ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА НАГРАДЕ „БРАНКО МАНАС“

022      Жири награде „Бранко Манас“ донео је одлуку да су њени овогодишњи лауреати РАВНОПРАВНО књижевници ЉУБИША ЂИДИЋ за књигу „Скраћиване приче“ (у издању „Шумадијских метафора“ из Младеновца) и МИРОСЛАВ ТОДОРОВИЋ за књигу песама „Ветар понад гора“ (издавач „Свен“ из Ниша).
ЉУБИША ЂИДИЋ, песник, прозаист и антологичар, аутор импресивног броја књига, у „Скраћиваним причама“ објединио је прозни и поетски исказ, брзу анегдоту и сажету фабулу, низове дочараних слика, пошалица и мудролија, а све то на мајсторски, упечатљив и особен ауторски начин. У језику Ђидићевих кратких, малих форми проза се ненаметљиво претаче у поезију баш као што, готово истовремено, поетски акценти, зачудни обрти и распламсана лирска имагинација повратном силом обогаћују његову необичну, памтљиву и питку нарацију.
По овом прожимању жанрова Ђидић је настављач оне линије присутне у делима српског међуратног модернизма (Милош Црњански, Растко Петровић) коју је, на свој начин, следио и књижевник чије име ова награда иначе носи, сам Бранко Манас.

Песник, прозаист и аутор есејистичко-критичких написа МИРОСЛАВ ТОДОРОВИЋ такође је деценијама присутан, пре свега бројним песничким књигама, на нашој књижевној сцени. Тодоровић је лирик „дугога даха“, у свом певању ослоњен на пробрано историјско-културно, али и непосредно доживљајно искуство. У својим новијим књигама песама – а „Ветар понад гора“ готово да је њихов својеврсни резиме, закључни акорд – овај аутор урања у завичајни предео, сетно и меланхолично преиспитује минуло и садашње, а поготову властити доживљај све опустелијих и обезљуђених наших крајолика.
Иако наслоњена на библијске и сродне поруке, прожета осећањем непоновивости и губитка, Тодоровићеве лира у крајњим исходима не звучи апокалиптички. Песник држи да је поезија најдубље исходиште а у исти мах прибежиште и сугестивно нам и убедљиво то зна да саопшти.

___________ Извор: Attachments :Нова РЕЧ Синђелићева 4, 12000 Пожаревац,

Ниш, 12. децембар 2012.

Блажени и уважени БелатуКаДрузе,
здраво освануо и нека ти и овај дан буде благословен.
Ја сам га започео читањем твог „Билтена“ бр. 90 уз чуђење како истрајаваш.
А читају и други. Од Вујице Бојовића  тј. Винка Шелоге стиже ми писмо иницирано мојим текстом „Време забаве“ Стиже ми вест о награди  „Бранко Манас“ за збирку „Ветар понад гора“. Била је у најужем избору за „Раде Драјинац“ и „Јефимијин вез“.
Знајући како све то ради, питам се да ли је то знак да се нешто мења. О наградама сам више текстова написао и мним да их треба, код нас, утулити све док…
Да  ли ће бити боље.
Сумњам, али  знам да ћемо идуће године  и ову помињати као добру. Чича Гаврило из села Преконоге каже да баба Милена чита будућност из кинеског пасуља, гледа у плећку аргентинског говечета, оног од којег се прави чувена златиборска пршура, и каже да ће…али о томе ћу сутра.
А до сутра ја те срдачно поздрављам уз ове прилоге

Толико,
Твој Мирослав из Трешњевице

_________ из пропратног писма дописника…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s