Архиве категорија: књижевни мобари

Пишу нам: Димитријевић, Залокар

Мирослав Димитријевић

Хвала Лукићу, и за намеру да објавите мој текст, и посебно за добре
жеље које ми упућујете. Све што сте рекли је жива истина. И ја сањам
сличне снове, покушао сам у Рашевици, још пре тридесет година, да
једну кућу, у старом моравском стилу, поред главног пута Јагодина –
Варварин, месна заједница откупи и да у њој направим музеј. Све бих
бесплатно радио, адаптирао, налазио предмете и друга артефакта…Красну кућу
порушише и не послушаше ме. Други пример српске затуцаности и глупости.
Написао сам историјско-лингвистичку студију Рашевице (два
тома), унео обиље података, направио од ње својеврсну енциклопедију,
убицирао најстарије, прво насеље 7500 година пре Христа; растурио сам
се од рада и сакупљања чињеница, и месна заједница није хтела ни динар
бели да приложи за њено штампање. Чак председник МЗ није књигу ни
прелистао. Остали су само чули да је књига штампана. А штампао сам је
уз малу помоћ неколико спонзора који су дали по 10-20 евра, и остало
сам ја надокнадио штампару. КПЗ Србије само је платила ЦИП (баш се
претргла) и да би иронија била већа, књигу коју сам морао лично да
продајем из торбе, више су куповали људи ван Рашевице, по неки житељ
„на привременом раду у иностранству“ и углавном читаоци који немају
никакве везе са поменутим селом, али воле историју за коју се ја
залажем и подржавају ме. Тај круг читалаца и „купаца“
мојих књига помаже ми да опстанем. Да скратим: Срби не знају да се
самонегују, ни самопоштују, у духовном смислу, а мислим ни у физичком
и хигијенском. Опрости ми Боже, ал су толико атрофирали ментално и
духовно, да им „ни бечки лекари не могу помоћи“. Туга ме хвата кад
видим ту духовну голет мојих сељака. Чак ни о свом селу неће да
сазнају ништа више од онога што знају. А знају – три фртаља ништа.
Зато Вас разумем Лукићу, у потпуности.
Драги Лукићу, причаћемо мало дуже кад се будемо видели у мају у ПН на
Српској духовној академији, коју одржавамо „на мишиће“. Ово ће бити
једанаеста година од њеног оснивања. О томе ћу Вас још детаљније
обавестити и послати електронску позивницу. Има још времена.
Свако добро жели Вам
Мирослав Димитријевић

* *
Из преписке са Јадраном Залокаром

hvala dragi miroslave
sjeli su mi zbog dugova na mirovinu
ne znam kako cu dalje
molim te ako kome zatreba recenzija ili prikaz knjige

neka mi posalje isprintani tekst na
jadran zalokar
mestroviceva 38
51000 rijeka
hrvatska
hvala ti na svemu
prijateljski pozdrav

(13. марта 2015)

Господине Залокар,
драги Јадране,
жао ми је због свега о чему пишете, али адреса за ту ствар је хрватска држава!
свако добро
, М. Лукић

18. март 2015.

dragi miroslave
znam iako bi bilo bolje da ne znam
davno sam napustio svijet pa i ovu drzavu
sada sam samo eremita
pauper ergo sum
s drzavom me veze samo duznicko ropstvo
prijateljski pozdrav

Из пристиглих писама (Максимовић, Вукадиновић)

Поштовани Издавачу и Уредниче!
Вашем суду препуштам збирку од 136 кратких цртица (свака може да стане на једној страници формата А5), које на сажет начин обрађују савремене теме. Цртице су у рукопису изложене онако како су записиване, негде је тај редослед такав да омогућава да се по више прича групише у једну целину под посебним насловима као што су: Приче о Милоју, Из војничке спаваоне, Нолетове приче, Приче из Петриње, Гарине згоде и Аутостоперове приче, а има и прича које се тематски не могу повезати у неки одређенији наслов сем, можда, као Остале приче. Ја сам на завршетку, не прeмештајући приче у рукопису, дао попис свих прича и једно могуће али не и потпуно групасање у сродне тематске целине. Ако се не поштује редослед настанка онда се као једна већа група могу груписати Приче о Космету (приче: 15, 16, 92, 98, 99 и 100), затим Приче о селу (приче: 3, 8, 9, 11, 13, 18, 20, 23, 24, 126. и 129), а могућа су и нека друга груписања са мањим бројем сродних прича. На Вама је да то прихватите или их уредите на другачији начин.
Свака прича има документарну вредност и односи се на неки истинити догађај чији сам ја сведок лично био или је тачно пренето казивање неког другог приповедача.
Биће ми драго да се нађу Уредник и Издавач који ће ову кратку збирку приповедака, јединствену по својој тематици, дужини и односу према времену у којем живимо, да прихвати и изда.
Унапред захвалан!
Слободан Максимовић

_____________

Поштовани ЗАВЕТИНЦИ,
добијам ово ваше сокоћало електронско где сваки удара у своју свиралу па често делује и поред сјајних прилога и занимљивих увида са повремено и добрим песмама – помало као азил за кућнике и бескућнике…лепо осећам да понекад као да фали нека ексклузивна горућа актуелност- не она из новина и медија – ..итд. па бих вас подсетио да СИНДИКАТ ПИСАЦА СРБИЈЕ, председник књижевник, драмски писац Драган Томић и КООРДИНАЦИОНИ ОДБОР РЕПРЕЗЕНТАТИВНИХ УДРУЖЕЊА СРБИЈЕ чији сам ја председавајући већ 4 недеље разговара на тему КО УБИЈА КУЛТУРУ СРБИЈЕ – сваког уторка у 18 часова на трибини Француска 7 . Ако вас ова тема занима и дотиче могао бих вам проследити већи број излагања од 27 уметника који су досад говорили…Наравно да се и ви можете прикључити, као и ваши сарадници и читаоци..Поздрав Миљурко Вукадиновић

Из писама пристиглих последњих недеља

*
26. јануар 2015.

Драги Мирославе,
Срећна Вам 2015! Нека буде здравља, рада, радости – у Породици, у књижевном послу.
Драги Мирославе,
Који су услови, осим добре књиге, у Вашем издавачком аргатлуку? Питам и због једног свог рукописа (360 страна комбинованог садржаја, од записа о књигама, преко биографија и голооточке рехабилитације, до записа језичких занимљивости из мога краја, формата 15:23), за који сам од Града добила новчану подршку (….) (са мојим порезом). Штампарија „М.“ одавде спремна је и на најмањи тираж. Последње две књиге ми је добро урадила. Ово је 8. моја књига по реду.
Бићу Вам захвална ако издвојите времена тек и да ми се јавите. Молим Вас, без икаквих обавеза!
Поздрављам Вас, драги Мирославе. Срећан Вам Свети Сава!
С поштовањем,
Веселинка Стојковић

27. јануар 2015.

Поштовани Мирославе,
Одавно нисам прочитала овако добро, овако разложно писмо, овако пуно писмо.
Хвала Вам много. Једино ми је жао Вашег времена. Но, ова Ваша забелешка може да постане трајна.
Видећу, размислићу што ћу и како ћу и како могу. Мени ништа друго и није важно, сем да се рукопис сачува, макар и у 20, 30 примерака.

А пратила сам Ваше путовање Пчињом. Фотографије… Посрамила сам се пред њима, пред Вама. Волим тај крај, обишла сам многа места, пођем радо тамо, у Трговишту сам и радила годину дана, а фотографија немам, нити записа, сем нешто ситних, површних.
Поздрављам Вас много, драги Мирославе. Од Вас се много учи. И још једном – Хвала! И свако добро!
Веселинка Стојковић
_______________________________________

17. фебруара 2015

Мирославе, хвала на промишљању, али ја више да се бијем са ветрењачама не долази у обзир.
Сарађиваћемо, ако треба правићемо у оквиру Заветина УМ, али ОВДЕ је све дотерало до дувара.
Ово је последњи маестрал.
Дуга се тама спушта.
Настављамо ми сарадњу, створићемо духовни покрет отпора…
овде су на делу колосалније ствари од ЧАСОПИСНЕ ПРОБЛЕМАТИКЕ…
дакле, ја се као Леонида никада не предајем, али сам веома сличан и америчком генералу ПАТОНУ:
НЕКА ОНИ ИЗГИНУ ЗА СВОЈЕ ИДЕЈЕ, БИТНО ЈЕ ДА НАШЕ ПОБЕДЕ.
За сада толико, размишљаћу о свему што сте ми написали и предложили.
Поздрав
Стеван Бошњак
__________________________

Власта Младеновић

Драги и поштовани Мирославе,
не замери, ја се баш не сналазим са овим новим техникама, али урадићу по упутствима. У сваком случају, пратим, читам – пишем.
А пишем Ти савести ради, ни због чега и ни за што друго. Пишем Ти због песме Разговор уморнога од историје и живота са својом душом. Антологијска песма. За све антологије. Толико.
Искрен поздрав, до јављања,
Власта Младеновић са истока.

03. март 2015. 12.55
___________________________________

*
10. 03. 2015.
Милијан Деспотовић

Браво Мирославе,
Ја поново верујем да се наша књижевност ствара ван институција и бори са њима. Ентузијазам нема плату, нема мито, остала му је чиста душа.
Милијан Деспотовић

...

Књижевна награда „Момчило Тешић“ за сезону 2013/2014.

По увиду у књижевна остварења у области белетристике за децу у претходне две године, жири у саставу: Раша Попов (председник), Милијан Деспотовић (члан) и Бранко Стевановић (члан), једногласно је донео одлуку да Књижевна награда „Момчило Тешић“ за сезону 2013/2014. буде додељена Оливери Недељковић за књигу прича „Причино дете“ (Чекић, Београд 2013) и Драгану Хамовићу за књигу песама „Змај у јајету“ (издање аутора, Београд 2013). Књиге објављене 2014. године остају у конкуренцији за награду у сезони 2014/2015.

Награду додељују књижевне новине „Свитак“ (Пожега) и она је утемељена поводом стодишњице од рођења књижевника Момчила Тешића (2011).