Димитријевић – Лукић

Драги Лукићу,
Разумео сам Вас. Дивим се Вашем радном елану, визијама, упорности и
великој жељи да доведете у ред ствари које су изокренуте наопако у
нашој култури, историји, баштини и свакодневици. Имате моју подршку, у
свако доба, али не може један човек баш све да оствари што је
замислио. Над плановима земаљским стоје небески, Божји планови. Али
ако Вам је дато да то урадите, ако је благословено, урадићете сигурно.
Хвала Вам на линку*. Прелистаћу га.
Поздрав и најбоље жеље
Димитријевић
(Мирослав, 16. 06. 2015)

____
* Током 16.6.15., Мирослав Лукић је написао:

Поштовани,
Димитријевићу,

Пре неки дан сте ме питали – шта радим, ако сам добро разумео?

На таква питања не одговарам „ни јатацима“. Ево зашто – зато што вучем као
магарац, не знам кад почиње дан, ни када треба да завршим, и оно што сам
започео , и оно што је у раду, и оно што сам обећао , пре свега себи. И
кога такве ствари уопште треба да занимају?)

Велико време ми одузима, поред редовних припрема „Сазвежђа“ и
ПРОТОТИП (Нека врста Азбучника Енциклопедије Заветина, јер сам схватио да је много
важније да неки писци које сам покушавао да тумачим и вреднујем и
превреднујем почну да улазе, макар и у амбиционо замишљене али независне
енциклопедије, какав је Прототип, него у антологије, зборнике, тематске
бројеве часописа) . То не желим да посебно елаборирам.

Данас сам, после много закашњења, завршио једну посебну страницу
Азбучника Еа, електронске енциклопедије, сваком на свету доступне, страницу која
садржи 50 чланака, публикованих на локацијама мог „Сазвежђа“. Једну у низу.
Стигао сам, можда, до једне осмине посла, укупног посла, који ће потрајати
годинама… Пошто та страница почиње и стварима које те се тичу, шаљем
ти линк о томе, мемориши то негде, за будуће; јер убудуће нећу лично
обавештавати, никог, па ни тебе, јер би онда губио много времена, које ми
је потребно на другој страни. Предлажем ти, кад имаш времена, да ту страну
прелисташ, кад имаш брз инернет, што се каже прошпијунираш, и схватиш шта у
ствари радим – што нико не ради. Али погледај и друге ствари. То није само
посао редакторски, то је и посао уреднички, визионарски, цепање
чворова… и више нећу о томе.

Драинац је писао да му је глад бескрајна а руке вечно празне, када бих то
парафразирао – а не знам зашто бих – ја бих можда написао да су мени и руке
и срце увек пуни; јер ми је судбина да живим неколико живота и изгледа да
у томе има и неког пртоклетства; откуд знам?

Али, да ту станем, уз поздрав из Бгда.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s