Da mi je da napisem nesto / Što na pesmu bi ličilo / Eson Jaos

SAČMARICE STIH

Da mi je da napisem nesto
Par redova samo
Sto na pesmu bi licilo
Kratku i Obicnu
Al odlucujucu
Sa malo reci nebiranih
Zrelih bremenitih
Onako sve kako i jeste
Da stavim u pesmu
Ko oporuka konacnu tesku
Bez trofej reci uglacanih
Ko sacma olova u glavi
Hicem za kraj pevajucim
Vrtesku reci svih
Zaustavi jedan s predumisljajem
Pogodjeni stih.

Na pocinak kad podjem oci mir da mi sklopi
Kad bi moglo na papir da stane
U pesmu da pretocim
Retko upotrebljavanih
Svaku da razgledam ko trofej uglacam
Bez da se premisljam reci biram
sve kako jeste da opisem
da ne opisujem i reci trazim
ceo bol u pesmu takav kakav jeste
ja bih da stavim
pesma val da mi bude da odnese
oluja da bude sve da raznese
bol od pesme veci neka me raznese

pesmu bih ne od reci
skrtih i bremenitih
biranih ko trofej uglacanih
da stvorim pesmu ja snatrih

probudih se i shvatih
da je ne od valova
vec od dana pesma moja izatkana

snatrih od valova pesmu da stvaram ne od reci
do pucine snagom svog zamaha  da sežem
u dubinama svoju plitkost da utopim
na dnu mora biser rec pronadjem
ko krilima raspetim nebo i more
u pene zagrljaj da vezem
valovi morski sprudove  ko stihove da klesu
nebo i more u zagrljaj da vezem
da iza mene ostane kamen spran i go
sto na suncu od tuge usamljen bljesti.
Da mi je napisem nekoliko redova smo
Sa malo reci puno da kaze
Tih nekoliko redova samo snagom svojom
Sastanak sa smrcu da otkaze

ZAOKRUŽIVANJE

NA NEBU MESEC
MESEC ŽUT
ŽUT I PUT
PUT JE KRUG
KRUG JE PUN
PUN MESEC
MESEC NA NEBU
NA NEBU
ZATVOREN KRUG

KRIVO

Krivo
Od mladosti rane
Nakrivo nasadjeno
Tokom zivota negovano
Obrezivane mu grane
Ukorenjeno
Tvrdokorno krivo
Pretilo je sve da upropasti
Na glavu da mu se obrusi
Al ko korov zilavo
Nije se uspeo od njega spasti
Na kraju ga je ubilo
To shvatanje njegovo krivo
Da mu je za sve u zivotu
Sve drugo krivo bilo

___________________________  Dragi Miroslave,
Ne volim nedelje…lice mi na bolesnika koji jedva ceka sutra da ozdravi..e pa evo ponedeljka..od rano probija Sunce..poranih.
Saljem vam malo “ igrarija“ da vam se danasnji osmehuje dan.
Pozdrav,Sonja

*____________ Nekoliko dana kasnije

Mocna je i zastrasujuca sila nesvesnog.Ziva Sila. Za sve sto nam se desava uvek postoji cvrst razlog iako smislenost pojedinih postupaka i dogadjaja otkrivamo, cesto, tek naknadno a neretko nikada. Od zivotne je  vaznosti da odgonetamo njegov genijalan i zanimljiv ali nadasve  DELOTVORAN jezik koji komplementaran sa recima tek cini celinu.
Sve ovo pisem jer pokusavam da protumacim i shvatim “ omasku“ vezanu za pesmu SAC MARICE STIH
Dok sam pesmu privodila kraju a kraj je, kao i cela pesma. prepun aluzija..sacma olova u glavi..zaustaviti vrtesku..s predumisljajem hitac..pogodjeni stih… osecala sam se, najblaze receno, uznemireno, predomisljajuci se da li tako nesto treba da stavim na papir i neka zla slutnja i strah su se bili uvukli u mene a posebno znajuci da svaka  rec, izgovorena a jos vise napisana, preti ostvarenjem tj.tezi da se ispuni.
I ono sto je moja svest odbacila kao  neupotrebljivo, moje  NESVESNO je vratilo jer  je NESVESNO  UVEK U FUNKCIJI ZIVOTA  pa smo tako dobili konacnu verziju  koja se zavrsava sa „nekoliko redova koji ce sastanak sa smrcu da otkazu“.
Ruznjikava pesma kojoj je produzen zivot ili etika iznad estetike.
Hvala na vasem neumornom razumevanju i svako dobro, Sonja

p.s. sad mi je tek lakse

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s