: +381 18 501201 | mob: +381 64 8107091 | faks: +381 18 501242
e-mail: Suzana.Milenkovic@nsz.gov.rs | www: http://www.nsz.gov.rs

Aleksandra Djakonovic,
Nacionalna služba za zapošljavanje | Filijala Sremska Mitrovica
Grupa za ostvarivanje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenos | Savetnik za ostvarivanje prava iz osiguranja u prvom stepenu

Srbija | 22000 Sremska Mitrovica | Svetog Dimitrija 31
tel: +381 22 638821 | mob: | faks: +381 22 638888
e-mail: Aleksandra.Djakonovic@nsz.gov.rs | www: http://www.nsz.gov.rs

Tatjana Golubovic,
Nacionalna služba za zapošljavanje | Ispostava Stara Pazova
Odsek za posredovanje u zapošljavanju i planiranje karijere | Savetnik za zapošljavanje

Srbija | 22300 Stara Pazova | Ćirila i Metodija 18
tel: +381 22 312240 | mob: | faks: +381 22 315663
e-mail: Tatjana.Golubovic@nsz.gov.rs | www: http://www.nsz.gov.rs

Snežana Glavašević,
Nacionalna služba za zapošljavanje | Filijala Voždovac
Služba Voždovac | Savetnik za zapošljavanje

Srbija | 11000 Voždovac |
tel: +381112412960 | mob: | faks: +381112412965
e-mail: Snezana.Glavasevic@nsz.gov.rs | www: http://www.nsz.gov.rs

„УЈКИН ДОМ“, ПОСЛЕ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА

БАКАРЕЛО ЊАГОЈЕВИЋ КАО ГЕНЕРАЛ БУЕНДИЈА
(Мирослав Лукић: Ујкин дом – Апостроф-Београд 1997.)

Власта Станисављевић
Власта Станисављевић

У неким „сценама“ књиге Ујкин дом Мирослава Лукића, à part у средини око 100-те, и после 100-те стране, пробране слике, овога тадa релативно младог писца прозе и поезије, смењују се као на филмском платну, боље рећи, попут оних у чувеним Маркесовим (100) годинама самоће. Јер лакоћа клизања покретних слика и у 100 година самоће и у Ујкином дому је безмало једнака. Двоструки прескок реда у тексту, једнак резу на филмској траци, готово и да не служи својој намени, да временски и сликовном припадношћу одвоји догађаје, ради лакшег дистинговања тренâ и просторâ код читалаца, па макар и тако – на визуелан начин, него стоји формално тако, колико да неверни и тврдоглаво убеђени да је то свакако „нигде прекинута прича“ морају прихватити да је, у реду, заиста непрекинута прича, али времена и простора који се прекидају. Такав фини континуитет приповедања стварно је примећен у 100 година самоће и такав лежерно фини континуитет у поступцима (у акцији и реакцији) код свих Буендија (и претеча и потомака), читај и код печког, никако млавског, Бакарела Њагојевића, примећен је у обе књиге.

Чини се да је ту изванредну непрекидајућу динамику саопштења из дневника Боре Мишљеновића уочио и Срба Игњатовић кад је хтео да Апостроф то што пре објави. Колику је само причу Гарсија Маркес испричао, тако велику да се гута и по (још) 20 до 30 година у Самоћи, кад не знамо ни данас да ли је црна вода-језеро у непроходном трњу била колико далеко, или близу, до Маконда јер се у смењивању лепих понуђених слика није ни стизало до те запитаности, што се управо ево  догађа и вашем скромном записивачу ове своје скромне мисли, да што чешће путује у свој крај, пролазећи преко места догађаја романа Ујкин дом, а да се и не упита где је Босиљковац,та тајна тачка ослонца, улаз у лавиринт, заправо пукотина. А зашто се не би питао, осим зато што штиво романа јесте готово универзалано (а због скромности аутора јест морало да лежи и на „конкретној подлози“)? Па можда зато што може да стоји свуда и нигде. Довољан је свеобухватни поглед на шумско-ботанички фон и да се осматрач препозна као учесних тих предела, из књиге. Једноставно књига Ујкин дом је „покрила“ СВЕ на путу, почев од Пожаревца до Мајданпека, илити од Београда до Неготина.

Иконично-монографска сличица ВЕЛИКЕ МАГАЗЕ која јесте на нивоу своје функционалне важности, бивајући штаб Шумске војске, дигла је на још виши ниво важност поштовања предака, од којих нам она и остаде, (пре свега код овог аутора, а потом и у укупној духовној традицији овога североисточног дела Србије); и сваки пут скрене пажњу, боцне, читаоца (јер сви познајемо наше МАГАЗЕ И ВЕЛИКЕ МАГАЗЕ). Скрене пажњу и боцне баш колико и Маркесова јунакиња која једе земљу и креч са зида, а која и није увек у овој функцији испуњења глади, али је увек дата уз сталну напомену аутора да је то она која једе земљу и креч са зида. Овај, такав проседе Маркес  нам ставља на луксузну трпезу прозног штива, јер зна да и споредна личност мора бити хомогено обрађена, ако хоћемо као читаоци да верујемо и у изабрани профил главнога лика у књизи, као што су сви потомци и преци једнаких (као једна) сличних особина, а који, као Буендије, морају да изнесу на леђима, рођењем па до смрти, свих 100 година самоће.

Код Лукића је такав третман примећен у случају, условно речено, најспоредније личности, рецимо у случају, Власте Петровића. Он ће бити онај стручњак који у доба врше, у миру, готово једини зна да покрене тај део вршалице који све покреће – мотор-машину. И неће бити случајно да баш он и тера војни камион, заплењен у неким акцијама шумских партизана, или чак и тенк руских војника који су му га дали да вози, у њиховом дугом и „досадном“ путовању од Влад-ивостока до Берлина, јер ко би други и возио машину. И зашто? Кад он зна с тим да барата, а ту је, у диспонибилитету, поменут у ранијим поглављима књиге, поглављима која се, како рекосмо, због континуитета, чак и на оним тобожњим резовима, тешко, или уопште не могу раздвојити.

На крају, да бисмо „остали верни“ изабраном наслову за ово тек никло мишљење, рецимо још и то да је владавина овога лика, Бакарела Њагојевића, присутна у штиву колико и брижна овојница око важних телесних органа, присутна баш колико и владавина свих Буендија кроз цело дрво живота (лигнум витае), и Хозе Аркадиа и Аурелијана као и других које је од корена до врха обујмило то дрво за свих „100 година самоће“.

На самом крају да признам да сам ишчитавајући другу половину књиге Ујкиног дома (јер сам је једном раније заборавио у аутобусу, у пола читања) открио и имао све изгубљено назад: и прву половину књиге јер бù „слепљена“ за ову другу (због оног „непрекинутог континуума“ , спомињаног овде, напред, па чак и тај аутобус и сâмо одредишно место у које је отишао – Неготин (а ја остао у Кучеву), а да будем и искрен и силом маштовит, кажем, вратиле су ми се и 100 година самоће које нису биле у том аутобусу, али јесу у избледелој ми меморији која се напоји новом меморијом као што су се млађи Буендије пунили крвљу свих старијих, посебно зачетника с почетка Маркесове велике приче.

  1. јан. 2017, Београд Властимир Станисављевић Шаркаменац

 

Белатукадруз (алиас М. Лукић, аутор "Ујкиног дома")
Белатукадруз (алиас М. Лукић, аутор „Ујкиног дома“)

______________

* Драги комшија, Мирославе,

књигу сам прочитао, остала је и у другој половини иста, дакле, она половина „коју сам и тражио“. Сад би ти књигу вратио, ако си ту, зазвонићу, евентуално сутра, у недељу, а више бих волео данас, због неких обавеза.
Ја сам се у својој врсти одушевљења одазвао (…..)  на маркесовску атмосферу у смени догађаај у „Ујкином дому“ и написао један мали осврт (да не кажем неку крупнију реч) те то рекао и Срби И., кад је примао награду, у Удружењу, ваљда критичарску (Чеда Миковић), он се зарадова мом наднаслову: „Ујкин дом“ после 20 година“ јер ћу мало компарирати Генерала Буендију и Бакарела Њагојевића (тамо је сто година, а овде 20 година, барем од „Апострофа“). кажем зарадова, и даде ми неки маил „Савременика плус“ да му пошаљем то да објави, што ја и учиних. Сад, ево, шаљем то и теби да видиш, ако ти штима, па да сачекамо да видимо следећи „Савременик плус“ да ли ће га објавити, ако не, не знам да ли ти то можеш због „сукоба интереса“, али има времена да се о томе још договара.
Потом донео бих ти моју књигу ГОЛГОТА коју сам обећао да „бацим“ и сандуче и још ону књигу „ГЛАВА“ о Карађорђу, што се мучила за награду, кад је добио Зоран М. Мандић или, можда, Ти?
Свакако ми јавни да ли си ту, а можеш да користиш и овај телефон (…..) или (…..) .
Комшија Власта Шаркаменац  ( 28. јануар 2017)

ЗАВЕТИНА. Група визионара.Пријатељи

%d bloggers like this: