Нека ти је благословен и овај дан…

Мирослав Тодоровић

мар 22. 2012

Туманска река, код манастира Тумани. Голубац, 23. март 2012. Снимак Др Димитрије Лукић

 

Драги Мирославе, многоруки Лукићу,

јуче сам био у Сврљигу. Ових дана иде БДЕЊЕ у штампу. Ново рухо, већи формат, најзначајнија, по делу, имена српске књижевности: Добрило Ненадић, Мирослав Лукић…Твоја поезија, први део од послатог за/узима 11. страна. Немаш разлога да се срдиш што  све није  ишло, али имаш чиме да  се поносиш: садржајном поезијом  која легитимише поезију као врховну уметност.

О томе више они што читају, него ја који те познајем.

Иначе, ситуација свуда иста, комична и трагична: …плакати, потписи, са нишке телевизије „пролећни пљусак обећања“ и све је  како то написа мој друг, сјајан песник Вујица Бојовић: Изборни циркус и марифетлуци око избора постају нови српски фолклор и нова српска привреда – производња демагогије, патриотизма и корупције.

Када сам писао текст „Пусто и глуво“ написах и ово:

Учени” избацише програмски из лектире „Прву бразду” Милована Глишића, тема сеоског живота и села поста табу тема, јер село је заостало, шта ће нама село, хлеба има у пекарама, млека у тетрапаку, стићи ће (и стиже) ,,Мекдоналс” и у нашу варош, ваља писати о граду. Нико се не пита да ли нам преко те хране убризгаше неки биолошки чип па не знамо више шта радимо нит’ шта нам ваља чинити? У град, у град…

А, о изумирању села „Политика” 12. фебруара 2006. пише: „На власинској висоравни, у селу Горње Романце и у суседним махалама, у кућама су наишли на људе који су умрли пре више месеци… од добијања батина од сина, мајка свој живот окончала самоубиством”. [Политика.20.12.2010]

Сада се не питам, јер смо шашави и бандоглави, и мним да нам је нешто  и преко ваздуха, у време бомбардовања, убачено па смо као ћурке обеућени и збуњени, и никако да нам дође из д. у главу.

А шта ће и како ће бити о томе испева и мој земљак Симовић:

…Доћи ће време  да из мишје рупе / промолиш нос, оњушиш месо и супу / да на клупу попењеш гладно дупе./ а дупе с клупе сагнаш у мишју рупу…Итд.

Намерно сам у тексту „Сетва плаката “ подсетио на збирку Свети мученици, на знано „Сто пута су нас преко водне жедне превели…“

И опет ће,  а ја уместо да сам у селу, у мом малињаку, дангубим по Ниш.

Идем 30. марта да се склоним из овог резервата, у блажену самоћу, да испаштам заблуде, а зна како ће да буде…Итд.

И нека ти је благословен и овај дан,

срдачно Мирослав из Трешњевице

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s