Усамљени гроб. ПИСАО ПРИЈАТЕЉ ПРИЈАТЕЉУ

Листајући старе новине

_____________________________

Лакомица, трешње, с-и Србија, Звижд. Снимак Иван Лукић, 2013

Лакомица, трешње, с-и Србија, Звижд. Снимак Иван Лукић, 2013

Усамљени гроб

У Драгосави код Иванграда чува се предање да је овде 1914. године сахрањен војник српске војске, Милан Ђорђевић, родом из Србије

На благим падинама Тифрана, на излазу из села Драгосаве код Нванграда, покрај пута налази се усамљен гроб српског војиика из првог   светскот   рата.   Према   казивању житеља Драгосаве и сећању најстаријег човека у селу, 81. годишњег Вуке Голубовића, овде је сахрањен Милан Ђорђевић, ро-дом негде из Србије, који је, као војник српске војске, највероватније 1914. године, био рањен, подлегао ранама и овде сахрањен.

Судећи према садашњем изгледу, гроб је добро очуван, захваљујући  брижљивом односу мештана, који из пијетета чувају овај гроб од пропадања..

Становници Драгосаве се надају да ће се после објављивања овог написа у „Политици“, јавити неко од сродника или потомака погинулог војника Ђорђевића, ради посете гроба, или преноса пос-мртних остатака у место рођења. — Мирко Божовић, инспектор СУП-а Иванград.

*

ПИСАО ПРИЈАТЕЉ ПРИЈАТЕЉУ

Писмо стигло у Сплит и вратило се у Ниш

Дванавстог августа послао сам пријатељу у Сплиту ; „експрес“ препоручено пиомо, којим сам га обавестио о неким за нас важним питањима, на која је он, такође, требало да ми хитно одговори. Радило се о допуни смене у летовалишту у коме је он био управник. Како ми одговор није стизао, написао сам пријатељу дописницу, у којој сам га укорио због „неажурности“. Међутим, пре одговора мој пријатељ једошао у Ниш.Испоставило се да он_није ни примио моје писмо.

Отишао сам 30. августа у Пошту Ниш 1, са које сам послао „експресно“ писмо ,и, захтевао да се упути потерница за њим. После три дана паштоноша ми је 2. септембра донео то маје писмо. На ковврту је утиснут жиг поште Сплит, с датумом 14. 8. 1975. с напоменом  „Отпутовао“.

Мој пријатељ је, у ствари из Сплита отпутовао тек 26. авгусга. Значи, био је тамо јаш 12 дана после приспећа мог писма.

За потерницу ми је наплаћвно шест динара, уз напомену да ће ми новац бити враћен ако се установи да писмо кривицом поште није уручено. Но, то није важно. Питам се ко ће надокнадити штету

проузрокоеану иеблаговременим уручењем мога писма, јер да није било важно не бих га прслао „експресном“ пошиљком. — Божа Миловановић, учитељ у пензији, Ниш, Чаирска 24.

________ Рубрика „Међу нама“ , Политика, Београд, понедељак 8. септембар  1975.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s