Архиве категорија: Без увијања

Диоректно на ствар

Kraljev testament

 

Kneginja Eva Marija Karađorđević, poznatija našoj javnosti kao Mici Lou, udajom za Andreja, rođenog brata kralja Petra Karađorđevića, postala je princeza Karađorđević. Kada je dala ekskluzivni intervju Miri Adanji Polak pre mnogo godina, plašila se da pokaže svoj lik i prihvatila snimanje u svojoj kući u Palm Springsu u Americi samo pod tim uslovom. Ova zanimljiva žena nekada se zvala Milica Anđelković. Rodom iz Vrnjačke Banje, ona udajom za kineskog lekara Loua postaje Mici Lou. Bila je bliska prijateljica kralja Petra Drugog Karađorđevića sve do njegove smrti i svedok događaja oko kralja za vreme njegovog boravka u izgnanstvu. Exclusive interview with Mici Lou, princess Eva Maria Karadjordjevic, who married Andrew, Peter Karadjordjevic’s brother, so she became princess Karadjordjevic. She was a close friend of King Peter II Karadjordjevic until his death and witnessed the events surrounding the King during his stay in exile.

Advertisements

Да се, ипак, разумемо… драга моја господо!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Овим речима се завршава увод у НОВИБУСУР  460-461 , април – мај, 2018.

  Желим да се захвалим оној мањини, која је прихватила претплату као нешто природно и нормално. Немам намеру, понављам, да одговарам ником од оних читалаца који се љуте, зато што сам заштитио најпретежнији део «Портала Сазвежђа З».  Уосталом, и нервирају ме – некакве бесплатне, штампане или електронске новине!Ништа на овом свету није бесплатно.  На шта све то личи? У постојање тог јединственог електронског архипелага, ја сам уложио уз помоћ својих пријатеља, невеликог круга правих људи, много бесаних ноћи, месеце, године…

       До краја ове текуће године, биће заштићено још неколико јавно доступних локација…

У Србији, од – 30. / 31.  марта, Светог Алексија Човека Божјег, Лазареве суботе, Врбице,до Недеље, 27. маја, Силаска Светог Духа на апостоле- Духови – Тројица,  2018. (по старом православном српском календару 7527….)    М. Лукић

 

Да је уопште изашао тај двоброј, обавестио сам, директно, електронском поштом преко хиљаду особа, чије адресе Сазвежђе има. Тај списак смо формирали од 2011. године, редиговали га, ажурирали, брисали оне које не занимају обавештевања о раду Сазвежђа З, односно Заветина, додавали оне који су се јављали и тражили да их ставимо на нашу електронску листу. Првих месеци 2014. године, када су нам хаковали налог  на ГООГЛу, непознати отимачи и криминалци, уништили су нам и једну од тих ажурираних листа, али и све друго што  су могли. Добио сам обавештења од ГООГЛа када сам опоравио свој налог,  да су то учинили неки непознати електронски гусари, удружени, из Панчева, и Јужноафричке Уније!

Циљ им је био да се окористе,и да неупућене људе и оне који су веровали у оно што радим последњих година, доведу у заблуду. Измислили су писмо – зато су и украли те електронске адресе „Заветина“- и упутили га на те украдене адресе преко којих сам,  један круг људи, обавештавао о оном што раде „Заветине“. Писали су га у моје име, и тражили су од људи да им пошаљу преко 1700 фунти или долара, како бих могао да се вратим из Лондона, где су ме наводно лопови оџепарили. Тако сам све сазнао. Пријатељи су ме звали телефоном, нудили да ми пошаљу онолико колико су могли, а ја сам се смејао. Јер нисам схватио шта се догађа, тј. да су ми хаковали мобилни телефон. Тако је било. Не поновило се. Надам се да никога нису преварили. Тада.

У тренутку када сам донео одлуку да већину  електронских локација заштитим, претворим из јавних у приватне и заштићене, што се поклопило са  публиковањем најновијег двоброја СПЕКТРА или НОВИБУСУРА, желео сам да обавестим скоро све са којима сам комуницирао електронски годинама, о томе  да СПЕКТАР прелази са десетодневног на двомесечно излажење. Није ми се много рецепијената јавило, што је и очекивано, пошто  од почетка пролећа ове године СПЕКТАР више није јаван, тј. доступан је само – позванима, и претплатницима.  Између уобичајених писама, стигло је и једно необично и неочекивано:

од: Kultura Opstine <kultura@pozega.org.rs>
коме: Miroslav Lukić <miroslav7275@gmail.com>
датум: 02. април 2018. 13:25
наслов: Re: НОВИБУСУР 460-461 , април – мај, 2018.
потврђено од: pozega-org-rs.20150623.gappssmtp.com

 

Поштовани,

Молимо Вас да престанете да нам шаљете пошту или ћемо бити приморани да пријавимо као спам.

Крајњи Север Европе. Др Мита хрли према хоризонту (снимак Б. Веддер)

..

Писмо није било потписано. Међутим, очигледно да сам некога успео да изнервирам, иако ми то није било ни на крај памети (сам Бог зна!), и кренуо сам да листам  мејлинг листу, преко хиљаду адреса, али – нисам пронашао на тих осамнаестак густо куцаних страна адресу

Kultura Opstine <kultura@pozega.org.rs>

Сео сам и написао кратко писмо:

Поштовани,

Веома Вам хвала на обавештењу. Ваше писмо ме је сасвим изненадило због тона и претње, тим пре што знам да на списку наших рецепијената, или оних који примају обавештења, нема никога из Пожеге. Проверио сам списак, нема на нашем списку Ваше адресе  kultura@pozega.org.rs. Изгледа да се неко игра и са Вама и са мном. Иначе, ја у принципу  шаљем обавештења само онима који то затраже. А и онима који  затраже, да им шаљем обавештења из делокруга посла којим се бавим, па одустану, бришем их са листе, одмах кад то затраже

Могуће да вам је неко други проследио обавештење, то које наводите, ја за то не могу бити одговоран.

У сваком случају, хвала Вам на обавештењу.

          Срдачан поздрав,

Сутон у Шведској

 

После тога сам претраживао нешто на ГООГЛу, и …. Нећу да дужим. Укапирао сам.

Није ми тешко да се извиним  кад направим грешку, омашку.

  Поштовани,

Ипак смо решили енигму- Случајно, сасвим случајно

Претражујући на ГООГлу, налетим  на ово   Решење о именовању Стручне конкурсне … – Општина Пожега

www.pozega.org.rs/?id=39

31.10.2016. – Решење о именовању Стручне конкурсне комисије за оцену пројеката поднетих на Други круг конкурса општине Пожега за обезбеђивање средстава из буџета општине Пожега за … Раде Вучићевић, члан, (професор светске књижевности, запослен у Општинској управиПожега). II. Задатак …

Сада ми је јасно. Ја јесам слао обавештења на адресу  Раде Вучићевић, која је била шифрирана.

Пре него што сам обрисао Вучићевића, дешифровао сам и адресу, то је гле, чуда, kultura@pozega.org.rs.

Обрисао сам Вас, не секирајте се. Дакле, драги Г. и колега Вучићевићу: да сте се потписали својим именом, одмах би решили непотребни неспоразум.У сваком случају, извините.

Свако добро,

Мирослав Лукић, ур.

***

Овај случај је, заиста, добродошао, да одлучим следеће: Више нико неће добијати обавештења, из „Сазвежђа З“, тј. Заветина. Кога занима, то – сазвежђе – пронаћиће га, наћиће начин да се обавести. А ако не буде умео, знао? Шта ће „Сазвежђу З“ такав? Више нико други неће имати приступ  оном што се зове „Портал Сазвежђе З“ (или делу тог портала), осим – претплатника, и позваних. (Углавном, реч је о ретким добротворима, и ауторима, једном ужем кругу.)

Више никада и никоме нећу одговарати, ако ми пошаље непотписано писмо…

Ово је прилика и да се извиним свима онима, чије је електронска адреса временом доспела на нашу мејлинг листу, игром случаја, па су се због тога, или нечега  другог,  осећали лоше, као кад вам тајна завереничка група шаље поруке. Сазвежђе не спада у ту фелу. Убудуће, обавештења ће моћи да добијају само она лица која  то изричито затраже, и потпишу  да то желе, пријави се да желе да добијају обавештења од Сазвежђа З. И сам сам данас увидео, као и пре неколико месеци, да на нашој листи има доста адреса испред којих је додат крст, што значи да је онај којем је та електронска адреса припадала, променио свет. Још је горе што сам видео, да на неким блоговима и сајтовима – не из Сазвежђа З – постоје гаџети на којима аутора и власника блога прате особе које су преминуле пре неколико месеци! Или година. Образац сваког писма, које смо ми – ја или моји помоћници слали другима – има ону обавезну одредницу

    If you do not want to receive more our mail, please let us know! Ако не желите да примате више нашу пошту, молимо Вас јавите нам!  *  Заветинама су потребне мецене, донатори – помоћ, да би могле да остваре своју мисију. Можда је најбољи начин да помогнете Заветинама куповина њених издања… Најделотворнији начин директне помоћи је годишња ПРЕТПЛАТА (на неки од приватних блогова / сајтова Портала Сазвежђа З.)…

 

исто

Довољно је само – јавити да не желите. Без повишених тонова. Желим да сваком кажем збогом, и онима који никад нису ни помислили да откажу та обавештења  „Заветина“, и онима којима су та обавештења  била досадна, али нису их отказивали, и свима онима који су их отказали, на овај или онај начин. – Заветине су створене да  шире круг општења, а не да га сузе и доведу до кретенизма. Заветине су, драги моји, временом постале, заиста,  Сазвежђе . – Ур.

Читуље, књиге, године…шта ће од свега штампаног, публикованог остати… / БелаТукадруз

Понекад навали и таква помисао и упије се, у човека, смртног, као крља.

Полеђина превода тзв. „Књиге мртвих“ у НЕЗАВИСНИМ ИЗДАЊИМА пок. Слободана Машића

Када сам купио ову књигу, Велику египатску књигу Мртвих, коју је с немачког превео Марко Вишић? Вероватно баш те 1982. године, када је и штампана? На њеном крају је, поред осталог, штампан, као што су то наши стари радили, и Списак  „Сталних претплатника Независних издања“ (у том тренутку списак је догурао до броја 406!!). Издавач књиге и уредник је Слободан Машић. Књига је штампана у 3000 пр. У штампарији „Радиша Тимотић“ (Београд). Сви примерци су нумерисани. Цена књиге: 200 дин.Обим књиге 132 стр.Прегледајући поново тај списак, видим да су многи стални претплатници, у међувремену, преминули. Променили свет. Преминуо је и човек оснивач Нзависних издања, Машић, Бог да му душу прости, тиха вода која руши брег. Погледајте ви на полеђини „Књиге мртвих“ колико је ствари у том тренутку штампао! Како? Зар је могуће? Тако ће се данас упитати многи – Неверне Томе, углавном добар део – данашњих и читалаца и писаца.

Све је то било могуће захваљујући тој чудној симбиози Машића и аутора који су имали некакав свој сан о независним издањима, али и претплатницима. Већина претплатника Машићевих књига је била из Београда, Србије, али и других република ондашње државе, па и оних који су живели далеко од Југославије. Нису сви претплатници помрли, не, али кроз двадесетак година, имена тих претплатника неће се више нигде појављивати, па ни у читуљама.

Зашто нико није наследио Машића? Поготово у време уништења и пропадања толиких издавача?

Зато што није било лако бити заиста независтан издавач, Машић.

Остају, ипак, неизбрисиви трагови, попут списка објављених НЕЗАВИСНИХ ИЗДАЊА на полеђини споменте „Књиге мртвих“, као имена на каквом споменику. Гробље и култура су у непосредној вези (Берђајев).

И ту се можда може наћи одговор на мучно питање постављено у наслову, који је можда и утешан. Донекле…

(Крајем марта 2018)

Преглед 2012.

The WordPress.com stats helper monkeys prepared a 2012 annual report for this blog.

Here’s an excerpt:

The new Boeing 787 Dreamliner can carry about 250 passengers. This blog was viewed about 1.600 times in 2012. If it were a Dreamliner, it would take about 6 trips to carry that many people.

Click here to see the complete report.

Zabranjena trava je zelenija

On Thursday, December 12, 2013 10:56 PM, Vujica wrote:

—– Original Message —–
From: Milovan Milosevic
To: Aco Milacic ; Andrej ; Nenad Jevtić ; Milena Radić-Bedaković ; Toma petrovic Ub ; g58benc@gmail.com ; milena andrijasevic ; breza004@yahoo.com ; Olga Gorunović ; Novakov Dimitrije ; Tomica Delibasic ; ljiljana stojanović ; Ljiljana Obrenović ; Martin Vrska ; vujica@sezampro.rs ; Vujke/Vujanović Dragan
Sent: Monday, December 02, 2013 8:43 PM
Subject: Fwd: FW: FW: FW: Fw: FW:

———- Forwarded message ———-
From: Boro Piscevic
Date: 2013/12/2
Subject: Fwd: FW: FW: FW: Fw: FW:
To: Radisa Milinkovic , Dragan Piscevic , vukica novakovic , Milan Samardzija , vucko60@gmail.com, Milovan Milosevic , dmijacic@sezampro.rs, Dragan Pavlovic

———- Forwarded message ———-
From: Snežana Glavašević
Date: 2013/12/2
Subject: FW: FW: FW: Fw: FW:
To: „rade blagojević (rolexin@orion.rs)“ , Radojica Krgović , „Zorica Šalinački (zsalinacki@pbb-banka.com)“ , Zorica Smiljkovic , „ljiljashp@gmail.com“ , Ljiljana Novović , „boropiscevic@gmail.com“ , „violetaroglic@gmail.com“ , „vojislav.milic@urbel.com“

>

Zabranjena trava je zelenija

cid:58BDE1CCA0F14DCEAB5EE01C129B9943@jp.ptt.yu

Ponekad se možeš daleko ispružiti!
Ali pazi da ne pretjeraš.
Jer kada se previše istegneš, precijeniš svoje granice i nađeš se zaglavljen u situaciji iz koje se ne možeš izvući,
ima jedna stvar koju treba uvijek pamtiti…….
Nisu svi koji se pojave……
došli da ti pomognu!!!!

cid:6F4209E6A72A47A2B500C73A0D675D67@jp.ptt.yu

KAD ZAGLAVIŠ, JEBU TE SVI…..!!!!

Vesna Jovanovic,
Nacionalna sluzba za zaposljavanje | Filijala Niš
Sektor za posredovanje u zaposljavanju i planiranje karijere | Savetnik za zaposljavanje

Srbija | 18101 Niš | Ratka Vukicevica 3
tel: +381 18 501236 | mob: | faks:
e-mail: Vesna.Jovanovic2@nsz.gov.rs | www: http://www.nsz.gov.rs

Suzana Milenkovic,
Nacionalna sluzba za zaposljavanje | Filijala Niš
Sektor za javne nabavke i opšte poslove | Šef Odseka za opste poslove

Srbija | 18101 Niš | Ratka Vukicevica 3
tel: +381 18 501201 | mob: +381 64 8107091 | faks: +381 18 501242
e-mail: Suzana.Milenkovic@nsz.gov.rs | www: http://www.nsz.gov.rs

Aleksandra Djakonovic,
Nacionalna služba za zapošljavanje | Filijala Sremska Mitrovica
Grupa za ostvarivanje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenos | Savetnik za ostvarivanje prava iz osiguranja u prvom stepenu

Srbija | 22000 Sremska Mitrovica | Svetog Dimitrija 31
tel: +381 22 638821 | mob: | faks: +381 22 638888
e-mail: Aleksandra.Djakonovic@nsz.gov.rs | www: http://www.nsz.gov.rs

Tatjana Golubovic,
Nacionalna služba za zapošljavanje | Ispostava Stara Pazova
Odsek za posredovanje u zapošljavanju i planiranje karijere | Savetnik za zapošljavanje

Srbija | 22300 Stara Pazova | Ćirila i Metodija 18
tel: +381 22 312240 | mob: | faks: +381 22 315663
e-mail: Tatjana.Golubovic@nsz.gov.rs | www: http://www.nsz.gov.rs

Snežana Glavašević,
Nacionalna služba za zapošljavanje | Filijala Voždovac
Služba Voždovac | Savetnik za zapošljavanje

Srbija | 11000 Voždovac |
tel: +381112412960 | mob: | faks: +381112412965
e-mail: Snezana.Glavasevic@nsz.gov.rs | www: http://www.nsz.gov.rs

„УЈКИН ДОМ“, ПОСЛЕ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА

БАКАРЕЛО ЊАГОЈЕВИЋ КАО ГЕНЕРАЛ БУЕНДИЈА
(Мирослав Лукић: Ујкин дом – Апостроф-Београд 1997.)

Власта Станисављевић
Власта Станисављевић

У неким „сценама“ књиге Ујкин дом Мирослава Лукића, à part у средини око 100-те, и после 100-те стране, пробране слике, овога тадa релативно младог писца прозе и поезије, смењују се као на филмском платну, боље рећи, попут оних у чувеним Маркесовим (100) годинама самоће. Јер лакоћа клизања покретних слика и у 100 година самоће и у Ујкином дому је безмало једнака. Двоструки прескок реда у тексту, једнак резу на филмској траци, готово и да не служи својој намени, да временски и сликовном припадношћу одвоји догађаје, ради лакшег дистинговања тренâ и просторâ код читалаца, па макар и тако – на визуелан начин, него стоји формално тако, колико да неверни и тврдоглаво убеђени да је то свакако „нигде прекинута прича“ морају прихватити да је, у реду, заиста непрекинута прича, али времена и простора који се прекидају. Такав фини континуитет приповедања стварно је примећен у 100 година самоће и такав лежерно фини континуитет у поступцима (у акцији и реакцији) код свих Буендија (и претеча и потомака), читај и код печког, никако млавског, Бакарела Њагојевића, примећен је у обе књиге.

Чини се да је ту изванредну непрекидајућу динамику саопштења из дневника Боре Мишљеновића уочио и Срба Игњатовић кад је хтео да Апостроф то што пре објави. Колику је само причу Гарсија Маркес испричао, тако велику да се гута и по (још) 20 до 30 година у Самоћи, кад не знамо ни данас да ли је црна вода-језеро у непроходном трњу била колико далеко, или близу, до Маконда јер се у смењивању лепих понуђених слика није ни стизало до те запитаности, што се управо ево  догађа и вашем скромном записивачу ове своје скромне мисли, да што чешће путује у свој крај, пролазећи преко места догађаја романа Ујкин дом, а да се и не упита где је Босиљковац,та тајна тачка ослонца, улаз у лавиринт, заправо пукотина. А зашто се не би питао, осим зато што штиво романа јесте готово универзалано (а због скромности аутора јест морало да лежи и на „конкретној подлози“)? Па можда зато што може да стоји свуда и нигде. Довољан је свеобухватни поглед на шумско-ботанички фон и да се осматрач препозна као учесних тих предела, из књиге. Једноставно књига Ујкин дом је „покрила“ СВЕ на путу, почев од Пожаревца до Мајданпека, илити од Београда до Неготина.

Иконично-монографска сличица ВЕЛИКЕ МАГАЗЕ која јесте на нивоу своје функционалне важности, бивајући штаб Шумске војске, дигла је на још виши ниво важност поштовања предака, од којих нам она и остаде, (пре свега код овог аутора, а потом и у укупној духовној традицији овога североисточног дела Србије); и сваки пут скрене пажњу, боцне, читаоца (јер сви познајемо наше МАГАЗЕ И ВЕЛИКЕ МАГАЗЕ). Скрене пажњу и боцне баш колико и Маркесова јунакиња која једе земљу и креч са зида, а која и није увек у овој функцији испуњења глади, али је увек дата уз сталну напомену аутора да је то она која једе земљу и креч са зида. Овај, такав проседе Маркес  нам ставља на луксузну трпезу прозног штива, јер зна да и споредна личност мора бити хомогено обрађена, ако хоћемо као читаоци да верујемо и у изабрани профил главнога лика у књизи, као што су сви потомци и преци једнаких (као једна) сличних особина, а који, као Буендије, морају да изнесу на леђима, рођењем па до смрти, свих 100 година самоће.

Код Лукића је такав третман примећен у случају, условно речено, најспоредније личности, рецимо у случају, Власте Петровића. Он ће бити онај стручњак који у доба врше, у миру, готово једини зна да покрене тај део вршалице који све покреће – мотор-машину. И неће бити случајно да баш он и тера војни камион, заплењен у неким акцијама шумских партизана, или чак и тенк руских војника који су му га дали да вози, у њиховом дугом и „досадном“ путовању од Влад-ивостока до Берлина, јер ко би други и возио машину. И зашто? Кад он зна с тим да барата, а ту је, у диспонибилитету, поменут у ранијим поглављима књиге, поглављима која се, како рекосмо, због континуитета, чак и на оним тобожњим резовима, тешко, или уопште не могу раздвојити.

На крају, да бисмо „остали верни“ изабраном наслову за ово тек никло мишљење, рецимо још и то да је владавина овога лика, Бакарела Њагојевића, присутна у штиву колико и брижна овојница око важних телесних органа, присутна баш колико и владавина свих Буендија кроз цело дрво живота (лигнум витае), и Хозе Аркадиа и Аурелијана као и других које је од корена до врха обујмило то дрво за свих „100 година самоће“.

На самом крају да признам да сам ишчитавајући другу половину књиге Ујкиног дома (јер сам је једном раније заборавио у аутобусу, у пола читања) открио и имао све изгубљено назад: и прву половину књиге јер бù „слепљена“ за ову другу (због оног „непрекинутог континуума“ , спомињаног овде, напред, па чак и тај аутобус и сâмо одредишно место у које је отишао – Неготин (а ја остао у Кучеву), а да будем и искрен и силом маштовит, кажем, вратиле су ми се и 100 година самоће које нису биле у том аутобусу, али јесу у избледелој ми меморији која се напоји новом меморијом као што су се млађи Буендије пунили крвљу свих старијих, посебно зачетника с почетка Маркесове велике приче.

  1. јан. 2017, Београд Властимир Станисављевић Шаркаменац

 

Белатукадруз (алиас М. Лукић, аутор "Ујкиног дома")
Белатукадруз (алиас М. Лукић, аутор „Ујкиног дома“)

______________

* Драги комшија, Мирославе,

књигу сам прочитао, остала је и у другој половини иста, дакле, она половина „коју сам и тражио“. Сад би ти књигу вратио, ако си ту, зазвонићу, евентуално сутра, у недељу, а више бих волео данас, због неких обавеза.
Ја сам се у својој врсти одушевљења одазвао (…..)  на маркесовску атмосферу у смени догађаај у „Ујкином дому“ и написао један мали осврт (да не кажем неку крупнију реч) те то рекао и Срби И., кад је примао награду, у Удружењу, ваљда критичарску (Чеда Миковић), он се зарадова мом наднаслову: „Ујкин дом“ после 20 година“ јер ћу мало компарирати Генерала Буендију и Бакарела Њагојевића (тамо је сто година, а овде 20 година, барем од „Апострофа“). кажем зарадова, и даде ми неки маил „Савременика плус“ да му пошаљем то да објави, што ја и учиних. Сад, ево, шаљем то и теби да видиш, ако ти штима, па да сачекамо да видимо следећи „Савременик плус“ да ли ће га објавити, ако не, не знам да ли ти то можеш због „сукоба интереса“, али има времена да се о томе још договара.
Потом донео бих ти моју књигу ГОЛГОТА коју сам обећао да „бацим“ и сандуче и још ону књигу „ГЛАВА“ о Карађорђу, што се мучила за награду, кад је добио Зоран М. Мандић или, можда, Ти?
Свакако ми јавни да ли си ту, а можеш да користиш и овај телефон (…..) или (…..) .
Комшија Власта Шаркаменац  ( 28. јануар 2017)

Pitam se kakvim koracima i kojim putevima koračaš , kad te sveti Duh nadahne da osvetliš prelepa dela pisane reči?

Dragi prijatelju,

Ne znam zasto me internet ne sluša…? Već drugi put ti pišem, a pismo se izgubi.
Možda moj elektronski golub pismonoša nosi pismo na zavičajnu adresu, a možda tamo nisi?
Ponoviću pisaniju od malo pre…. Pitam se kakvim koracima i kojim putevima koračaš , kad te sveti Duh nadahne da osvetliš prelepa dela pisane reči? Danas je na redu Desanka.Verujem da je njoj bilo potpuno jasno o čemu i kome peva.
Uvek sam se divila njenoj veličanstvenoj poeziji, napisanoj sa lakoćom. Čini mi se da njene umne, poučne, iskrene pesme se nisu dovoljno veličale. Imam utisak da zbog savršeno ređanih reči, nisu je dovoljno ozbiljno shvatili.
Ako je najpre bila REČ, onda Desanka sad sigurno, zbog svih njenih nanizanih reči, sedi pored Boga i sa šeširićem na glavi, nežno i zabrinuto nas posmatra.
Celo leto mi se po glavi vrzma njena poezija. Neizmermo ti hvala za ovo osveženje koja izaziva radost u srcu i mir u duši.
Srdačan pozdrav sa zavičajnih staza,
tvoja drugarica Mira
MMSaičić
On чет, авг 18, 2016 at 18:52, Miroslav Lukić