Архиве категорија: испомоћ српским писцима по свету

Деда ЂОЛЕ из Париза, или ова и она парада

16og oktobra Beograd slavi 70-godisnjicu oslobodjenja od Nemaca
Na paradu je pozvan i ruski predsednik Vladimir Putin
Kako je pripremana parada pre pola veka, 1962 godine, vidi se u kratkom dokumentarnom filmu (u prilogu).
Genijalni Dusan Makavejev ne prikazuje kloparajuce tenkove i zujece avione . . .
Drugarski
Advertisements

Из писама пристиглих у последње време ( )

знаци препознавања
знаци препознавања

12. септ. 2014

Мирко „Дон Кихоте“ српског издаваштва, благодарим на Заветинама, бр. 5, чесТИтам на  уласку у најужи избор на Деретином конкурсу. Све би било како треба када би свих  10. романа  била штампана. Надам се да ће твој роман  проћи, да ћемо га ускоро  читати. Уз ово ево текста за „Сазвежђа“ из мог сеоског живота. Књига мојих текстова је већ сређена благодарећи великом труду Недељка Б. Сада  сам на муци, коме робу нудити. Сваки савет је добро дошао.
Уз срдачне поздраве, МирОСлав
_________________
13. септ. 2014
Драги Мирославе,
слажем се потпуно са Вама око вебсајта нашег удружења. Иако сам свом снагом успела да се изборим да имамо свој сајт, чланови стални и неки спорадични нису баш били одушевљени нити спремни да финансирају тај пројекат. Један од наших чланова Ђорђо Васић је све урадио бесплатно  али  човек има своје обавезе и свој редовни посао и не стиже да га обнавља сајт како треба. Ја сам све превела на енглески па чак и песме наших гостију на сајту али то заиста може боље да изгледа. Ту се слажем са Вама.
Ево, у прилогу Вам шаљем моју поему Ламент над Србијом која је штампана у књизи Гласови, речи слова..(2011.г.) Такође Вам шаљем своју биографију са сличицом, тек да видите  из које ћете видети шта сам све објавила.
Срдачан поздрав
Стојанка Раденовић-Петковић
тоодоровићева огрлица од камења (лето, 2013 - из фотодокументације "Заветина")
тоодоровићева огрлица од камења (лето, 2013 – из фотодокументације „Заветина“)
_________________________

6. октобар 2014.

Поштовани, 
Шаљемо Вам обавештење о Вашим и нашим промоцијма и о Вашем учешћу на тим промоцијама на овогодишњем Сајму књига у Београду и радоваћемо се вашем учешћу и присуству.

С поштовањем,

ИК Арка,

директорн и главни уредник ,акад. Ристо Василевски

59. међународни београдски сајам књига

ПРИЈАВА ЗА УЧЕШЋЕ У ПРАТЕЋИМ ПРОГРАМИМА – ПРОМОЦИЈАМА ИЗДАЊА – ПРОМОЦИЈЕ НА ШТАНДУ:

Уторак, 28. октобар 2014, штанд ИК „Арка”, 18,00 часова:

Промоција књиге „Расточено време” Милене Вукоје Стаменковић

О књизи говоре: акад. Ристо Василевски, акад. др Мићо Цвијетић, др Љиљана Стејић и аутор.

*

Среда, 29. октобар 2014, штанд ИК „Арка”, 18,00 часова:

Промоција књиге „Невидљиви зид” Александра М. Алексића

О књизи говоре: Божидар Младеновић, акад. Ристо Василевски и аутор.

Одломке казује драмска уметница Ивана Жигон.

*

Петак, 31. октобар, штанд ИК „Арка”, 18,00 часова:

Дружење са ауторима и књигама: Јован Зивлак: Зимски извештај; Драган Јовановић Данилов: Срце океана и Зоран Хр. Радисављевић: Велико уво.

Домаћини дружења: акад. Ристо Василевски, мр Душан Стојковић и акад. др Мићо Цвијетић.

*

Субота, 1. новембар., штанд ИК „Арка”, 18,00 часова:

Дружење са ауторима и књигама: Ненад Грујичић: Неко ми узе реч; Живорад Недељковић: Звездано поље и Мирослав Лукић: Las vilajet.

Домаћини дружења: акад. Ристо Василевски, мр Душан Стојковић и акад. др Мићо Цвијетић.

Недеља, 26. октобар – недеља, 2. новембар, од 10,00 – 21,00 часова:

Сусретања са ауторима и књигама: Стефани Сенар: Тајни ферман, Љупка Христова Башевска: Библијски одзиви, Наталија Елизарова: Черта/Црта/Черта и Тања Ремић Стојановић: Предиван сан.

Домаћини сусретања: акад. Ристо Василевски, др Љиљана Стејић, Дарко Василевски и Ана Василевска.

__________________________

7. октобар 2014.

Драги Мирко, уз поздрав ево на увид и  неколико листова из мојих Листова које полако сређујем за књигу. Јавио сам нашем имењаку Димитријевићу да ти се јави прилозима, да се придружи друштву Заветном. Уз јесењи поздрав од јесењег човека, Мирослав из Трешњевице

*

Драги мењаче, уз поздравље из суморног Ниш, благодарим на провери, као и на обелодањивању текста. Узгред, припремамо нови број Унус-а, можда ће бити и потоњи, али се не одустаје. Можда ћу у њему штампати теби знане листове на ветру. Све касни, и све се проређује. Бдење је у штампи, Исток такође. Градина је ове године штампала само једну свеску. Опстаје, ово мало часописа, захваљујући мару све мањег броја људи. Ето, и те мале оазе преплављује пустињски вал све убогије Србије.
Ја се привикавам на ову гужву заточен у Ниш, али слободан у себи.
Са жељом да те овај јав нађе у добру, Мирослав  (Тодоровић)
__________________________________

Iz pristiglih pisama / Đorđe Koniković

Dragi Miroslave,

Pre svega da vas pozdravim i zahvalim na pismu.
Da vam zahvalim takodje na slanju vaseg biltena, na izboru poezije
Malopre sam vam poslao nekoliko mailova koji govore o nasoj dijasp u F, i u kojima cete mozda naci ponesto sto vas interesuje.
Ja jos uvek radim a deo slobodnog vremena posvecujem citanju nase i strane stampe (……..).
Od nasih medija pratim Politiku, Danas, NSPM … i vrlo cesto ostavljam komentare

Povodom nase dijaspore, mogu reci da su nasi ljudi u Parizu dosta aktivni
Ali naravno, postoje ljudi koji se trude da se sto pre i sto brze uklope u novu sredinu. Ne vracaju se u domovinu na letovanje, deci daju strana imena, deci ne prenose nas jezik i obicaje ili izbegavaju susrete sa zemljacima. Naravno, to nije samo nasa osobina, to je karakteristika mnogih emigranata, pa i Francuza koji odu u Austaliju.

Nas kult centar u Parizu dobro radi, svakog meseca priredjuje 5 – 7 susreta
Ovde zivi puno nasih ljudi (slikari, muzicari, arhitekti …) koji su ostavili ili ce ostaviti trag.

Drugarski
Djordje

=================== Prilozi
(део)

ДВАНАЕСТИ САБОР ПЕСНИКА

ДИЈАСПОРЕ

ГОСТУЈУ ПЕСНИЦИ ИЗ ЕВРОПЕ

Промоција дечје поезије

„ЈЕЗИК НАМ ЈЕ ОТАЏБИНА“

Издавач ВЕСТИ

Гост Јадранка ЈАГЛИЧИЋ

Професор етно певања

У СУБОТУ 23. МАРТА 2013 У 19 Ч

У СВЕЧАНОЈ САЛИ ХРАМА СВЕТОГ САВЕ

23, УЛИЦА СИМПЛОН

ПАРИЗ 18

СРПСКИ ПЕСНИЦИ ПАРИСКОГ КРУГА

САВЕЗ СРБА У ФРАНЦУСКОЈ

____________

AOUT / AVGUST 2013
Expositions en cours
Bogdan Pavlović

Playtime project

Le travail de Bogdan Pavlović, a connu l’évolution d’une peinture narrative et colorée vers une peinture plus documentaire, photographique et conceptuelle, basée sur ses actuelles expériences en matière de photographie et de vidéo. Ces recherches s’orientent vers l’utilisation de nouveaux matériaux et de nouveaux médias. Le support conventionnel, à savoir la toile, a été remplacé par un matériau non-pictural, le feutre. D’autre part, la photographie ne représente pas uniquement un point de départ pour ses peintures et ses dessins, c’est une vraie démarche indépendante.
Brankica Žilović Chauvain

Ariadne project

En regardant les nouvelles œuvres de Brankica Žilović Chauvain nous ne pouvons pas nous empêcher de penser à l’une des histoires les plus passionnantes de la mythologie grecque, l’histoire d’Ariane. Cette association n’est pas seulement formelle, car dans notre esprit, le fil incarne l’intelligence, l’intuition et le raffinement de l’esprit humain.

Cependant, contrairement à Ariane qui donne à Thésée le fil pour l’aider à résoudre le mystère du labyrinthe, Brankica utilise le fil comme matériel de construction des paysages magiques dont la fonction principale est de changer et faire évoluer notre expérience visuelle.
Exposition en cours jusqu’au 20 août 2013
VLADIMIR LALIĆ – Dessins et gravures

L’intention dans mon art, c’est de dénuder l’homme, de le déshabiller jusqu’à son essence même. Pour comprendre qui je suis, je dois creuser en moi-même. Sortir les entrailles pour ensuite tout remettre à sa place. Examiner tous les aspects, être honnête de la façon brutale, cruelle. Toute autre chose – décoration, tendance, beauté apparente et fausse, ne m’intéressent pas. Tat tvam asi! (en sanskrit – « Tu es Cela! »). Dans mes travaux artistiques, je cherche un lien entre quelque chose d’inexistant et l’existant, je pose la question qui est, peut-être sans réponse, je dével-oppe une équation avec trop d’inconnues. Après toutes les équations et les inéquations, le résultat est-il final ?
Vernissage de l’exposition (galerie sous-sol)
Samedi 24 août de 18h à 21h

Simonida Radonjić, Nikola Velicki et Milan Antić

Exposition de trois artistes serbes, actuellement résidents à la Cité Internationale des Arts à Paris. Chacun présentera une dizaine de leurs œuvres (dessins, gravures ou peintures) dans la galerie de sous-sol du Centre culturel de Serbie. Simonida Radonjić exposera ses dessins du cycle “La Maison du cerf”, Nikola Velicki ses travaux sur les motifs de “Krajputaši” et Milan Antić ses peintures et dessins de sa série intitulée “Bodies”.
REVIVEZ LES MEILLEURS MOMENTS DE NOTRE PROGRAMMATION PASSÉE EN CLIQUANT SUR CE LIEN

Споменик крајпуташ у селу Јасенову
Један човјек је урадио, па овако препричао:
Обновимо себе, обновимо своју околину, обновимо историју и традицију, обновимо државу Србију.

2010. године, на седмом километру пута од села Мочиоци ка Кокином броду, на превоју преко кога пут прелази из слива Рзава у слив Увца, на мјесту које мјештани зову Попов Камен, нашао сам, бачен у траву поред пута, камени споменик, крајпуташ.

Био је преломљен на два дијела и дјелимично оштећен али је, ипак, могло да се прочита:

О ПУТНИЧЕ

ПРИЂИ БЛИЖЕ И СЕТИ СЕ МЕНЕ

ЂЕ ПОГИБОК ДАНАС ИЗНЕНАДА

———————————–

НЕМАМ МУШКОГ ОД СРЦА ПОРОДА

КО БИ МОЈУ СЛАВУ НАСТАВИО

И НА ГРОБУ СВЕЋУ ЗАПАЛИО

ЗЛИКОВЦИ МИ СЛАВУ УГАСИШЕ
……Мјештане села Мочиоци и Јасеново, између којих се налази споменик, није много интересовало шта ја то радим, али су били врло знатижељни да сазнају зашто ја то радим. Били су убијеђени да сам или нешто сањао или да ми је неко добро платио да данима, под сунцем које пржи и вјетром који скоро никад не престаје, чистим камен, исписујем слова, плаћам раднике и материјал и подижем споменик човјеку коме до тада чак ни име нисам знао. Никако нису могли да прихвате да ја то радим из поштовања према нашим прецима и љубави према нашој домовини.

А зашто ја ово причам вама? Па, ето, надам се да ће ово што сам урадио да вас погура да и ви урадите нешто слично, нешто што ће нашу домовину Србију да учини макар мало љепшом и поноснијом. Не чекајте да то ураде „надлежми органи“, док они стигну биће касно. Не дозволите да се то деси, сјетите се како би то рекао Душко Радовић:

„Помозимо Србији, она нема никог осим нас“.

Видети више: http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=19&idnovost=27613

….
U IME NARODA! – Represija u Srbiji 1944-1953 — IZLOŽBA

Објављено у 20.11.2013.

IZLOŽBA U IME NARODA! – prva multimedijalnaizložba o dugogodišnjim tabu temama u Srbiji: likvidaciji, suđenjima narodnim neprijateljima, Golom otoku i drugim logorima, prinudnom otkupu i kolektivizaciji.

PRODUKCIJSKI TIM

Autor i idejno rešenje: dr Srđan Cvetković
Organizator: Zorica Marinković
Arhitektonsko rešenje: Marko Dimitrijević
Grafičko rešenje: Ivan Benussi
Stručni saradnici: dr Dušica Bojić, dr Kosta Nikolić, Nemanja Dević, Ana Panić, Nebojša Damnjanović
Tehnička podrška: Vlada Čvorović, Željko Levnaić

VIDEO PRODUKCIJA:

Reditelj: Milutin Petrović, reditelj
Montaža: Nataša Pavlović,
Muzika: Dobrica Višnjić
Producent: Zorica Marinković

IZLOŽBU POMOGLI

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, Beograd
Institut za savremenu istoriju
Centar za promociju nauke
Ӧsterreiches Kulturforum Belgrad
Erhard Busek
Srpski kod
Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
Ministarstvo za izobraževanje, znanost, kulturo in šport, Republika Slovenija
Komisija Vlade RS za rešavanje prikritih grobišć
Arhiv Republike Slovenije
Muzeja novejše zgodovine Slovenije
Instytut Historii i Stosunków Międzynarodowych Uniwersytetu Kazimierza Wielkiego w Bydgoszczy, Poland
Institut of National Remembrance, Bydgoszcz, Poland
Muzej istorije Jugoslavije
Arhiv Jugoslavije
Državni Arhiv Hrvatske
Srđan i Stela Jovanović
Vladimir M. Trbojević, London
Österreichischer Rundfunk
House of Terror, Budapest
Opština Boljevac

IZLOŽBU PORDŽALI

Srpska pravoslavna crkva
NJ.K.V, Prestolonaslednik Aleksandar II
Jelisaveta Karađorđević
Ambasade Mađarske
Ambasada Slovenije
Udruženje golootočana
Fondacija Borislav Pekić
Goran Marković
Lazar Stojanović
Pero Simić
Radoslav Zelenović
Milutin Petrović
Živadin Mitorvić
Ratko Dmitrović
Bogdan Veljković
Vuk Cvijić
Bojan Bilbija
Видети: http://youtu.be/jCfke7HplDE

….
Uz najbolje zelje za novu godinu, prilazem pesmu pisanu pre 280 godina
Drugarski
Djordje

Novogodisnja zdravica 1732
(Gavril Stefanovic Venclovic)

Ja cu vam dobra vremena davati ;
Kisna proleca i jesen, i suha leta.
I zemlja ce vam vasa
Svoj bericet potpuno iznositi
Da vam se napune gumna svakoga zita
I hardovi vina i kace masla
I svake blagote da vam dosta bude
I da vam prespeva svake letine
Od goda do goda.
I staro ispred novoga da iscrpivate
I prerucujete
I u snazi se, u miru obzivite svi skupa.
I necete se ni od koga bojati
Jer ce se svi vasi zlotvori
Od vas posramiti
I razbeci se ispred vas.
I vi cete se nasporiti i uzrasti po navise.

(……………………………)

Из пристиглих писама (013)

(Лукић – Владимиру Корману)

Слике из Мишљеновца, Звижд, с-и Србија, пролеће 2013. (Фотодокументација Заветина)
Слике из Мишљеновца, Звижд, с-и Србија, пролеће 2013. (Фотодокументација Заветина)

*
Данас је у Београду понедељак 16. децембар 2013, суморно време, зимско. Послао сам Вам уобичајеном поштом 6 књига, па погледајте. Напролеће, могу да Вам још пошаљем један пакетић, ако будете заинтересовани. Вероватно ће Вам књиге стићи баш за нову 2014. годину, коју Вам честитам од срца.
Потврдите само, молим Вас, кад Вам поштар буде донео књиге.

*
Драги Владимире,
Хвала на јављању.
Хвала и на ентузијазму, труду.
Ваш покушај превода сам публиковао на једном од новопокренутих сајтова „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“.
Ако баш има и нека погрешка, можемо поправити, у том преводу кроз време, зар не? Велика је разлика између штампаних на папиру и публикованих на интернету текстова.
Надам се да сте добро, и да ћете бити и боље у данима који долазе,
Срдачно,

Запис, храст у сселу Љешница (преко Пека, у односу на Мишљеновац, с-и Србија, Звижд - фотодокументација Заветина)
Запис, храст у селу Љешница ( преко Пека, у односу на Мишљеновац, с-и Србија, Звижд – фотодокументација Заветина)

*
Драги Владимире,
Добио сам Вашу поруку. Хвала Вам на труду и занимању за српску поезију. Тодоровића је обрадовала вест да сте превели његову песму. Ви радите једну лепу ствар, каква се не очекује од људи у Вашим годинама, а то је – како већ рекох – подизање мостова између језика и народа, ево, већ се назире један леп мост између српске и руске књижевности: Јагличић, оба Лукића, Тодоровић….
Да Вас Бог поживи,
Све најбоље,

Железничка пруга БОРДО-ПАРИЗ-ТРСТ-ЗАГРЕБ-БЕОГРАФД-ПОЖАРЕВАЦ-КУЋЕВО -ОДЕСА, која пролази кроз Мишљеновац, пролеће 2013 - фотодокументација З.
Железничка пруга БОРДО-ПАРИЗ-ТРСТ-ЗАГРЕБ-БЕОГРАФД-ПОЖАРЕВАЦ-КУЧЕВО -ОДЕСА, која пролази кроз Мишљеновац, пролеће 2013 – фотодокументација З.

*
Драги, поштовани Владимире,

Да сте живи и здрави. На многаја љета, како кажу Словени . То можда не треба ни да преводим на руски. Вама су врата отворена у „Заветинама“, било би ми драго да наставите, према Вашим могућностима и времену, занимање за српске песнике. «Заветине» раде на успостављању мостова између култура и различитих или сличних језика, блиских и далеких народа, волео бих да и Ви будете део тога. Ако никако другачије, онда као аутор. Ја одржавам «Заветине» без помоћи државе Србије, или неке озбиљније помоћи из иностранства, неофицијелним контактима и радом који се тешко уклапа у бирократске шеме, то сте схватили надам се? Да поживите и да Вас памет послужи и да Вас жеља за стварањем држи као што служи мога 90-годишњег оца.
Све најбоље

*
Дорогой Мирослав ! Бостон празднует Рождество. Если сегодня отмечают Рождество и в Сербии, то примите
мои поздравления и лучшие пожелания по случаю праздника. Восхищён всем, что Вы делаете, несмотря на все трудности, для сербской культуры и расширения её братских международных связей.
С приветом Вам и всем Вашим друзьям.
Владимир Корман
23 декабря 2013 г., 2:46

Поштовани Мирослав! Бостон слави Божић. Ако данас славе Божић у Србији, онда молим вас
моје честитке и најбоље жеље поводом. Одушевљен све што радите, упркос свим тешкоћама, у српској култури и проширење њених међународних братских веза.
Поздрав Вама и свим Вашим пријатељима.
Владимир Корман

Лакомица, салаш Лукића, једно од могућих локација Заветина (пролеће, 2013)
Лакомица, салаш Лукића, једно од могућих локација Заветина (пролеће, 2013)

*

Бела Тукадруз (пролеће, 2013, Мишљеновац, снимак Иван Лукић)
Бела Тукадруз (пролеће, 2013, Мишљеновац, снимак Иван Лукић)

*
Поштовани Владимире,

Опростите што Вам тек сада одговарам, што Вам нисам одговорио одмах. Нисам био у прилици, нажалост, да то учним одмах. Недавно сам се вратио са југа Србије (околина Ниша), где сам (варошица Лебане) оставио жену да брине о њеној мајци која је доживела тешки шлог. Вратио сам се у Београд, јер су ме чекали послови, а и чинило се да се мајка моје жене опоравља, да је на добром путу да се опорави. Међутим, од пре неколико дана њено здравствено стање се погоршало, доживела је поновни шлог, тако да не знамо шта ће бити. Ништа не слути на добро. Ето, због тога се нисам одмах јавио…
Али, синоћ сам читајући спис цара Марка Аурелија схватио да се треба уразумити, колико је то могуће (Аурелије:“14. На овај свет си дошао као један делић; нестаћеш у ономе што те је створило; или још боље, после промене, бићеш враћен у животну клицу света“), или како Срби кажу „Бог дао Бог узео“.
Моја породица је од памтивека православна, ми празнујемои Божић тек кроз две недеље, тј. после нове године. А ја сам остао у вери православној мојих старих.
Наравно да ме је обрадовало Ваше писмо и Ваш преводилачки ентузијазам; нека Вас Бог поживи, као и све добре људе без обзира на веру и нацију које сам у животу срео…
Обрадовало ме је што преводите понешто од мене, као песника, и што можда идете мојим трагом – антологичара српске поезије 20. века. То је добро, можда је то предзнак нечега што је требало да се догоди још пре 4 године када је мој млађи брат штампао 8. издање антологије српске поезије „Несебичан музеј“, које сам Вам иначе послаоч. Мислим: пожељно је да преводиоци иду трагом антологичара, то је један од сигурнијих путева да се реалније сагледа профил поезије једног народа и једног периода без предубеђења.
Желим Вам све најбоље у месецима и годинама који долазе! (…)
_____________

Фотограф "Заветина" Иван Лукић (1986, Београд - ) (снимак старијег брата др Димитрија Лукића)
Фотограф „Заветина“ Иван Лукић (1986, Београд – ) (снимак старијег брата др Димитрија Лукића)

Писмо претплатницима

Драги претплатници часописа ”Људи говоре”,

У настојању да одржимо часопис ”Људи говоре” Скупштина часописа ”Људи говоре”, на својој последњој седници, одржаној 19. маја 2013. године, донела је одлуку да се клуб и часопис придруже Српској националној академији која има хуманитарни број и своју зграду па би сви донатори часописа били ослобођени плаћања таксе за износ којим донирају часопис. Истовремено је предложено да сви претплатници од сада претплату уплаћују на име: Serbian Heritage Academy, са назнаком на чеку, на линији MEMO: За часопис „Ljudi govore”. Чек би слали на адресу уредника (Radomir Baturan
477 Milverton Blvd, Toronto, ON M4C 1X4), ради сигурности поште и боље евиденције јер ће се зграда Академије ове године реновирати.
Шаљемо Вам Одлуке и молимо Вас да нам потврдите да сте сагласни са њом:
како бисмо у документацији имали Вашу сагласност.

Истовремено молимо све наше претплатнике који до сада нису обновили претплату за 2013. годину да то ураде одмах како бисмо могли штампати следећи број. Све донације су добродошле.
Двоброј 19/20 сложен је још у априлу, али не можемо да га штампамо јер немамо новца за штампарију.

Унапред смо Вам захвални за ажурност и разумевање,

За Редакцију,

Др Радомир Батуран / Dr. Radomir Baturan
477 Milverton Blvd, Toronto, ON M4C 1X4
T: 416-406-3083
C: 416-558-0587
F: 416-406-5551
E: baturan@rogers.com
www.ljudigovore.com

ОДЛУКА СКУПШТИНЕ КЛУБА “ЉУДИ ГОВОРЕ” О ПРИДРУЖИВАЊУ КЛУБА И ЧАСОПИСА СРПСКОЈ НАЦИОНАЛНОЈ АКАДЕМИЈИ У КАНАДИ

Чланови Скупштине Клуба ”Људи говоре”, на својој Годишњој скупштини одржаној у Српском Центру у Мисисаги 19. маја 2013. изгласали су Одлуку да се овај клуб и часопис ”Људи говоре” придруже Српској националналној академији у Канади, са следећим правима Академије, Клуба и Редакције часописа:

Академија

– Академија ће у будуће бити издавач часописа ”Људи говоре” и то ће бити посебно истакнуто у импресуму часописа;- На првој поткорици часописа писаће следеће:

– “All copy right reserved. The views expressed in articles published in ‘Ljudi govore’ do not necessarily represent the view of the publisher”;

– Часопис ће отворити рубрику ”Догађаји у СНА” и у њој пратити све културне догађаје, програме и пројекте Академије; – Од сваког броја часописа ”Људи говоре” Академији ће припасти потребан број копија за њене потребе, али не више од једне четвртине тиража; – остали примерци сваког броје часописа слаће се бесплатно донаторима који помажу штампање часописа и активности Клуба; – сви чланови Клуба постају и чланови Академије, с тим што ће се њихове чланарине и донације за штампање часописа водити на засебном рачуну Академије и служиће искључиво за штампање часописа ”Људи говоре”; – све наменске донације за часопис ”Људи говоре” књижиће се на овом засебном рачуну часописа.

Клуб

– да се чланови и органи Клуба укључе у све програме Академије; – да Клуб и његови органи задрже сва своја досадашња самостална организациона, програмска и радна права према сопственом Статуту; – Клуб ”Људи говоре” и његова Управа задржавају право избора и разрешења чланова Редакције часописа “Људи говоре”.

Редакција

– Редакција часописа задржава сва права уређивачке политике часописа ”Људи говоре”. Та права им не смеју ограничавати ни Академија, ни њена Управа, ни Клуб , ни његова управа.

Часопис мора остати слободан и независан, са своја три уређивачка критеријума: естетски,етички и духовно јединство које записује у сваком броју на првој страници.- Редакција часописа ”Људи говоре” радиће у просторији Академије и користиће њену адресу.

У случају да било које право Академије из ове одлуке не буде испоштовано, Академија има право да откаже придружени статус Клубу и часопису. На исти начин Клуб и часопис имају право да изађу из придруженог статуса у СНА, уколико су њихова права из ове одлуке буду ускраћена.

У Торонту, 19. маја 2013.

Председник Клуба ”Људи говоре”: Главни и одговорни уредник часописа ”Људи говоре”:

Укратко, све сам објаснила / Мирјана Булатовић

Драге колеге и пријатељи,

За ових безмало двадесет осам месеци, са електронске адресе Удружења књижевника Србије упутила сам вам око хиљаду писама, а сада ћу сасвим престати да вам пишем. Вест о томе је многе узбунила, распитују се, зову – тако да сам одлучила да вам се одавде обратим још само једном, па одох кући.
Ево мог отказа, који је 29. априла разматрао Управни одбор:

Будно око (Бела Тукадруз. Звижд, 3. мај 2013. Снимак Иван Лукић
Будно око (Бела Тукадруз. Звижд, 3. мај 2013. Снимак Иван Лукић

_______________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
УПРАВНИ ОДБОР
Уважене колеге,
Молим вас да прихватите моју оставку на чланство у Управном одбору,     и то схватите као најаву отказа на радно место секретара Удружења књижевника Србије.
Досегла сам, за ове безмало две и по  године, крајње границе своје издржљивости. Поред оскудице (вишемесечног изостанка плата), мучио ме је и однос са председником Радомиром Андрићем, који је склон да се о свему договара  – али га мишљење које му се не допада толико раздражи да зачас плане и виче, изврћући саговорникове речи још у његовом присуству…
Кад сам недавно председника подсетила да ћемо ускоро ући у пети месец без плата, рекао је: „Тражите од државе“ – иако је, кад је прихватио функцију председника, добро знао колико и како држава даје.
То што ће осморо људи и на Васкрс отићи без динара помало га боли, али не довољно да начне залиху од четири и по хиљаде евра, коју још од прошле јесени чува за Сусрете писаца.
„Идите сви одавде кад сте такви! Нећете да се жртвујете за своје Удружење! Јесте ли свесни да ви постојите због Сусрета!“ – рекао је председник својим познатим тоном 24. априла 2013.
Како ја не постојим због Сусрета, него због свог сина и због поезије, растаћемо се 1. јула. То што сам безмало две и по године радила као да постојим због Удружења, сасвим је друга ствар.
Потпуни посвећеник ономе у чему сам, од 1. јула ћу се посветити свом животу, с којим се као човек нисам саставила две и по године.
Удружењу поклањам све небројене прековремене радне сате, као и трипут по пола годишњег одмора. Чланарину сам измирила до 2019. године. Плату очекујем до 1. августа.
Уважене колеге, седници заказаној за понедељак нећу присуствовати због мира у кући.
Поздрављам све добронамерне и увиђавне чланове Управног одбора.

У Београду,                                                                                 Мирјана Булатовић
25. априла 2013.
______________________________________________________________________

Након седнице Управног одбора, сутрадан ујутру, нисам успела да допрем до тачне информације: да ли је Управни одбор разумео мој предлог да останем на послу још два месеца – не у своју корист, већ у корист Удружења…
Намеравала сам да будућег секретара упутим у бескрај електронских ходника и кућица које сам развила за ово време, да утемељим сајт „Писци и дела“, као и да са Драганом Мраовићем обавим бар две трећине огромног посла за јубиларне, 50. Београдске међународне сусрете писаца, па да тек потом напустим Удружење књижевника Србије, до којег ми је увек стало.
Дакле, не знам шта је тачно одлучено на седници Управног одбора. Само ми је речено да ће се оформити стручна комисија која ће од мене преузети компјутер – као да сам га кући однела!  (Та комисија нема надлежност да ме приведе, нећемо се срести.)
Жао ми је што нисам стигла да изузетног Бранислава Вељковића (којем су изненада натоварили дужност  в. д.  секретара – пре него што су прихватили или одбили датум мог одласка) обучим за рад на рачунару…
Укратко, све сам објаснила.
Надам се да ће ово моје писмо завршити у нашим „Књижевним новинама“, и да ће одважни Мићо Цвијетић потом објавити цео низ реаговања…

Свако добро свима.
Мирјана Булатовић
(mirkapastirka@yahoo.com)
4.  5.  2013.

ПОСЕТИЛАЦ ЗЕМЉЕ / Слободан Бранковић

Поштовани господине Лукићу,
Не знам никога ко је искреније посвећен књижевности од Вас!
Стихови које објављујете вијугају далеко и преко границе нашег времена.
Ево и неколико мојих редака, па докле досегну…
ПОСЕТИЛАЦ ЗЕМЉЕ OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Трагом одсудне мисли
тумара
зађе с маргине у прву бразду
ораница стари запис

завијутак путељка испрекидана црта
заоставштина нигдине

врана кружи над главом анонимуса
сем ако се тако не потписује
*
Све најбоље у новој години Вама и Вашима

Слободан Бранковић