Архиве категорија: испомоћ српским писцима по свету

Из пристиглих писама (013)

(Лукић – Владимиру Корману)

Слике из Мишљеновца, Звижд, с-и Србија, пролеће 2013. (Фотодокументација Заветина)
Слике из Мишљеновца, Звижд, с-и Србија, пролеће 2013. (Фотодокументација Заветина)

*
Данас је у Београду понедељак 16. децембар 2013, суморно време, зимско. Послао сам Вам уобичајеном поштом 6 књига, па погледајте. Напролеће, могу да Вам још пошаљем један пакетић, ако будете заинтересовани. Вероватно ће Вам књиге стићи баш за нову 2014. годину, коју Вам честитам од срца.
Потврдите само, молим Вас, кад Вам поштар буде донео књиге.

*
Драги Владимире,
Хвала на јављању.
Хвала и на ентузијазму, труду.
Ваш покушај превода сам публиковао на једном од новопокренутих сајтова „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“.
Ако баш има и нека погрешка, можемо поправити, у том преводу кроз време, зар не? Велика је разлика између штампаних на папиру и публикованих на интернету текстова.
Надам се да сте добро, и да ћете бити и боље у данима који долазе,
Срдачно,

Запис, храст у сселу Љешница (преко Пека, у односу на Мишљеновац, с-и Србија, Звижд - фотодокументација Заветина)
Запис, храст у селу Љешница ( преко Пека, у односу на Мишљеновац, с-и Србија, Звижд – фотодокументација Заветина)

*
Драги Владимире,
Добио сам Вашу поруку. Хвала Вам на труду и занимању за српску поезију. Тодоровића је обрадовала вест да сте превели његову песму. Ви радите једну лепу ствар, каква се не очекује од људи у Вашим годинама, а то је – како већ рекох – подизање мостова између језика и народа, ево, већ се назире један леп мост између српске и руске књижевности: Јагличић, оба Лукића, Тодоровић….
Да Вас Бог поживи,
Све најбоље,

Железничка пруга БОРДО-ПАРИЗ-ТРСТ-ЗАГРЕБ-БЕОГРАФД-ПОЖАРЕВАЦ-КУЋЕВО -ОДЕСА, која пролази кроз Мишљеновац, пролеће 2013 - фотодокументација З.
Железничка пруга БОРДО-ПАРИЗ-ТРСТ-ЗАГРЕБ-БЕОГРАФД-ПОЖАРЕВАЦ-КУЧЕВО -ОДЕСА, која пролази кроз Мишљеновац, пролеће 2013 – фотодокументација З.

*
Драги, поштовани Владимире,

Да сте живи и здрави. На многаја љета, како кажу Словени . То можда не треба ни да преводим на руски. Вама су врата отворена у „Заветинама“, било би ми драго да наставите, према Вашим могућностима и времену, занимање за српске песнике. «Заветине» раде на успостављању мостова између култура и различитих или сличних језика, блиских и далеких народа, волео бих да и Ви будете део тога. Ако никако другачије, онда као аутор. Ја одржавам «Заветине» без помоћи државе Србије, или неке озбиљније помоћи из иностранства, неофицијелним контактима и радом који се тешко уклапа у бирократске шеме, то сте схватили надам се? Да поживите и да Вас памет послужи и да Вас жеља за стварањем држи као што служи мога 90-годишњег оца.
Све најбоље

*
Дорогой Мирослав ! Бостон празднует Рождество. Если сегодня отмечают Рождество и в Сербии, то примите
мои поздравления и лучшие пожелания по случаю праздника. Восхищён всем, что Вы делаете, несмотря на все трудности, для сербской культуры и расширения её братских международных связей.
С приветом Вам и всем Вашим друзьям.
Владимир Корман
23 декабря 2013 г., 2:46

Поштовани Мирослав! Бостон слави Божић. Ако данас славе Божић у Србији, онда молим вас
моје честитке и најбоље жеље поводом. Одушевљен све што радите, упркос свим тешкоћама, у српској култури и проширење њених међународних братских веза.
Поздрав Вама и свим Вашим пријатељима.
Владимир Корман

Лакомица, салаш Лукића, једно од могућих локација Заветина (пролеће, 2013)
Лакомица, салаш Лукића, једно од могућих локација Заветина (пролеће, 2013)

*

Бела Тукадруз (пролеће, 2013, Мишљеновац, снимак Иван Лукић)
Бела Тукадруз (пролеће, 2013, Мишљеновац, снимак Иван Лукић)

*
Поштовани Владимире,

Опростите што Вам тек сада одговарам, што Вам нисам одговорио одмах. Нисам био у прилици, нажалост, да то учним одмах. Недавно сам се вратио са југа Србије (околина Ниша), где сам (варошица Лебане) оставио жену да брине о њеној мајци која је доживела тешки шлог. Вратио сам се у Београд, јер су ме чекали послови, а и чинило се да се мајка моје жене опоравља, да је на добром путу да се опорави. Међутим, од пре неколико дана њено здравствено стање се погоршало, доживела је поновни шлог, тако да не знамо шта ће бити. Ништа не слути на добро. Ето, због тога се нисам одмах јавио…
Али, синоћ сам читајући спис цара Марка Аурелија схватио да се треба уразумити, колико је то могуће (Аурелије:“14. На овај свет си дошао као један делић; нестаћеш у ономе што те је створило; или још боље, после промене, бићеш враћен у животну клицу света“), или како Срби кажу „Бог дао Бог узео“.
Моја породица је од памтивека православна, ми празнујемои Божић тек кроз две недеље, тј. после нове године. А ја сам остао у вери православној мојих старих.
Наравно да ме је обрадовало Ваше писмо и Ваш преводилачки ентузијазам; нека Вас Бог поживи, као и све добре људе без обзира на веру и нацију које сам у животу срео…
Обрадовало ме је што преводите понешто од мене, као песника, и што можда идете мојим трагом – антологичара српске поезије 20. века. То је добро, можда је то предзнак нечега што је требало да се догоди још пре 4 године када је мој млађи брат штампао 8. издање антологије српске поезије „Несебичан музеј“, које сам Вам иначе послаоч. Мислим: пожељно је да преводиоци иду трагом антологичара, то је један од сигурнијих путева да се реалније сагледа профил поезије једног народа и једног периода без предубеђења.
Желим Вам све најбоље у месецима и годинама који долазе! (…)
_____________

Фотограф "Заветина" Иван Лукић (1986, Београд - ) (снимак старијег брата др Димитрија Лукића)
Фотограф „Заветина“ Иван Лукић (1986, Београд – ) (снимак старијег брата др Димитрија Лукића)

Писмо претплатницима

Драги претплатници часописа ”Људи говоре”,

У настојању да одржимо часопис ”Људи говоре” Скупштина часописа ”Људи говоре”, на својој последњој седници, одржаној 19. маја 2013. године, донела је одлуку да се клуб и часопис придруже Српској националној академији која има хуманитарни број и своју зграду па би сви донатори часописа били ослобођени плаћања таксе за износ којим донирају часопис. Истовремено је предложено да сви претплатници од сада претплату уплаћују на име: Serbian Heritage Academy, са назнаком на чеку, на линији MEMO: За часопис „Ljudi govore”. Чек би слали на адресу уредника (Radomir Baturan
477 Milverton Blvd, Toronto, ON M4C 1X4), ради сигурности поште и боље евиденције јер ће се зграда Академије ове године реновирати.
Шаљемо Вам Одлуке и молимо Вас да нам потврдите да сте сагласни са њом:
како бисмо у документацији имали Вашу сагласност.

Истовремено молимо све наше претплатнике који до сада нису обновили претплату за 2013. годину да то ураде одмах како бисмо могли штампати следећи број. Све донације су добродошле.
Двоброј 19/20 сложен је још у априлу, али не можемо да га штампамо јер немамо новца за штампарију.

Унапред смо Вам захвални за ажурност и разумевање,

За Редакцију,

Др Радомир Батуран / Dr. Radomir Baturan
477 Milverton Blvd, Toronto, ON M4C 1X4
T: 416-406-3083
C: 416-558-0587
F: 416-406-5551
E: baturan@rogers.com
www.ljudigovore.com

ОДЛУКА СКУПШТИНЕ КЛУБА “ЉУДИ ГОВОРЕ” О ПРИДРУЖИВАЊУ КЛУБА И ЧАСОПИСА СРПСКОЈ НАЦИОНАЛНОЈ АКАДЕМИЈИ У КАНАДИ

Чланови Скупштине Клуба ”Људи говоре”, на својој Годишњој скупштини одржаној у Српском Центру у Мисисаги 19. маја 2013. изгласали су Одлуку да се овај клуб и часопис ”Људи говоре” придруже Српској националналној академији у Канади, са следећим правима Академије, Клуба и Редакције часописа:

Академија

– Академија ће у будуће бити издавач часописа ”Људи говоре” и то ће бити посебно истакнуто у импресуму часописа;- На првој поткорици часописа писаће следеће:

– “All copy right reserved. The views expressed in articles published in ‘Ljudi govore’ do not necessarily represent the view of the publisher”;

– Часопис ће отворити рубрику ”Догађаји у СНА” и у њој пратити све културне догађаје, програме и пројекте Академије; – Од сваког броја часописа ”Људи говоре” Академији ће припасти потребан број копија за њене потребе, али не више од једне четвртине тиража; – остали примерци сваког броје часописа слаће се бесплатно донаторима који помажу штампање часописа и активности Клуба; – сви чланови Клуба постају и чланови Академије, с тим што ће се њихове чланарине и донације за штампање часописа водити на засебном рачуну Академије и служиће искључиво за штампање часописа ”Људи говоре”; – све наменске донације за часопис ”Људи говоре” књижиће се на овом засебном рачуну часописа.

Клуб

– да се чланови и органи Клуба укључе у све програме Академије; – да Клуб и његови органи задрже сва своја досадашња самостална организациона, програмска и радна права према сопственом Статуту; – Клуб ”Људи говоре” и његова Управа задржавају право избора и разрешења чланова Редакције часописа “Људи говоре”.

Редакција

– Редакција часописа задржава сва права уређивачке политике часописа ”Људи говоре”. Та права им не смеју ограничавати ни Академија, ни њена Управа, ни Клуб , ни његова управа.

Часопис мора остати слободан и независан, са своја три уређивачка критеријума: естетски,етички и духовно јединство које записује у сваком броју на првој страници.- Редакција часописа ”Људи говоре” радиће у просторији Академије и користиће њену адресу.

У случају да било које право Академије из ове одлуке не буде испоштовано, Академија има право да откаже придружени статус Клубу и часопису. На исти начин Клуб и часопис имају право да изађу из придруженог статуса у СНА, уколико су њихова права из ове одлуке буду ускраћена.

У Торонту, 19. маја 2013.

Председник Клуба ”Људи говоре”: Главни и одговорни уредник часописа ”Људи говоре”:

Укратко, све сам објаснила / Мирјана Булатовић

Драге колеге и пријатељи,

За ових безмало двадесет осам месеци, са електронске адресе Удружења књижевника Србије упутила сам вам око хиљаду писама, а сада ћу сасвим престати да вам пишем. Вест о томе је многе узбунила, распитују се, зову – тако да сам одлучила да вам се одавде обратим још само једном, па одох кући.
Ево мог отказа, који је 29. априла разматрао Управни одбор:

Будно око (Бела Тукадруз. Звижд, 3. мај 2013. Снимак Иван Лукић
Будно око (Бела Тукадруз. Звижд, 3. мај 2013. Снимак Иван Лукић

_______________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
УПРАВНИ ОДБОР
Уважене колеге,
Молим вас да прихватите моју оставку на чланство у Управном одбору,     и то схватите као најаву отказа на радно место секретара Удружења књижевника Србије.
Досегла сам, за ове безмало две и по  године, крајње границе своје издржљивости. Поред оскудице (вишемесечног изостанка плата), мучио ме је и однос са председником Радомиром Андрићем, који је склон да се о свему договара  – али га мишљење које му се не допада толико раздражи да зачас плане и виче, изврћући саговорникове речи још у његовом присуству…
Кад сам недавно председника подсетила да ћемо ускоро ући у пети месец без плата, рекао је: „Тражите од државе“ – иако је, кад је прихватио функцију председника, добро знао колико и како држава даје.
То што ће осморо људи и на Васкрс отићи без динара помало га боли, али не довољно да начне залиху од четири и по хиљаде евра, коју још од прошле јесени чува за Сусрете писаца.
„Идите сви одавде кад сте такви! Нећете да се жртвујете за своје Удружење! Јесте ли свесни да ви постојите због Сусрета!“ – рекао је председник својим познатим тоном 24. априла 2013.
Како ја не постојим због Сусрета, него због свог сина и због поезије, растаћемо се 1. јула. То што сам безмало две и по године радила као да постојим због Удружења, сасвим је друга ствар.
Потпуни посвећеник ономе у чему сам, од 1. јула ћу се посветити свом животу, с којим се као човек нисам саставила две и по године.
Удружењу поклањам све небројене прековремене радне сате, као и трипут по пола годишњег одмора. Чланарину сам измирила до 2019. године. Плату очекујем до 1. августа.
Уважене колеге, седници заказаној за понедељак нећу присуствовати због мира у кући.
Поздрављам све добронамерне и увиђавне чланове Управног одбора.

У Београду,                                                                                 Мирјана Булатовић
25. априла 2013.
______________________________________________________________________

Након седнице Управног одбора, сутрадан ујутру, нисам успела да допрем до тачне информације: да ли је Управни одбор разумео мој предлог да останем на послу још два месеца – не у своју корист, већ у корист Удружења…
Намеравала сам да будућег секретара упутим у бескрај електронских ходника и кућица које сам развила за ово време, да утемељим сајт „Писци и дела“, као и да са Драганом Мраовићем обавим бар две трећине огромног посла за јубиларне, 50. Београдске међународне сусрете писаца, па да тек потом напустим Удружење књижевника Србије, до којег ми је увек стало.
Дакле, не знам шта је тачно одлучено на седници Управног одбора. Само ми је речено да ће се оформити стручна комисија која ће од мене преузети компјутер – као да сам га кући однела!  (Та комисија нема надлежност да ме приведе, нећемо се срести.)
Жао ми је што нисам стигла да изузетног Бранислава Вељковића (којем су изненада натоварили дужност  в. д.  секретара – пре него што су прихватили или одбили датум мог одласка) обучим за рад на рачунару…
Укратко, све сам објаснила.
Надам се да ће ово моје писмо завршити у нашим „Књижевним новинама“, и да ће одважни Мићо Цвијетић потом објавити цео низ реаговања…

Свако добро свима.
Мирјана Булатовић
(mirkapastirka@yahoo.com)
4.  5.  2013.