И немој имати другог пјесника осим мене / Мирослав Б. Душанић

Читајући Ваш посљедњи прилог „Певати и мислити у једној трагичној култури“ од Бошка Томашевића, сјетио сам се да имам једну сатиричну „пјесмицу“ посвећену нашим „голубовима превртачима“… Тачније, написану поводом још једне „књижевне награде?“, која је уручена Рајку Петров Ноги. Заборавио сам о каквој се награди радило, јер овај пјесник их згрће и капом и шаком… Пјесма није можда нека, али може да Вас насмије… А ако Вас којим случајем онерасположи, или недај Боже наљути имајући у виду ко нам представља/диктира културу, онда Вам се искрено извињавам…

И немој имати другог пјесника
осим мене
             за Рајка Ногу, Бабарогу и остале
              Национале

да те ударим пјесмом
посред носа и
наставим
ововременску драму
безвлашћа
да ти умножавам
прошлост
и ако затреба
да те у њу затворим
вјечно
да пловиш као лађа
да ме славиш увијек
будан
и лик не заборавиш
да задрхтиш од мог
испруженог кажипрста
и громког гласа
опасно је ово вријеме
других пјесника нема
у овој земљи
осим мене не постоји
божанство
и дуго ће да се чека да
се поново роди
које је тако вично
да се свему прилагоди
(15. мај 2012.)

Advertisements

3 мишљења на „И немој имати другог пјесника осим мене / Мирослав Б. Душанић

  1. Душанићу, песма је Ваша, као и коментар; значи, пошто сте Ви одговоран човек, верујем, Ви публикујући је преузимате и одговорност за њено обелодањивање. Волео бих да ме је насмејала; али стање је у нашој књижевности и култури трагично и, на жалост, далеко од хумора…

  2. Господине Лукићу,

    Хвала Вам! Слобода изговорене ријечи ми је изузетно важна, све остало је споредно.

    Цензура и аутоцензура су ОГЛЕДАЛО једног друштва… А у нашем је још увијек много оних, који то огледало увијек изнова ломе, јер само на тај начин се осјећају сигурним и могу неприкосновено да владају…

    Колико год је њима важно да огледало остане трајно разбијено, толико је мени важно да га из парампарчади поново састављам. Колико год се они трудили да огледало остане у неком ћошету, затурено и прекривено наслагама пепела и прашине, толико је мени милије да га на видно мјесто изнесем, гланцам и полирам… Па да се ЈАВНО огледамо…

    Искрен поздрав од моје маленкости!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s