Мирко „Дон Кихоте“ српског издаваштва, благодарим на Заветинама, бр. 5, чесТИтам на уласку у најужи избор на Деретином конкурсу. Све би било како треба када би свих 10. романа била штампана. Надам се да ће твој роман проћи, да ћемо га ускоро читати. Уз ово ево текста за „Сазвежђа“ из мог сеоског живота. Књига мојих текстова је већ сређена благодарећи великом труду Недељка Б. Сада сам на муци, коме робу нудити. Сваки савет је добро дошао.
Уз срдачне поздраве, МирОСлав
_________________
13. септ. 2014
Драги Мирославе,
слажем се потпуно са Вама око вебсајта нашег удружења. Иако сам свом снагом успела да се изборим да имамо свој сајт, чланови стални и неки спорадични нису баш били одушевљени нити спремни да финансирају тај пројекат. Један од наших чланова Ђорђо Васић је све урадио бесплатно али човек има своје обавезе и свој редовни посао и не стиже да га обнавља сајт како треба. Ја сам све превела на енглески па чак и песме наших гостију на сајту али то заиста може боље да изгледа. Ту се слажем са Вама.
Ево, у прилогу Вам шаљем моју поемуЛамент над Србијомкоја је штампана у књизиГласови, речи слова..(2011.г.) Такође Вам шаљем своју биографију са сличицом, тек да видите из које ћете видети шта сам све објавила.
Срдачан поздрав
Стојанка Раденовић-Петковић
тоодоровићева огрлица од камења (лето, 2013 – из фотодокументације „Заветина“)
_________________________
6. октобар 2014.
Поштовани,
Шаљемо Вам обавештење о Вашим и нашим промоцијма и о Вашем учешћу на тим промоцијама на овогодишњем Сајму књига у Београду и радоваћемо се вашем учешћу и присуству.
С поштовањем,
ИК Арка,
директорн и главни уредник ,акад. Ристо Василевски
59. међународни београдски сајам књига
ПРИЈАВА ЗА УЧЕШЋЕ У ПРАТЕЋИМ ПРОГРАМИМА – ПРОМОЦИЈАМА ИЗДАЊА – ПРОМОЦИЈЕ НА ШТАНДУ:
Сусретања са ауторима и књигама: Стефани Сенар: Тајни ферман, Љупка Христова Башевска: Библијски одзиви, Наталија Елизарова: Черта/Црта/Черта и Тања Ремић Стојановић: Предиван сан.
Домаћини сусретања: акад. Ристо Василевски, др Љиљана Стејић, Дарко Василевски и Ана Василевска.
__________________________
7. октобар 2014.
Драги Мирко, уз поздрав ево на увид и неколико листова из мојих Листова које полако сређујем за књигу. Јавио сам нашем имењаку Димитријевићу да ти се јави прилозима, да се придружи друштву Заветном. Уз јесењи поздрав од јесењег човека, Мирослав из Трешњевице
*
Драги мењаче, уз поздравље из суморног Ниш, благодарим на провери, као и на обелодањивању текста. Узгред, припремамо нови број Унус-а, можда ће бити и потоњи, али се не одустаје. Можда ћу у њему штампати теби знане листове на ветру. Све касни, и све се проређује. Бдење је у штампи, Исток такође. Градина је ове године штампала само једну свеску. Опстаје, ово мало часописа, захваљујући мару све мањег броја људи. Ето, и те мале оазе преплављује пустињски вал све убогије Србије.
Ја се привикавам на ову гужву заточен у Ниш, али слободан у себи.
Са жељом да те овај јав нађе у добру, Мирослав (Тодоровић)
СВЕТИЊА—СТЕНА кроз чији у средини отвор, или је то пупак што си га у сну претка видео, кашичицом коју је незнан уденуо у пукотину – безуб осмех већ остарелог камена, узима жива вода, очни вид, веле, она враћа. Отвор на камену је дариван новчићима, а можда је то око свевидеђе, гледа на ста-зицу која се између букових стабала до њ шапутом пришуљала. Кроз грање, мотрим: плове горе облаци, пејзажи других описа. Камен уз камен, чини се стадо је што пландује застало на путу, овде на женскастим бедрима брда именом Клик.
СТЕНА—СВЕТИЊА чува мир враћајући вид, еда прогле-давши не смотрс тајну идсографа исписаног уснулим каменовима. Земаљско стадо, ил небеско јато овде ко зна када слетело. Веле, у позни сат чује сс клобучање из дубине, понад Виса непогоде су толико жестоке да се муње у јатима сручују, а ватре помамно јурс између стена и цичећи ишчезавају у тајним отво-рима женских каменова које овоземаљац не може жив видети.
КАЖУ, једном у години камен оживи, громаде се преврћу и у оноземљској тишини размењују места. На небу се тада појаве пламтећи облаци од којих се откидају повесма мркле светлости што се находе у небескијем провалијама.
ТАМО где мртви живе расту друге приче. Између казивања јошт пламиња ватра, у ћаси цврчи угљен. Устук! Потпуна је залудност песништва у опису древне светлости која сипи између лишћем окићених грана. Назирем смисао, али где наћи речи?
ДАНИМА се гледам са Светињом и не знајући преображавам у дрво на њеном рамену изрезбарено громовима. А ти си гово-рио о песнику који је негда био гробар и учитељ заборављених речи, о човеку који је залутао у сопственом сну.
ЧУЈЕМ како с Остреша лепршају нејасни гласови, негде у близини кли-кли кликће жуња, из Корита нагло долећу срдити ударци секиром, у Жировњу думба: бааам, баам, то на каце пин-тери набијају обруче. У плаветној измаглици Мучањ је сенка ур-онила у ропаву избочину неба. Иза смисао пали лампу над спи-сом пред чијим очима се растављаше зрела светлост од мла-ђахне тмице.
Светиња, Клик, 15.08.1993.
СВЕТИЊА*
ДО-чекађе те у горској врлети
Да вид ти избистри
С мелемом овог видика
Причу о томе распеваш
Стихом што светли понад гора
Коју ћеш из ове плавети понети
Ево стојиш молитвено
Пред стеном зидом
Из отвора
Уста њених воду лек заиташ
Воду која жеђ древну чува
Истина је у ономе што не видиш
У ономе што песма зна да постоји
Ово местоје пророштво памти реч
Слушаш маховину из тишине збори
Земна светлост кроз боје пролећа
Мотри те њен и у твоме дашак
Позних речи видело тишине чује
(Док бележим преко листа мрав порука
Невидљива понад свега бди рука)
Сенке светлости шарају лице Светиње
Зид камен с отвором Кашиком вода се заита
Далеко од свега у скровитој тишини стења
Мотрим отвор у камену Слушам
Гласове оних који место ово походише
Видим име из очију њихових мотри Светиња
Говора нашег тишина потоња је истина
Чујем оно што још само песма види
У јутарњој лирици завичајних гора
Слути Вечност штоно у цик зоре из свега на трен
искрсава
Из руменила сванућа библија обзорја
Списом овим именом СВЕТИЊА
Стаза кроз шуму писмо је линија
Све што памти листа шушањ
У видовитој тишини само обриси
Стихова који не хају за речи земаљске
Сенке ходочасника у спокојству Светиње
Надомак тајне тишине која све чује
Вода у стени зна ко долази
Мотри очима оних који су видани
Гласом наслеђа с брдима унаоколо
Што се и у стиховима овим находе
Очињим језиком библијски обасјани
11.05.2009.
Извор-вода у стени на плећима брда именом Клик. Нико не памти откад је народу Богом пријављен светим. Вода из стене је очелековита, бистри очи и глед чини очима. Стену посетиоци даривају, али она за остављене новчиће не хаје.
