Преписка, фрагменти

03. новембар 2011. 17.59

Драги Владо,

почео сам да публикујем. Стићиће ти аутоматска обавештења.
Отворена је посебна страница за тебе на сајту Библиотека АБВГ. Грешком, она није имала могућност додавања нових прилога па је обрисана, и додата нова. Убудуће ће бити додавано, по мом избору. Када публикујемо нешто, аутоматски препоручимо на Фејсбуку и на још неколико адреса најмање, тј. на доста адреса.
Не треба журити, али ни препустиоти се одлагањима.
Сад попсетиоци – планетарно – Библиотеке АБВГ – могу стећи реалнији дојам о теби. Публиковао сам два есеја о теби, Јована Делића и Хамовића.

Погледај https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/vladimir-jaglicichttps://sites.google.com/site/bibliotekaalas/system/app/pages/admin/commonsharing#/vladimir-jaglicic/izabraneinovepesmevladimirajaglicica……..

Ацина књига је прототип књига какве ћу  убудуће објављивати на папиру, кад будем отишао у пензију. Моје песме на енглеском су приредили и уредили други људи, без мог уплива, да би ме изненадили. Прво су ме наљутили, а после сам видео, да ме то чека у будућности, касапљење стихова. Песници улазе понекад у свет преко касапљених ствари, фрагмената.

Све најбоље.

_________________________

Vladimir Jaglicic коме: Лукићу
 20.19 )
Па, могу са тим „касапљењем“, мада је неуобичајено, да се сложим из најмање два разлога.
Прво, неумитно стиже час кад нас нико ништа неће питати, и кад ће то бити право.
Друго, Бродски на једном месту својих разговора са Волковим каже: „Шта остаје од песника? Остају пацовски репови стихова. У најбољем случају могу се надати да будем какав Архилох“ (дакле песник коме су, после уништења Александријске библиотеке, и после свих земних полома, остали само делови песама – стихови, а ниједна цела).
Кад човек боље промисли – то и није кљаштрење, колико својеврсни излаз
Свако добро,
В. Ј.
______________
Miroslave, kad dodjes do Dzona Dona, molim te da uvrstis ovu varijantu prevoda pesme „Smrt nece ponosna biti“

Не горди се, смрти

 

Не горди се, смрти, јер те неки зову

ужасном и моћном, кад ти ниси таква;

не ликуј, јер мене ниси ни дотакла,

неће ме убити, још, долазак преки.

Ако сан и одмор твоји су предзнаци

ужитак ког пружаш мора бити већи

јер најпре најбоље водиш, што ће прећи

да одморе кости и душе у раци.

Роб си очајника, случаја, краљева,

отрови, болести, и рат те добију:

ако нас већ греју чини и опијум,

и боље од тебе – зашто си надмена?

За сном кратким вечном буђењу се креће,

и смрти већ нема: ти, смрти, умрећеш.

 

Наиме, имао сам примедбу једне преводилице са енглеског, коју сам уважио, да је та песма преведена „преслободно“. Мислим да је дух песме погођен и у првој авријанти, али ова је, чини се, утегнутија. Прва варијанта је четрнаестерац, а ова дванаестерац; такође, прва варијанта је у трећем лицу, а ова је обраћање смрти, што је дословце исправно.

Поздрав,

В. Ј.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s