Архиве категорија: Веровали или не

Пишу нам: Димитријевић, Залокар

Мирослав Димитријевић

Хвала Лукићу, и за намеру да објавите мој текст, и посебно за добре
жеље које ми упућујете. Све што сте рекли је жива истина. И ја сањам
сличне снове, покушао сам у Рашевици, још пре тридесет година, да
једну кућу, у старом моравском стилу, поред главног пута Јагодина –
Варварин, месна заједница откупи и да у њој направим музеј. Све бих
бесплатно радио, адаптирао, налазио предмете и друга артефакта…Красну кућу
порушише и не послушаше ме. Други пример српске затуцаности и глупости.
Написао сам историјско-лингвистичку студију Рашевице (два
тома), унео обиље података, направио од ње својеврсну енциклопедију,
убицирао најстарије, прво насеље 7500 година пре Христа; растурио сам
се од рада и сакупљања чињеница, и месна заједница није хтела ни динар
бели да приложи за њено штампање. Чак председник МЗ није књигу ни
прелистао. Остали су само чули да је књига штампана. А штампао сам је
уз малу помоћ неколико спонзора који су дали по 10-20 евра, и остало
сам ја надокнадио штампару. КПЗ Србије само је платила ЦИП (баш се
претргла) и да би иронија била већа, књигу коју сам морао лично да
продајем из торбе, више су куповали људи ван Рашевице, по неки житељ
„на привременом раду у иностранству“ и углавном читаоци који немају
никакве везе са поменутим селом, али воле историју за коју се ја
залажем и подржавају ме. Тај круг читалаца и „купаца“
мојих књига помаже ми да опстанем. Да скратим: Срби не знају да се
самонегују, ни самопоштују, у духовном смислу, а мислим ни у физичком
и хигијенском. Опрости ми Боже, ал су толико атрофирали ментално и
духовно, да им „ни бечки лекари не могу помоћи“. Туга ме хвата кад
видим ту духовну голет мојих сељака. Чак ни о свом селу неће да
сазнају ништа више од онога што знају. А знају – три фртаља ништа.
Зато Вас разумем Лукићу, у потпуности.
Драги Лукићу, причаћемо мало дуже кад се будемо видели у мају у ПН на
Српској духовној академији, коју одржавамо „на мишиће“. Ово ће бити
једанаеста година од њеног оснивања. О томе ћу Вас још детаљније
обавестити и послати електронску позивницу. Има још времена.
Свако добро жели Вам
Мирослав Димитријевић

* *
Из преписке са Јадраном Залокаром

hvala dragi miroslave
sjeli su mi zbog dugova na mirovinu
ne znam kako cu dalje
molim te ako kome zatreba recenzija ili prikaz knjige

neka mi posalje isprintani tekst na
jadran zalokar
mestroviceva 38
51000 rijeka
hrvatska
hvala ti na svemu
prijateljski pozdrav

(13. марта 2015)

Господине Залокар,
драги Јадране,
жао ми је због свега о чему пишете, али адреса за ту ствар је хрватска држава!
свако добро
, М. Лукић

18. март 2015.

dragi miroslave
znam iako bi bilo bolje da ne znam
davno sam napustio svijet pa i ovu drzavu
sada sam samo eremita
pauper ergo sum
s drzavom me veze samo duznicko ropstvo
prijateljski pozdrav

Advertisements

Уручење награде „Арка” и промоција библиотеке „Логос – Српски венац”

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

APKA · ARKA  Izdavačko preduzeće · Knigoizdatelstvo · Publishing House

SMEDEREVO, SRBIJA · SMEDEREVO, SERBIA  11300 SMEDEREVO, Dr Miladina Milića 3.. Tel..: +381 26 646 980, 26 614 280, Тел/факс: +381 26 646 981 Mob. tel.: +381 63 222 383

Смедерево, 12. новeмбар 2014.

 

СВИМ АУТОРИМА ЗАСТУПЉЕНИМ У БИБЛИОТЕЦИ „ЛОГОС – СРПСКИ ВЕНАЦ”

 

Поштовани,

Имамо част и задовољство да Вас позовемо да присуствујете уручењу међународне награде „Арка” чији су овогодишњи добитници истакнута француска списатељица Стефани Сенар и истакнути српски песник Јован Зивлак, и да учествујете у промоцији наше јединствене Библиотеке „Логос – Српски венец” у којој смо до сада, поред антологијског избора Ваше поезије објавили антологијске изборе поезије још 19 савремених српских песника на српском и македонском језику и једну песничку книгу на македонском језику.

Уручење награде „Арка” и промоција библиотеке „Логос – Српски венац” одржаће се у уторак, 18. новембра у 12 сати у Великој сали Удружења књижевника Србије, Француска 7, а о значају награде и ове Библиотеке говориће: Радомир Андрић, председник УКС, Раде Сиљан, директор издавачког предузећа „Матица македонска” из Скопља и председник Скупштине Друштва писаца Македоније, мр Душан Стојковић, књижевни критичар и есејиста, академик Ристо Василевски, директор и главни уредник ИК „Арка” и Миљурко Вукадиновић, уредник трибине „Француска 7”.

Одлуку о додели награде „Арка” саопштиће члан жирија академик др Мићо Цвијетић, награду ће уручити академик Ристо Василевски, а у промоцији библиотеке „Логос – Српски венец” учествоваће сви живи заступљени аутори.

На овај догађај позвали смо и министра културе Републике Србије г-на Ивана Тасовца, амбасадора Републике Македоније у Србији г-ђу Веру Јовановску-Типко и председника Националног савета македонске националне заједнице у Србији, г-на Борчета Величковског.

С поштовањем,

Академик Ристо Василевски, директор и главни уредник OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Lukiću, šta da vam kažem…


Lukiću, šta da vam kažem, sramota UKS.


Ja sam, posle osam godina volonterskog rada na sajtu, u dogovoru sa
predsednikom i sekretarom UKS,sajt predao novom uredniku, pesniku i
progameru Milošu Brkiću iz Požege. On je obećao „za nekoliko dana“
moderniji sajt koji će postepeno preuzeti delove starog sajta koji imaju
trajnu vrednost – dokumente UKS, tri knjige, Knjževne novine od 2005 do
2013 – izbor tekstova iz svakog broja, Jezičku tribinu sa rezimeima
izlaganja tokom tri godine, saopštenja i proteste UKS sa arhivom Odbora
za zaštitu slobode, linkovima većeg broja naših pisaca pa i vaš i
Zadužbine, Rad fonda Radoje Domanović, Magazin UKS na engleskom, pregled
strukture UKS sa udruženjima, klubovima, podružnicama….

To je bilo 26. oktobra 2013. i prvo što je uradio novi urednik to je da
skine stari sajt i ostavi obaveštenje o izradi novog.

Više puta sam protestovao protiv te kulturne sramote i elektronskog
„spaljivanja“ tekstova srpske književnosti i kulturi, ali bez uspeha.
Novi sajt se nije pojavio, a stari je ostao samo kod mene u kompjuteru.

Ako želite, objavite ovo pismo, stojim iza svake napisane reči.

Srdačno,
Milivoj Anđelković,
književnik, urednik sajta UKS od 2005. do oktobrA 2013. godine
http://www.amika.rs/
http://vizant.blogspot.com/
http://osmehvizantije.blogspot.com/
http://internet-mreza.blogspot.com/

Из писама „Заветинама“


СРПСКИ НЕСПОРАЗУМИ
=====================
*
Уредништву „Заветина“
13. феб 2014.
Pozdravljam vas!

Rade Vojvodić *

*
15. фебруар 2014.
Драги Имењаче, хвала Ти што си „Лепет крила“ у свет послао а мени омугућио да и сам све мањем броју ово сочињеније шаљем. Шаљем Ти због Сретења Бошњаково и моје писаније да га, када буде згодно, хитнеш у космос.Разуме се, ако можеш, ако твоју концепцију не ремети. Дуже времена нећу ти ништа слати. Твоју књигу „Зашто когито клуб“ сам прочитао, како већ написах, понећу да је у Завичају, под мојом смреком с оловком у руци читам.
Исток је у припреми, Бдење, такође, Унус на тендер дају у марту. За један број су унапред паре укинули. …….
Намеравам да, чим зазелени, идем у Завичај и све ће се поновити само ћу ја на јесен старији бити. Имам проблема са катарактом (лево око), одлажу ми операцију за јесен, а мене све то дави. Дави невидљивим гајтаном и ова ситуација и све што се дешава, али нема се куд, драги, мој МирКО. Остаје нам да се не дамо, да се у ово писаније склањамо. Уз сретно Сретење,
Твој МирОСлав

*
Ana Arsic Zivic
Miroslave,

Upravo sam poslala ( ) preko Western Union-a, na Vase ime. Ne znam u kojoj valuti ce to da isplate, dinari ili euri, ali se nadam da ce stici do Vas.
Broj koji sam dobila je …………..
Putujem na tri nedelje i ne verujm da cu imati pristupa internetu, ali bicemo u kontaku kada se vratim.
…………….
Sve najbolje,
Ana AZ

*

Borivoj Bukva>
Dragi prijatelji!

„OVE TESKOCE SU PRIVREMENE, KAO I MI,
I NESTO MORA PROCI – ILI MI ILI TESKOCE“. – Dusko Radovic

Zanimljivosti sa magicusa…
http://www.magicus.info/hr/magicus/tekst.php?id=104012

Lp, Borivoj

http://budan.blog.hr/
http://karolina-rijecka.com

*
__
*Писмо Р. Војводића је садржало, у атачменту, и пропратни текст. Тај текст сам одмах публиковао, онако како је написан, и обавестио аутора:

Војводићу,
управо сам публиковао текст који сте послали.
========
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) ЈЕ ЛИ ИВО АНДРИЋ РАЗУМЕО ЊЕГОША?
/ Раде Војводић

СРПСКИ НЕСПОРАЗУМИ
(Овај текст био је понуђен „Новостима“ (у којима сам као новинар, 1957, готово увео рубрику о књижевности, уз разговоре са писцима; последњи је био интервју са Исидором Секулић, децембра 1957. године) и „Политици“, у којој сам за последњих више од педесетак година објавио много – песама, прича, есеја, итд. Може се наћи на веб-сајту radevojvodic.rs.)
Есеј под овим насловом написан је из посве јаснога разлога: оно што се и ове године збива на духовном плану и у српским догађајима заиста ће умножити већ познате српске неспоразуме. У слављењу двестагодишњице Његоша и његовог дела отишло се и предалеко, низбрдицом. Есеј великог писца Иве Андрића те је неспоразуме само увеличао. Тумачећи тај есеј, чак су, недавно, и два српска академика, подржавајући и интерпретирајући Андрића, на посебан начин, унизили значење Извиискре Његошеве. У Црног Гори, на посве тупав начин, неки је професор говорио о томе да је Горски вијенац геноцидан.
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2014/02/13/%D1%98%D0%B5-%D0%BB%D0%B8-%D0%B8%D0%B2%D0%BE-%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BE-%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%B2/

Са пошт. М. Л.

Војводић се захвалио истог дана: „To je lepo od vas!
Pozdrav!“

Данас, 15. фебруара 2014. отварам најновији број „Књижевних новина“, јануар-фебруар 2014 (1221 -22) и видим поред осталог, на 5. стр. КН текст Радослава Војводића „СРПСКИ НЕПОРЕАЗУМ.Је ли Иво Андрић разумео Његоша?“ Прегледао сам текст, скоро да је идентичан ономе што сам ја публиковао пре 2 дана на „Сазвежђу ЗАВЕТИНА“. Заправо, неко је исекао почетак тог текста, ово: „(Овај текст био је понуђен „Новостима“ (у којима сам као новинар, 1957, готово увео рубрику о књижевности, уз разговоре са писцима; последњи је био интервју са Исидором Секулић, децембра 1957. године) и „Политици“, у којој сам за последњих више од педесетак година објавио много – песама, прича, есеја, итд. Може се наћи на веб-сајту radevojvodic.rs.) „
Ко је то исекао – Војводић, или редакција КН? Да сам знао да су КН штампале тај текст, не бих га публиковао ни у сну. Војводић је то знао – зашто ми је онда послао свој већ штампани текст? Зато што је љут на „Новости“ и „Политику“, што су му одбиле тај исти текст? Или на КН, што су га и оне цензурисале.
Чему још један неспоразум?
Драги пријатељи, колеге, сарадници „Заветина“, немојте ми, молим Вас, убудуће слати Ваше публиковане или штампане радове! Штампане на другом месту. А ако има разлога да то учините, наведите их, и препустите ми да сам одлучим… Не правите од мене, већ знате шта… М. Л.

„Čobanin, tako da me predstavite!“ – То Лукић

„Namćor“ Dragana Jovanovića – pogled na nebesku Srbiju
B. Đ. | 08. januar 2014. 21:08 | Komentara: 0
Pred čitaocima je naučnofantastični roman napisan na jeziku jugoistočne Srbije, belopalanačkog kraja, ili, kako sam autor kaže, na „srpskom jidišu“

Dragan Jovanović

Dragan Jovanović. Iz fotodokumentacije Miroslava Todorovića
Dragan Jovanović. Iz fotodokumentacije Miroslava Todorovića


IZ pera književnika i novinara Dragana Jovanovića, pred čitaocima je nova knjiga „Namćor“, naučnofantastični roman napisan na jeziku jugoistočne Srbije, belopalanačkog kraja, ili, kako sam autor kaže, na „srpskom jidišu“.

U svom uzbudljivom, duhovitom i depresivnom romanu, trinaestom po redu, koji je sam objavio, Jovanović pokreće škakljivu temu – da li su bogovi u stvari vanzemljci čiji smo klonovi? Autor otkriva da tezu koju zagovara i koja je doskoro bila predmet sprdnje, sada potvrđuje i knjiga genetičara Anatolija Kljosova, ruskog akademika sa Harvarda, u kojoj se tvrdi da je srpski gen star 12.000 godina, da su Srbi jedan od najstarijih naroda, prvi arijevci Balkana, te da su svi evropski narodi, pa i Rusi, srpskog porekla.
– Iz toga ne treba očekivati privilegije, to samo znači da smo narod najstariji i da je došlo vreme da izumremo. Po „Namćoru“ naši stari srpski bogovi su vanzemaljci sa Sirijusa – iz nebeske Srbije, koji su došli i napravili ljudski, to jest srpski rod po svom obličju. Žarko Namćor, glavni junak romana, inače moj otac, kraljev pilot u penziji, živi na Suvoj planini, stupa u vezu sa vanzemaljcima sa Sirijusa, ubrzo postaje seoska luda, ali samo do Preobraženja, do palanačkog vašara 2013, kada vanzemaljci dolaze po njega i vode ga na Sirijus. Poruka romana je da su i na Sirijusu digli ruke od zemaljske Srbije i da ih interesuju samo odabrani pojedinci. Gore na Sirijusu su Tesla, Njegoš, Leonardo da Vinči koji je, takođe, Srbin – otkriva za „Novosti“ Jovanović.

KRITIKA PREĆUTKUJE
PISAC ističe da ga književna kritika uporno prećutkuje, počevši od prvog romana „Žitije Savino od Bogumila Monaha“.
– Svaka moja knjiga dočekuje se na nož i guši se svilenim gajtanom. Prvim romanom, gde sam pokazao da su Nemanjići napravili prvi i možda najveći genocid nad Srbima uterujući u njih hrišćanstvo po svaku cenu, sebi sam zatvorio vrata u srpskoj intelektualnoj eliti. I kroz novi roman provlači se nit da su hrišćanstvo i pravoslavlje za Srbe bili pogibeljni civilizacijski šok i tok – kaže Jovanović.
„E, od fukare sam i pobegao iz grada! Nisam mogao više da istrpim Beograd, a ni on mene! Muka mi je bilo od raznih Šešelja, Miloševića, Draškovića i ovovremenske bande pred kojom smo ustuknuli dozvolivši da od Srbije naprave pačavru kojom gazde iz EU brišu pod, baš kao što više nisam mogao da podnesem tajkune i takozvanu intelektualnu elitu koja ne vidi dalje od nosa i novčanika“, stojimo usred stada, slušajući otuđenog sedobradog tribuna, šarplaninci kidišu na vetar što nosi miris šumokradica…

Jeste, usred stada pojebljivih ovaca i nezajažljivog ovna oteglih muda. Stojimo na brabonjcima, u loži Draganovog amfiteatra planinske akademije nauka i čobanske umetnosti.

„Čobanin, tako da me predstavite! Ne novinar u penziji i kolumnista NIN-a, već ponosni čobanin skromnog stada i brđanin po ubeđenju! Trideset godina sam grozničavo pripremao ovo bekstvo od besmisla grada, i evo me, napokon, u smislu zabiti. Dragan Jovanović se odjavio sa spiska stanara, nema više povratka u Beograd, sad imam svoje stado, nisam više deo ničijeg“, zableja vuneni kružok gurajući se uz svog „Mojsija“, kadrog da ih izvede iz vekovnog ropstva predrasude da je pas čovekov najbolji prijatelj. Psi laju i kad jaganjci utihnu…

Из пристиглих писама, наставља се (7)

Мирославе,

Јуче сам видео да је у часопису који излази у Торонту објављен приказ на моје Складиште. Аутор есеја је Милан Дачовић. Преко Удружења смо добили само један примерак часописа. За сада је часопис код мене и док сам га читао и прелиставао, спазих да си на списку пријатеља часописа. Ако су ти послали овај двоброј, молио бих Те да ми одговориш да ли би га мени продао и по
којој цени.

Срдачан поздрав,

Богислав Марковић

(20.07.2013)

________________________

Наш уредник је ових дана добио следеће, очигледно преварантско писмо. Публикујемо га, због многих других који добијају, или ће добити слична писма

——– Originalna poruka ——–
Pošiljalac: gina@austrialian.au
Datum: jul 22, 2013 4:03:39 pp.
Naslov:
Kopija za: recipient list not shown:

Хвала за брз и хитан одговор. Морам да кажем да је мој дух је укинута, јер сам добио пошту која означава вашу спремност да ми помогне са овог хуманитарног пројекта. Нећете бити у могућности да знају број живота можемо утицати са овим пројектом. Али мислим да треба да се да се боље упознају пре него што наставите даље на овом пројекту. Ево неке информације о мени.
Можете да проверите на овој страници википедиа да се разуме на мене.
хттп://ен.википедиа.орг/вики/Гина_Ринехарт
Ја сам госпођа Георгина Нада Ринехарт од Ханцоцк Проспецтинг имовину Лимитед (ХППЛ), држављанин Аустралије.
Ја вреди процењених 29,17 милијарди аустралијских долара које ми се рангира као најбогатији човек у Аустралији и најбогатија жена на свету.
Живот ми је дао свој део свог мисфортунес.И су два пута у браку, разведен први и други је умро неколико година у браку. Имам четворо деце, који су ме ангажовани у правним биткама током година старатељства над трустфунд мог оца. али је највећи од мојих невоља је у томе што ја патим од тежине проблема који је утицао и моје срце и моји доктори рекли да имам веома мало времена да живе.
Не желим да оставим иза себе огромно богатство за своју децу неповезаним, стога желим да користе део свог богатства у добротворне сврхе, други сам хтео да мој верни штабова. Овај фонд је процењено ($ 200,000,000.00) и две стотине милиона долара.
Желим да се основати фондацију уз вашу помоћ да допру до мање привилегија, сирочад и бескућнике широм света.
С обзиром на моје здравствено стање њених само уз вашу сарадњу и напоре да се овај пројекат угледати светлост дана. Тако да користе овај медиј да вас преклињем да урадите све што треба да би ово реалност.
Ја не могу доживети реализацију овог пројекта, али имам имплицитно поверење да би сте могли да заврше овај хуманитарни пројекат уопште
кошта. Ја ћу вам обезбедити уз договор документ припремљен од стране мог правног саветника за вас да потпишете свој део споразума у мом следећем писму чим добијете потребне податке.
Ја очекујем исти гест од тебе, тако да можемо да наставимо даље. Ваши детаљи ће бити потребна и мој правни саветник припреме прикривене документе за овај пројекат.
Молимо Вас да одговорите са испод наведених детаља:
ИМЕ ………………………………
СЕКС ……………………………….
СТАРОСТ …………………………….
МОБИЛНИ БРОЈ ……….
ЗАНИМАЊЕ ……………….
АДРЕСА ……………………
ОУНТРИ ……………………..
Јави ми се у најближе могуће време.
Топли поздрав.
Госпођа Гина Ринехарт
grinehart498@gmail.com
          ___________________

Усамљени гроб. ПИСАО ПРИЈАТЕЉ ПРИЈАТЕЉУ

Листајући старе новине

_____________________________

Лакомица, трешње, с-и Србија, Звижд. Снимак Иван Лукић, 2013
Лакомица, трешње, с-и Србија, Звижд. Снимак Иван Лукић, 2013

Усамљени гроб

У Драгосави код Иванграда чува се предање да је овде 1914. године сахрањен војник српске војске, Милан Ђорђевић, родом из Србије

На благим падинама Тифрана, на излазу из села Драгосаве код Нванграда, покрај пута налази се усамљен гроб српског војиика из првог   светскот   рата.   Према   казивању житеља Драгосаве и сећању најстаријег човека у селу, 81. годишњег Вуке Голубовића, овде је сахрањен Милан Ђорђевић, ро-дом негде из Србије, који је, као војник српске војске, највероватније 1914. године, био рањен, подлегао ранама и овде сахрањен.

Судећи према садашњем изгледу, гроб је добро очуван, захваљујући  брижљивом односу мештана, који из пијетета чувају овај гроб од пропадања..

Становници Драгосаве се надају да ће се после објављивања овог написа у „Политици“, јавити неко од сродника или потомака погинулог војника Ђорђевића, ради посете гроба, или преноса пос-мртних остатака у место рођења. — Мирко Божовић, инспектор СУП-а Иванград.

*

ПИСАО ПРИЈАТЕЉ ПРИЈАТЕЉУ

Писмо стигло у Сплит и вратило се у Ниш

Дванавстог августа послао сам пријатељу у Сплиту ; „експрес“ препоручено пиомо, којим сам га обавестио о неким за нас важним питањима, на која је он, такође, требало да ми хитно одговори. Радило се о допуни смене у летовалишту у коме је он био управник. Како ми одговор није стизао, написао сам пријатељу дописницу, у којој сам га укорио због „неажурности“. Међутим, пре одговора мој пријатељ једошао у Ниш.Испоставило се да он_није ни примио моје писмо.

Отишао сам 30. августа у Пошту Ниш 1, са које сам послао „експресно“ писмо ,и, захтевао да се упути потерница за њим. После три дана паштоноша ми је 2. септембра донео то маје писмо. На ковврту је утиснут жиг поште Сплит, с датумом 14. 8. 1975. с напоменом  „Отпутовао“.

Мој пријатељ је, у ствари из Сплита отпутовао тек 26. авгусга. Значи, био је тамо јаш 12 дана после приспећа мог писма.

За потерницу ми је наплаћвно шест динара, уз напомену да ће ми новац бити враћен ако се установи да писмо кривицом поште није уручено. Но, то није важно. Питам се ко ће надокнадити штету

проузрокоеану иеблаговременим уручењем мога писма, јер да није било важно не бих га прслао „експресном“ пошиљком. — Божа Миловановић, учитељ у пензији, Ниш, Чаирска 24.

________ Рубрика „Међу нама“ , Политика, Београд, понедељак 8. септембар  1975.