Из писама пристиглих у последње време

 

Моји косови. Снимак М. Тодоровић (мај 2013)

Моји косови. Снимак М. Тодоровић (мај 2013)

*

Господине Лукићу,

Видео сам приказ Зорана М. Мандића и неколико песама из књиге „Ноћ те увек чека“. Сада Вам шаљем фотографију и библиографску белешку за базу података. Надам се да ћу и убудуће слати неке песме и неке друге ствари.  Испод  фотографије коју сте објавили на сајту (Зоран. М. Мандић, Милић Вуловић и Тадија Тадић у Новом Саду, рецензија „Ослушкивање невидљивог врта осаме“) поткрала се једна грешка. Наиме, треба само ставити Т. Тадић, а не Е. Тадић. Хвала Вам на свему.

Срдачан поздрав

Милић Вуловић

(8. фебруар 2013)

 

*

Драги Мирославе,

ево збирке („Стуб”), послаћу ти је, разуме се, и поштом, идуће недеље,

Свако добро,

В.

16. фебруар 2013. 13.22,

 

(Vladimir Jaglicic )

 

*

(28. март 2013)

 

Драги Мирко, ево шаљем Ти за ЗАВЕТИНЕ овај текст о Ђорђу Д. Сибиновићу. Мислим да си ми објавио и приказ његове књиге песама НАСЕЉЕ БЕЛИХ КУЋА објављене у КОВ-у за коју је добио награду Мирослав Антић. Волео бих да објавиш овај текст. Много Те поздрављам уз жељу да се ускоро сретнемо негде у Београду или Пожаревцу и наставимо наше занимљиве разговоре. Зоран М. Мандић

 

*

(Мирослав Б. Душанић)

 

Поштовани госп. Лукић!

 

Здравствено сам лоше, све је горе… данас сам био на љекарској комисији, која ме је страшно изнервирала, добрим дијелом и понизила, дискриминирала…

Али нећу да о томе пишем…

 

Шаљем Вам један „Разговор“, вођен сасвим другом приликом, који је био кратак… а ја га записао да се сачува:

 

Разговор

 

       права песма увек нађе

       правог човека

            Стојан Богдановић

 

Понудио ми своју поезију –

Скоро бојажљиво додао:

Толико се затекло, није

обавезно читање.

 

Измијенили смо пар ријечи –

Затражио адресу да нешто

пошаље: То су мали тиражи,

мали издавачи.

 

Пожалих му се на болест –

А он рече: Мисао помера

планине. И немојте ми сада

написати, Лако је рећи.

 

Песник зна да није лако. –

Ставио је на разговор тачку.

Дуго у ноћ гризло ме изнутра.

Такви су велики пјесници.

 

Мирослав Б. Душанић

 

——————————————-

… мудри стари људи говоре да се ништа случајно и не догађа, и да све има свој разлог који често не умемо да спознамо… (Надица Јанић)

Нећу о Вашим примједбама поводом  тзв. интервјуа и чланских карти (али ћу Вам у бољем расположењу и на то написати пар ријечи…)

Моје тзв. препоруке не одражавају увијек (рекао бих ријетко) мој став… ја још увијек мислим да ни Ви нисте „прокужили мој блог“, па и моје јављање на гугле или фејссбуку  –

Ја сам доста провокативан, циничан… и немам много воље да непознатима објашљавам… У мојим тзв. прилозима има много недоречености с моје стране и погрешне процјене с друге стране…

људи најчешће поистовјећују написано/послано/препоручено са личношћу која тај прилог шаље… А ја не демантујем…

Но, надам се да ћу са Вама имати прилике да попричам у четири ока… тада ћете ме и лично упознати и сигуран сам да ћете неке ствари сагледати сасвим другим очима…

————————————————

Издавача нисам још лоцирао и непознаница ми је (а трагам од како сам пренио вијест о Гаталици…)

Али сам ронашао тог ангажованог/плаћеног преводиоца из Берлина  – Вил Фирт (Will Firth) о коме Гаталица пише (Гаталицу нисам никад читао, и немам никакво мишљење) и шаљем Вам линк:

http://www.willfirth.de/serbocroat.html    /  http://www.willfirth.de/index.html

Останите ми здраво! Нека Господ буде с Вама!

(Надам се да ни од мене „није потпуно дигао руке“)

Душанић!

 

*

12. апр 2013.

Пријатељу!

Ово што пишем није важно, читајте само кад имате времена, да се у Вашем послу са овим глупостима не замарате…

Добро је да сте престали да анализирате мој блог… технички сам неписмен, покушавао сам нешто да измијеним што се дизајна тиче, али не умијем… Blogspot је технички заостао… За оне изверзиране је сигурно најбољи WordPress – отворио сам један блог на њему, јер сам ту хтио за Вас постављати моје текстове, али не знам са њим да радим, и одустао сам…

Понављам се ко папагај – мој блог није прављен за преводиоце, а и зашто би, нико од њих ми неће дати свој дио колача… није прављен ни као антологија (чак ни лична), за тако нешто немам ни могућности а ни стручности… мој блог није направљен плански, („Ваша мисија“ се морала планирати), у своје вријеме настао је из потребе.

На почетку је вођен само на њемачком и служио за комуникацију са мојим интернационалним удружењем (ProLyKu), чији сам био члан, које сам послије пет година напустио. Тада сам избрисао све прилоге, задржао сам само неке текстове особа, које су ми били драги и са којима сам контактирао и приватно… Три године сам преко овог блога комуницирао са групом за Алтернативну и експерименталну књижевност „aggum“. Групу је водила једна фантастична професорка из Берлина, а онда је због сукоба интерес друштво „привремено угашено“, али ни до данашњег дана није поново заживјело… члан тог друштва је била и моја млађа кћерка, те Саша Станишић, о коме сам Вам већ писао…

Већи дио мојих „експерименталних текстова“ из тог периода је сачуван на овом блогу, као и нешто текстова од моје кћерке Саре.

Преко овог блога сам контактирао са њемачким часописима (повремено још и данас) и пјесницима, који су ми слали прилоге за часопис „Schrieb“, чији сам био један од уредника… Када сам се потпуно изоловао, извршио сам „чистку“, почео сам на њему да објављујем шта сам управо читао, касније текстове које су ме нечим „погађале“…

Да су неки аутори (српски) више заступљени, а неки мање лежи у чињеници да ја овдје немам никакве посебне репрезентативне књиге… Посједујем пријеводе неких наших аутора (углавном књиге које сам Вам помињао извјештавајући о издавачу), нешто је позајмљено из овдашње градске или универзитетске библиотеке, нешто је пронађено на интернету (ту увијек морам да пазим, јер могу да наступе проблеми… неке су ми из различитих побуда стигле из Србије…

Ја не знам гдје Ви откристе силне пјесме од Ј. Ленголд… на мом блогу је једна једина „Човек који чека“ (она ми се свиђа, јер то доживљавам, сваки пут кад сам у Хамбуршком метроу)… А колико знам и Ви сте поставили код Вас нешто од ње… Не знам, можда сте мислили на Гордану Ђилас – 4 пјесме или на „моју комшиницу“ Верицу Тричковић (7 пјесама)… Но, није то баш толико важно. Једанпут сам Вам поменуо да ћу Настасијевића добити од моје таште, овдје посједујем неколико његових есеја и једну стару збирку прозе…

Албахари, Попа, Црњански, Павловић, Андрић, Киш…не улазим у то зашто, али  су овдје доста превођени, зато их има несразмјерно много – још увијек волим по коју Албахаријеву причу, по који текст од Киша, за Попу сам прије 20 година мислио да је изванредан пјесник (моје пјесме из 80-тих имају нешто од њега, данас имам друго мишљење, допада ми се понешто као експеримент… Црњанског нисам никад опонашао, више ми се свиђа његова проза…

И да за вијек вијекова завршим са причом о мом блогу (ах да једанпут ћу да пишем о том фамозном интервјуу и чланским картама!!!)… у њему су и неки сасвим мали, непознати, безначајни псци и пјесници,  аматери… Неке сам ставио ја из само мени размљивих разлога, неки су ме замилили да објавим њихов текст… А пошто ја од мог блога не живим, а није ни антологија, ни репрезентативни избор српске поезије, нити блог Вашег формата, нешто од послатог сам и објавио…

Кад год мало прегледам мој блог, ја понешто избришем…

И да завршимо и са фајловима – не знам како да их направим, ко „Тута Бугарин сам“… а добро сте и примијетили, ја сам постао све несигурнији када је у питању то што сам ја написао (више не знам шта је поезија, шта проза, шта коментар, забиљешка… све ми се у глви стумбало… само знам да је написано из срца…)

Знам да је све ово збрда-дола набацано, али да Вас којим случајем не завара, нисам ни љут, ни разочаран, не правдам се, само покушавам нешто да појасним..

Ипак смо сви ми различити, различити су и укуси… А Ви као антологичар имате и ту обавезу да будете ОБЈЕКТИВНИ и СТРУЧНИ (ни по баби ни по стричевима), а ја као читалац сам тог ослобођен…

Поздрав!

*

14.04.2013.

„када као појединац одете у иностранство, видите колико у ствари свет не зна ништа о нама, па и сва та преувеличавања наших успеха такође су лажна слика.“

Тачна је ова изјава, али госп. Бајац се уопште није запитао, ко је све преведен у том веома агресивном наступу Српске Књиге на њем. тржиште… Кад се понуде писци, које ни у земљи нису нешто посебно читани, није ни чудо…
За Лајпцишки сајам књига 2013. је написан оскудан и веома мањкав каталог Министарства културе о срп. писцима, многи срп. писци нису ни са једном ријечју поменути, као да и не постоје…
Каталог су уредили и написали Гојко Божовић и Михајло Пантић…

Послаћу Вам овај каталог (ако га немате) поштом… СРАМОТА!

*

 

(Мирослав Тодоровић )

 

Драги Имењаче, послао сам више себе да проверим, да погледаш, а шта ћеш у космос хитнути то је, за мене сада, најмање важно. Важно је  да Ти, донкихотовски, радиш оно што би требали да раде они који су  плаћени за то. Да то  работи држава.  Али, како  рече мој друг М.Д.Ј неке   најзначајније књиге су штампане као приватна издања. Каним да свој сеоски дневник средим. Али, ваља брати малине,  треба и друге ствари уРАДИТИ. Треба…

Остало по договру. Јави да ли је стигао Унус бр.44.

И ево три адресе за „претплатнике“ на Сазвежђа:

milenkovicmilica89@gmail.com    Milenkovic Milica

sgjovanovic@yahoo.com              Sloboan Jovanovic

stojanbog@gmail.com                 Stojan Bogdanovic

tdrakic@gmail.com                     Tatjana Dan Rakic

 

Kao uvek svako dobro

Твој Мирослав из  Трешњевице

 

*

 

Zdravo Mirko,

 

Tacno je, vreme leti, pa si u pravu za ovih 100 godina! Dobro smo hvala Bogu svi, radi se, ja sam kao i uvek u masini, mada manjoj nego inace. Uskoro mi izlazi knjiga pripovedaka u SKZ-u to je mislim, najvaznije za mene.

Sto se tice mog bloga, ja sam ti tu skroz neuka i prihvatam sve kritike o neazurnosti, prosto nisam tip za to. Slobodno primam sve kritike, trebalo bi mi tri zivota da se prezentujem kako treba i sta sve radim. Prosto to ne znam.

Vidim da duhovno kvalitetno provodis penzionerske dane.

Srdacno te pozdravljam,

Slavica  (Garonja)

 

*

 

Poštovani i dragi Miroslave,

Veliko hvala.
Terapija koja će me pokrenuti, prijavću je medicini koja traga za lekom protiv kancera.
Maturanti su mi zahvalili za „Maturantska zaveštanja“…Studenti koji vole poziju komentarisali
su pesme koje su zahvaljujući TEBI pročitali.
Hvala za radosnu vest (jevanđelje). Svako ima po neko jevanđelje, ja imam MIROSLAVLJEVO JEVANĐELJE
u ličnosti Miroslava Lukića.

Srdačan pozdrav
Zahvalan saradnik Slobodan (Branković)

 

*

ДРАГИ МИРОСЛАВЕ,

ДОБРОМ ВЕШЋУ ЗАСИЈАЛИ СТЕ КАО ЛУЧА У НОЋИ ДУШЕ!

ХВАЛА НА ПОВЕРЕЊУ!

(Aleksandar Marić, 18. мај 2013)

 

*

(наставља се)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s