Архиве категорија: књижевни мобари

Читуље, књиге, године…шта ће од свега штампаног, публикованог остати… / БелаТукадруз

Понекад навали и таква помисао и упије се, у човека, смртног, као крља.

Полеђина превода тзв. „Књиге мртвих“ у НЕЗАВИСНИМ ИЗДАЊИМА пок. Слободана Машића

Када сам купио ову књигу, Велику египатску књигу Мртвих, коју је с немачког превео Марко Вишић? Вероватно баш те 1982. године, када је и штампана? На њеном крају је, поред осталог, штампан, као што су то наши стари радили, и Списак  „Сталних претплатника Независних издања“ (у том тренутку списак је догурао до броја 406!!). Издавач књиге и уредник је Слободан Машић. Књига је штампана у 3000 пр. У штампарији „Радиша Тимотић“ (Београд). Сви примерци су нумерисани. Цена књиге: 200 дин.Обим књиге 132 стр.Прегледајући поново тај списак, видим да су многи стални претплатници, у међувремену, преминули. Променили свет. Преминуо је и човек оснивач Нзависних издања, Машић, Бог да му душу прости, тиха вода која руши брег. Погледајте ви на полеђини „Књиге мртвих“ колико је ствари у том тренутку штампао! Како? Зар је могуће? Тако ће се данас упитати многи – Неверне Томе, углавном добар део – данашњих и читалаца и писаца.

Све је то било могуће захваљујући тој чудној симбиози Машића и аутора који су имали некакав свој сан о независним издањима, али и претплатницима. Већина претплатника Машићевих књига је била из Београда, Србије, али и других република ондашње државе, па и оних који су живели далеко од Југославије. Нису сви претплатници помрли, не, али кроз двадесетак година, имена тих претплатника неће се више нигде појављивати, па ни у читуљама.

Зашто нико није наследио Машића? Поготово у време уништења и пропадања толиких издавача?

Зато што није било лако бити заиста независтан издавач, Машић.

Остају, ипак, неизбрисиви трагови, попут списка објављених НЕЗАВИСНИХ ИЗДАЊА на полеђини споменте „Књиге мртвих“, као имена на каквом споменику. Гробље и култура су у непосредној вези (Берђајев).

И ту се можда може наћи одговор на мучно питање постављено у наслову, који је можда и утешан. Донекле…

(Крајем марта 2018)

Advertisements

Руски поклон за Србију: Непознати аутограм Десанке Максимовић / Сергеј Шчеглов

——– Пересылаемое сообщение ——–
От кого: Teritorija Kulture <kultoria@mail.ru>
Кому: seglov <seglov@inbox.ru>
Дата: Понедельник, 29 июня 2015, 16:19 +03:00
Тема: Fwd:  Ruski poklon za Srbiju: Nepoznati autogram Desanke Maksimovic

02

Члан Удружења новинара Србије (УНС), руски писац, преводилац српске
књижевности и академик Петровске академије наука и уметности мр Сергеј Шчеглов
пронашао је у приватној колекцији Санкт Петербурга књигу српске песникиње
Десанке Максимовић, са до сада непознатим аутограмом и посветом.

У посвети поменуте књиге Десанкином руком на руском је написано „Драгом
Решетову, са жељом да покаже један део свог живота. Десанка“.01

Књига са аутограмом најпознатије српске песникиње Десанке Максимовић у мају
ове године купљена је од колекционара и сада се налази у Славјанском
библиотекарском фонду Културног центра „Краснојарско воскресење“.

Руски песник и драматург и члан Удружења новинара Србије а и директор тог
центра Алексеј Чурилов рекао је УНС-у  да тражи „добру прилику да овај уникат
поклони библиотеци Српске академије наука и уметности, чији је члан била
великан српске поезије.03

Димитријевић – Лукић

Драги Лукићу,
Разумео сам Вас. Дивим се Вашем радном елану, визијама, упорности и
великој жељи да доведете у ред ствари које су изокренуте наопако у
нашој култури, историји, баштини и свакодневици. Имате моју подршку, у
свако доба, али не може један човек баш све да оствари што је
замислио. Над плановима земаљским стоје небески, Божји планови. Али
ако Вам је дато да то урадите, ако је благословено, урадићете сигурно.
Хвала Вам на линку*. Прелистаћу га.
Поздрав и најбоље жеље
Димитријевић
(Мирослав, 16. 06. 2015)

____
* Током 16.6.15., Мирослав Лукић је написао:

Поштовани,
Димитријевићу,

Пре неки дан сте ме питали – шта радим, ако сам добро разумео?

На таква питања не одговарам „ни јатацима“. Ево зашто – зато што вучем као
магарац, не знам кад почиње дан, ни када треба да завршим, и оно што сам
започео , и оно што је у раду, и оно што сам обећао , пре свега себи. И
кога такве ствари уопште треба да занимају?)

Велико време ми одузима, поред редовних припрема „Сазвежђа“ и
ПРОТОТИП (Нека врста Азбучника Енциклопедије Заветина, јер сам схватио да је много
важније да неки писци које сам покушавао да тумачим и вреднујем и
превреднујем почну да улазе, макар и у амбиционо замишљене али независне
енциклопедије, какав је Прототип, него у антологије, зборнике, тематске
бројеве часописа) . То не желим да посебно елаборирам.

Данас сам, после много закашњења, завршио једну посебну страницу
Азбучника Еа, електронске енциклопедије, сваком на свету доступне, страницу која
садржи 50 чланака, публикованих на локацијама мог „Сазвежђа“. Једну у низу.
Стигао сам, можда, до једне осмине посла, укупног посла, који ће потрајати
годинама… Пошто та страница почиње и стварима које те се тичу, шаљем
ти линк о томе, мемориши то негде, за будуће; јер убудуће нећу лично
обавештавати, никог, па ни тебе, јер би онда губио много времена, које ми
је потребно на другој страни. Предлажем ти, кад имаш времена, да ту страну
прелисташ, кад имаш брз инернет, што се каже прошпијунираш, и схватиш шта у
ствари радим – што нико не ради. Али погледај и друге ствари. То није само
посао редакторски, то је и посао уреднички, визионарски, цепање
чворова… и више нећу о томе.

Драинац је писао да му је глад бескрајна а руке вечно празне, када бих то
парафразирао – а не знам зашто бих – ја бих можда написао да су мени и руке
и срце увек пуни; јер ми је судбина да живим неколико живота и изгледа да
у томе има и неког пртоклетства; откуд знам?

Али, да ту станем, уз поздрав из Бгда.

Пишу нам: Димитријевић, Залокар

Мирослав Димитријевић

Хвала Лукићу, и за намеру да објавите мој текст, и посебно за добре
жеље које ми упућујете. Све што сте рекли је жива истина. И ја сањам
сличне снове, покушао сам у Рашевици, још пре тридесет година, да
једну кућу, у старом моравском стилу, поред главног пута Јагодина –
Варварин, месна заједница откупи и да у њој направим музеј. Све бих
бесплатно радио, адаптирао, налазио предмете и друга артефакта…Красну кућу
порушише и не послушаше ме. Други пример српске затуцаности и глупости.
Написао сам историјско-лингвистичку студију Рашевице (два
тома), унео обиље података, направио од ње својеврсну енциклопедију,
убицирао најстарије, прво насеље 7500 година пре Христа; растурио сам
се од рада и сакупљања чињеница, и месна заједница није хтела ни динар
бели да приложи за њено штампање. Чак председник МЗ није књигу ни
прелистао. Остали су само чули да је књига штампана. А штампао сам је
уз малу помоћ неколико спонзора који су дали по 10-20 евра, и остало
сам ја надокнадио штампару. КПЗ Србије само је платила ЦИП (баш се
претргла) и да би иронија била већа, књигу коју сам морао лично да
продајем из торбе, више су куповали људи ван Рашевице, по неки житељ
„на привременом раду у иностранству“ и углавном читаоци који немају
никакве везе са поменутим селом, али воле историју за коју се ја
залажем и подржавају ме. Тај круг читалаца и „купаца“
мојих књига помаже ми да опстанем. Да скратим: Срби не знају да се
самонегују, ни самопоштују, у духовном смислу, а мислим ни у физичком
и хигијенском. Опрости ми Боже, ал су толико атрофирали ментално и
духовно, да им „ни бечки лекари не могу помоћи“. Туга ме хвата кад
видим ту духовну голет мојих сељака. Чак ни о свом селу неће да
сазнају ништа више од онога што знају. А знају – три фртаља ништа.
Зато Вас разумем Лукићу, у потпуности.
Драги Лукићу, причаћемо мало дуже кад се будемо видели у мају у ПН на
Српској духовној академији, коју одржавамо „на мишиће“. Ово ће бити
једанаеста година од њеног оснивања. О томе ћу Вас још детаљније
обавестити и послати електронску позивницу. Има још времена.
Свако добро жели Вам
Мирослав Димитријевић

* *
Из преписке са Јадраном Залокаром

hvala dragi miroslave
sjeli su mi zbog dugova na mirovinu
ne znam kako cu dalje
molim te ako kome zatreba recenzija ili prikaz knjige

neka mi posalje isprintani tekst na
jadran zalokar
mestroviceva 38
51000 rijeka
hrvatska
hvala ti na svemu
prijateljski pozdrav

(13. марта 2015)

Господине Залокар,
драги Јадране,
жао ми је због свега о чему пишете, али адреса за ту ствар је хрватска држава!
свако добро
, М. Лукић

18. март 2015.

dragi miroslave
znam iako bi bilo bolje da ne znam
davno sam napustio svijet pa i ovu drzavu
sada sam samo eremita
pauper ergo sum
s drzavom me veze samo duznicko ropstvo
prijateljski pozdrav

Из пристиглих писама (Максимовић, Вукадиновић)

Поштовани Издавачу и Уредниче!
Вашем суду препуштам збирку од 136 кратких цртица (свака може да стане на једној страници формата А5), које на сажет начин обрађују савремене теме. Цртице су у рукопису изложене онако како су записиване, негде је тај редослед такав да омогућава да се по више прича групише у једну целину под посебним насловима као што су: Приче о Милоју, Из војничке спаваоне, Нолетове приче, Приче из Петриње, Гарине згоде и Аутостоперове приче, а има и прича које се тематски не могу повезати у неки одређенији наслов сем, можда, као Остале приче. Ја сам на завршетку, не прeмештајући приче у рукопису, дао попис свих прича и једно могуће али не и потпуно групасање у сродне тематске целине. Ако се не поштује редослед настанка онда се као једна већа група могу груписати Приче о Космету (приче: 15, 16, 92, 98, 99 и 100), затим Приче о селу (приче: 3, 8, 9, 11, 13, 18, 20, 23, 24, 126. и 129), а могућа су и нека друга груписања са мањим бројем сродних прича. На Вама је да то прихватите или их уредите на другачији начин.
Свака прича има документарну вредност и односи се на неки истинити догађај чији сам ја сведок лично био или је тачно пренето казивање неког другог приповедача.
Биће ми драго да се нађу Уредник и Издавач који ће ову кратку збирку приповедака, јединствену по својој тематици, дужини и односу према времену у којем живимо, да прихвати и изда.
Унапред захвалан!
Слободан Максимовић

_____________

Поштовани ЗАВЕТИНЦИ,
добијам ово ваше сокоћало електронско где сваки удара у своју свиралу па често делује и поред сјајних прилога и занимљивих увида са повремено и добрим песмама – помало као азил за кућнике и бескућнике…лепо осећам да понекад као да фали нека ексклузивна горућа актуелност- не она из новина и медија – ..итд. па бих вас подсетио да СИНДИКАТ ПИСАЦА СРБИЈЕ, председник књижевник, драмски писац Драган Томић и КООРДИНАЦИОНИ ОДБОР РЕПРЕЗЕНТАТИВНИХ УДРУЖЕЊА СРБИЈЕ чији сам ја председавајући већ 4 недеље разговара на тему КО УБИЈА КУЛТУРУ СРБИЈЕ – сваког уторка у 18 часова на трибини Француска 7 . Ако вас ова тема занима и дотиче могао бих вам проследити већи број излагања од 27 уметника који су досад говорили…Наравно да се и ви можете прикључити, као и ваши сарадници и читаоци..Поздрав Миљурко Вукадиновић

Из писама пристиглих последњих недеља

*
26. јануар 2015.

Драги Мирославе,
Срећна Вам 2015! Нека буде здравља, рада, радости – у Породици, у књижевном послу.
Драги Мирославе,
Који су услови, осим добре књиге, у Вашем издавачком аргатлуку? Питам и због једног свог рукописа (360 страна комбинованог садржаја, од записа о књигама, преко биографија и голооточке рехабилитације, до записа језичких занимљивости из мога краја, формата 15:23), за који сам од Града добила новчану подршку (….) (са мојим порезом). Штампарија „М.“ одавде спремна је и на најмањи тираж. Последње две књиге ми је добро урадила. Ово је 8. моја књига по реду.
Бићу Вам захвална ако издвојите времена тек и да ми се јавите. Молим Вас, без икаквих обавеза!
Поздрављам Вас, драги Мирославе. Срећан Вам Свети Сава!
С поштовањем,
Веселинка Стојковић

27. јануар 2015.

Поштовани Мирославе,
Одавно нисам прочитала овако добро, овако разложно писмо, овако пуно писмо.
Хвала Вам много. Једино ми је жао Вашег времена. Но, ова Ваша забелешка може да постане трајна.
Видећу, размислићу што ћу и како ћу и како могу. Мени ништа друго и није важно, сем да се рукопис сачува, макар и у 20, 30 примерака.

А пратила сам Ваше путовање Пчињом. Фотографије… Посрамила сам се пред њима, пред Вама. Волим тај крај, обишла сам многа места, пођем радо тамо, у Трговишту сам и радила годину дана, а фотографија немам, нити записа, сем нешто ситних, површних.
Поздрављам Вас много, драги Мирославе. Од Вас се много учи. И још једном – Хвала! И свако добро!
Веселинка Стојковић
_______________________________________

17. фебруара 2015

Мирославе, хвала на промишљању, али ја више да се бијем са ветрењачама не долази у обзир.
Сарађиваћемо, ако треба правићемо у оквиру Заветина УМ, али ОВДЕ је све дотерало до дувара.
Ово је последњи маестрал.
Дуга се тама спушта.
Настављамо ми сарадњу, створићемо духовни покрет отпора…
овде су на делу колосалније ствари од ЧАСОПИСНЕ ПРОБЛЕМАТИКЕ…
дакле, ја се као Леонида никада не предајем, али сам веома сличан и америчком генералу ПАТОНУ:
НЕКА ОНИ ИЗГИНУ ЗА СВОЈЕ ИДЕЈЕ, БИТНО ЈЕ ДА НАШЕ ПОБЕДЕ.
За сада толико, размишљаћу о свему што сте ми написали и предложили.
Поздрав
Стеван Бошњак
__________________________

Власта Младеновић

Драги и поштовани Мирославе,
не замери, ја се баш не сналазим са овим новим техникама, али урадићу по упутствима. У сваком случају, пратим, читам – пишем.
А пишем Ти савести ради, ни због чега и ни за што друго. Пишем Ти због песме Разговор уморнога од историје и живота са својом душом. Антологијска песма. За све антологије. Толико.
Искрен поздрав, до јављања,
Власта Младеновић са истока.

03. март 2015. 12.55
___________________________________

*
10. 03. 2015.
Милијан Деспотовић

Браво Мирославе,
Ја поново верујем да се наша књижевност ствара ван институција и бори са њима. Ентузијазам нема плату, нема мито, остала му је чиста душа.
Милијан Деспотовић

...

Књижевна награда „Момчило Тешић“ за сезону 2013/2014.

По увиду у књижевна остварења у области белетристике за децу у претходне две године, жири у саставу: Раша Попов (председник), Милијан Деспотовић (члан) и Бранко Стевановић (члан), једногласно је донео одлуку да Књижевна награда „Момчило Тешић“ за сезону 2013/2014. буде додељена Оливери Недељковић за књигу прича „Причино дете“ (Чекић, Београд 2013) и Драгану Хамовићу за књигу песама „Змај у јајету“ (издање аутора, Београд 2013). Књиге објављене 2014. године остају у конкуренцији за награду у сезони 2014/2015.

Награду додељују књижевне новине „Свитак“ (Пожега) и она је утемељена поводом стодишњице од рођења књижевника Момчила Тешића (2011).

 

Из писама и порука пристиглих почетком 2015. године са разних страна (1)

(24. јануар 2015)
Драги Мирославе,

По команди: ”Главу горе”! ево очи ми испадоше ишчитавајући ваше Заветине. Блажене да су па ми и стварно очи поиспадале читајући их.
Колико су потребне на папиру сведочи овај болесник из Торонта да ми је најтеже било држати и померати екран компјутера док сам више лежао него седео испред њега и читао нови број ”Заветина”. И ево шта сам забележио:
Потребне као хлеб, као вода, односно као што је потребно оном ”мраву што уз стабло мили – … сунца и шећера”!
Ђовани Папини, Молитва Христу: ”…живиш животом који није човечји на човечјој земљи”;
Све ми се више свиђа твој израз ”наметачи” за професоре и уреднике режимских факултета и издавача;
Улак или застава ”Заветина”:
”… постоји жудња за једни штампаним на папиру часописом, који би изражавао судбину данашњих дана и земље у којој се штампа, незаражен књижевним модама и отпоран на поплаву стране књиге”
САЗВЕЖЂЕ ЗАВЕТИНЕ
”Читав свет може се у бисаге сместити.
Али мраву што уз стабло мили
треба више сунца и шећера.”

ДНЕВНИК ПРЕТЕКА
„Судбину су ми скројили, као човеку и писцу који је то одбијао да буде дуго-предуго, глупаци, гњаватори, песници, професори и наметачи”
Над судбином рукописа романа ”Дан шести” Растка Петровића.
МУЗЕЈ РЕНЕСАНСНИХ ДУХОВА
БЕЗДАНА УМЕТНОСТ
Из ”Нове Србије” Мите Ракића
– Посница св. Петке
Милош Јанковић ЗНАЧАЈНА КЊИЖЕВНА ПОЈАВА
О СУДБИНИ ВОЈВОДЕ БОЈОВИЋА
Иако знам да моја поема ПОШТОВАНА РУЉО не заслужује да нађе место међу мајсторски изабраним истинским песмама и песницима, без наметача, драго ми је да ме изабрао ненаметач Мирослав Лукић.
За много тога вам хвала: за све што сам ишчитао и навео, исто тако и за оно што нисам, за полемичку студију коју објављујем у наставциа и за песме Светислава Стефановића које ћу им сутра придружити. А данас подижем 4. наставак.
Главу горе! Презримо наметаче! Заборавио сам на јегуље Љ…, В… и друге пометине.
Срдачно,
Радомир Батуран

**

насл стр. двоброја Заветина+
насл стр. двоброја Заветина+

(4. фебруар 2015 – )

Драги Мирославе,
Заветине се, и поред огромних тешкоћа, појављују на радост и аутора и бројних читалаца. Овде у Црној Гори српски писац нема где да објави ни један једини редак. Све је замрло.
Поздрав,
Милица Краљ

**
( 8. фебруар 2015 – )
Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00322)

Драги Мирославе Лукићу,
Хвала Вам и на овом и на свим претходним издањима билтена Сазвежђе
Заветина. Посебно бих похвалио двоброј
6-7 Заветине плус – штампане на
папиру и урезане на ЦД. Новине су заиста стооке. Све виде, све
забележе. Наравно битно и суштинско. Не баве се спорадичношћу.
Препуне. Информативне, И мудре. И доучне. И поучне. И научне. Праведне
су према свакоме. Према свачијем стваралаштву. Непогрешиво искрене.
Враћају ствари на своје место. Не баве се фарисејством као многе
књижевне новине и часописи. Не трпе лаж. Ни глупост. Препознају
вредност. Објављују нова и заборављена имена. Исправљају неправде
нанете, током деценија и векова, нашим ствараоцима. Њихова дела
враћају у жижу јавности.

Просто су загрцнуте од жеље да се све каже, одмах и сада.
Драги Мирославе Лукићу,
Новине које Ви уређујете, боље рећи Ваше новине, заиста су будне. Није
будност бити само будан у духу. Права будност је пробудити и ближњега
свога. Отворити му очи – стооке. Духовне очи. Унутарња светила.
Сазвежђа најфинотворније светлости. То се зове бити буднији и од
Буде. А то су наши ведски Срби знали, итекако. Да не наводим „Багавад
Гиту“ и друге најмудрије књиге човечанства, које наши паметари напамет
знаше и у памети носаше хиљадама година и нама донесоше. И лучу Веда и
Вида и Будности Вама предадоше, драги Мирославе Лукићу. Баш Вама. Не
по Вашој жељи, већ по избрању. Бог Вас је изабрао да то радите у име
Првописменог народа.
Кад отворим Зваетине, имам чему да се радујем. У овим новинама нема
пропадљивих текстова. Ни заборављених делатника. И свако ће добити
своје место у своје време, својом заслугом.
Нека Вас Свевишњи поживи још много лета,
на радост оних који Вас следе, подржавају, сарађују и не дају да
завлада мрак. А неће, ако Бог да. А и Ваша Сазвежђа Заветине су ту.
Она нас осветљавају. А светлост њихова је делотворна и подстицајна и
благотворна. Речи Ваших новина су благоухане, као тамјан и мислођин
(босиљак), драги Мирославе Лукићу, алијас Белатукадрузе.
Свако добро од Бога и људи
Ваш редован читалац
Мирослав Димитријевић

дигитална верзија истог двоброја
дигитална верзија истог двоброја

**
Slobodan Milošević
Јуче у 19.57

Хвала ти на твом великом труду. Слободан.*

__
* Господин Милошевић живи и ради у Зајечару, као адвокат