Архиве категорија: Без увијања

Диоректно на ствар

Kraljev testament

 

Kneginja Eva Marija Karađorđević, poznatija našoj javnosti kao Mici Lou, udajom za Andreja, rođenog brata kralja Petra Karađorđevića, postala je princeza Karađorđević. Kada je dala ekskluzivni intervju Miri Adanji Polak pre mnogo godina, plašila se da pokaže svoj lik i prihvatila snimanje u svojoj kući u Palm Springsu u Americi samo pod tim uslovom. Ova zanimljiva žena nekada se zvala Milica Anđelković. Rodom iz Vrnjačke Banje, ona udajom za kineskog lekara Loua postaje Mici Lou. Bila je bliska prijateljica kralja Petra Drugog Karađorđevića sve do njegove smrti i svedok događaja oko kralja za vreme njegovog boravka u izgnanstvu. Exclusive interview with Mici Lou, princess Eva Maria Karadjordjevic, who married Andrew, Peter Karadjordjevic’s brother, so she became princess Karadjordjevic. She was a close friend of King Peter II Karadjordjevic until his death and witnessed the events surrounding the King during his stay in exile.

Да се, ипак, разумемо… драга моја господо!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Овим речима се завршава увод у НОВИБУСУР  460-461 , април – мај, 2018.

  Желим да се захвалим оној мањини, која је прихватила претплату као нешто природно и нормално. Немам намеру, понављам, да одговарам ником од оних читалаца који се љуте, зато што сам заштитио најпретежнији део «Портала Сазвежђа З».  Уосталом, и нервирају ме – некакве бесплатне, штампане или електронске новине!Ништа на овом свету није бесплатно.  На шта све то личи? У постојање тог јединственог електронског архипелага, ја сам уложио уз помоћ својих пријатеља, невеликог круга правих људи, много бесаних ноћи, месеце, године…

       До краја ове текуће године, биће заштићено још неколико јавно доступних локација…

У Србији, од – 30. / 31.  марта, Светог Алексија Човека Божјег, Лазареве суботе, Врбице,до Недеље, 27. маја, Силаска Светог Духа на апостоле- Духови – Тројица,  2018. (по старом православном српском календару 7527….)    М. Лукић

 

Да је уопште изашао тај двоброј, обавестио сам, директно, електронском поштом преко хиљаду особа, чије адресе Сазвежђе има. Тај списак смо формирали од 2011. године, редиговали га, ажурирали, брисали оне које не занимају обавештевања о раду Сазвежђа З, односно Заветина, додавали оне који су се јављали и тражили да их ставимо на нашу електронску листу. Првих месеци 2014. године, када су нам хаковали налог  на ГООГЛу, непознати отимачи и криминалци, уништили су нам и једну од тих ажурираних листа, али и све друго што  су могли. Добио сам обавештења од ГООГЛа када сам опоравио свој налог,  да су то учинили неки непознати електронски гусари, удружени, из Панчева, и Јужноафричке Уније!

Циљ им је био да се окористе,и да неупућене људе и оне који су веровали у оно што радим последњих година, доведу у заблуду. Измислили су писмо – зато су и украли те електронске адресе „Заветина“- и упутили га на те украдене адресе преко којих сам,  један круг људи, обавештавао о оном што раде „Заветине“. Писали су га у моје име, и тражили су од људи да им пошаљу преко 1700 фунти или долара, како бих могао да се вратим из Лондона, где су ме наводно лопови оџепарили. Тако сам све сазнао. Пријатељи су ме звали телефоном, нудили да ми пошаљу онолико колико су могли, а ја сам се смејао. Јер нисам схватио шта се догађа, тј. да су ми хаковали мобилни телефон. Тако је било. Не поновило се. Надам се да никога нису преварили. Тада.

У тренутку када сам донео одлуку да већину  електронских локација заштитим, претворим из јавних у приватне и заштићене, што се поклопило са  публиковањем најновијег двоброја СПЕКТРА или НОВИБУСУРА, желео сам да обавестим скоро све са којима сам комуницирао електронски годинама, о томе  да СПЕКТАР прелази са десетодневног на двомесечно излажење. Није ми се много рецепијената јавило, што је и очекивано, пошто  од почетка пролећа ове године СПЕКТАР више није јаван, тј. доступан је само – позванима, и претплатницима.  Између уобичајених писама, стигло је и једно необично и неочекивано:

од: Kultura Opstine <kultura@pozega.org.rs>
коме: Miroslav Lukić <miroslav7275@gmail.com>
датум: 02. април 2018. 13:25
наслов: Re: НОВИБУСУР 460-461 , април – мај, 2018.
потврђено од: pozega-org-rs.20150623.gappssmtp.com

 

Поштовани,

Молимо Вас да престанете да нам шаљете пошту или ћемо бити приморани да пријавимо као спам.

Крајњи Север Европе. Др Мита хрли према хоризонту (снимак Б. Веддер)

..

Писмо није било потписано. Међутим, очигледно да сам некога успео да изнервирам, иако ми то није било ни на крај памети (сам Бог зна!), и кренуо сам да листам  мејлинг листу, преко хиљаду адреса, али – нисам пронашао на тих осамнаестак густо куцаних страна адресу

Kultura Opstine <kultura@pozega.org.rs>

Сео сам и написао кратко писмо:

Поштовани,

Веома Вам хвала на обавештењу. Ваше писмо ме је сасвим изненадило због тона и претње, тим пре што знам да на списку наших рецепијената, или оних који примају обавештења, нема никога из Пожеге. Проверио сам списак, нема на нашем списку Ваше адресе  kultura@pozega.org.rs. Изгледа да се неко игра и са Вама и са мном. Иначе, ја у принципу  шаљем обавештења само онима који то затраже. А и онима који  затраже, да им шаљем обавештења из делокруга посла којим се бавим, па одустану, бришем их са листе, одмах кад то затраже

Могуће да вам је неко други проследио обавештење, то које наводите, ја за то не могу бити одговоран.

У сваком случају, хвала Вам на обавештењу.

          Срдачан поздрав,

Сутон у Шведској

 

После тога сам претраживао нешто на ГООГЛу, и …. Нећу да дужим. Укапирао сам.

Није ми тешко да се извиним  кад направим грешку, омашку.

  Поштовани,

Ипак смо решили енигму- Случајно, сасвим случајно

Претражујући на ГООГлу, налетим  на ово   Решење о именовању Стручне конкурсне … – Општина Пожега

www.pozega.org.rs/?id=39

31.10.2016. – Решење о именовању Стручне конкурсне комисије за оцену пројеката поднетих на Други круг конкурса општине Пожега за обезбеђивање средстава из буџета општине Пожега за … Раде Вучићевић, члан, (професор светске књижевности, запослен у Општинској управиПожега). II. Задатак …

Сада ми је јасно. Ја јесам слао обавештења на адресу  Раде Вучићевић, која је била шифрирана.

Пре него што сам обрисао Вучићевића, дешифровао сам и адресу, то је гле, чуда, kultura@pozega.org.rs.

Обрисао сам Вас, не секирајте се. Дакле, драги Г. и колега Вучићевићу: да сте се потписали својим именом, одмах би решили непотребни неспоразум.У сваком случају, извините.

Свако добро,

Мирослав Лукић, ур.

***

Овај случај је, заиста, добродошао, да одлучим следеће: Више нико неће добијати обавештења, из „Сазвежђа З“, тј. Заветина. Кога занима, то – сазвежђе – пронаћиће га, наћиће начин да се обавести. А ако не буде умео, знао? Шта ће „Сазвежђу З“ такав? Више нико други неће имати приступ  оном што се зове „Портал Сазвежђе З“ (или делу тог портала), осим – претплатника, и позваних. (Углавном, реч је о ретким добротворима, и ауторима, једном ужем кругу.)

Више никада и никоме нећу одговарати, ако ми пошаље непотписано писмо…

Ово је прилика и да се извиним свима онима, чије је електронска адреса временом доспела на нашу мејлинг листу, игром случаја, па су се због тога, или нечега  другог,  осећали лоше, као кад вам тајна завереничка група шаље поруке. Сазвежђе не спада у ту фелу. Убудуће, обавештења ће моћи да добијају само она лица која  то изричито затраже, и потпишу  да то желе, пријави се да желе да добијају обавештења од Сазвежђа З. И сам сам данас увидео, као и пре неколико месеци, да на нашој листи има доста адреса испред којих је додат крст, што значи да је онај којем је та електронска адреса припадала, променио свет. Још је горе што сам видео, да на неким блоговима и сајтовима – не из Сазвежђа З – постоје гаџети на којима аутора и власника блога прате особе које су преминуле пре неколико месеци! Или година. Образац сваког писма, које смо ми – ја или моји помоћници слали другима – има ону обавезну одредницу

    If you do not want to receive more our mail, please let us know! Ако не желите да примате више нашу пошту, молимо Вас јавите нам!  *  Заветинама су потребне мецене, донатори – помоћ, да би могле да остваре своју мисију. Можда је најбољи начин да помогнете Заветинама куповина њених издања… Најделотворнији начин директне помоћи је годишња ПРЕТПЛАТА (на неки од приватних блогова / сајтова Портала Сазвежђа З.)…

 

исто

Довољно је само – јавити да не желите. Без повишених тонова. Желим да сваком кажем збогом, и онима који никад нису ни помислили да откажу та обавештења  „Заветина“, и онима којима су та обавештења  била досадна, али нису их отказивали, и свима онима који су их отказали, на овај или онај начин. – Заветине су створене да  шире круг општења, а не да га сузе и доведу до кретенизма. Заветине су, драги моји, временом постале, заиста,  Сазвежђе . – Ур.

Читуље, књиге, године…шта ће од свега штампаног, публикованог остати… / БелаТукадруз

Понекад навали и таква помисао и упије се, у човека, смртног, као крља.

Полеђина превода тзв. „Књиге мртвих“ у НЕЗАВИСНИМ ИЗДАЊИМА пок. Слободана Машића

Када сам купио ову књигу, Велику египатску књигу Мртвих, коју је с немачког превео Марко Вишић? Вероватно баш те 1982. године, када је и штампана? На њеном крају је, поред осталог, штампан, као што су то наши стари радили, и Списак  „Сталних претплатника Независних издања“ (у том тренутку списак је догурао до броја 406!!). Издавач књиге и уредник је Слободан Машић. Књига је штампана у 3000 пр. У штампарији „Радиша Тимотић“ (Београд). Сви примерци су нумерисани. Цена књиге: 200 дин.Обим књиге 132 стр.Прегледајући поново тај списак, видим да су многи стални претплатници, у међувремену, преминули. Променили свет. Преминуо је и човек оснивач Нзависних издања, Машић, Бог да му душу прости, тиха вода која руши брег. Погледајте ви на полеђини „Књиге мртвих“ колико је ствари у том тренутку штампао! Како? Зар је могуће? Тако ће се данас упитати многи – Неверне Томе, углавном добар део – данашњих и читалаца и писаца.

Све је то било могуће захваљујући тој чудној симбиози Машића и аутора који су имали некакав свој сан о независним издањима, али и претплатницима. Већина претплатника Машићевих књига је била из Београда, Србије, али и других република ондашње државе, па и оних који су живели далеко од Југославије. Нису сви претплатници помрли, не, али кроз двадесетак година, имена тих претплатника неће се више нигде појављивати, па ни у читуљама.

Зашто нико није наследио Машића? Поготово у време уништења и пропадања толиких издавача?

Зато што није било лако бити заиста независтан издавач, Машић.

Остају, ипак, неизбрисиви трагови, попут списка објављених НЕЗАВИСНИХ ИЗДАЊА на полеђини споменте „Књиге мртвих“, као имена на каквом споменику. Гробље и култура су у непосредној вези (Берђајев).

И ту се можда може наћи одговор на мучно питање постављено у наслову, који је можда и утешан. Донекле…

(Крајем марта 2018)