Архиве категорија: након онемогућавања десет веб сајтова „Заветина“

„Заветине“ нису саме, испод барјака ваше идеје свечовечности “ Заветована“сам и ја

Управник "Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ" , 2010
Управник „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ , 2010

Драги Мирославе,
Жао ми је због свега што се дешава са „Заветинама“ од стране групе организованих криминалаца који добро знају шта раде и шта им је циљ а циљ им је, не само отимање или просто крадја неколико сајтова, већ много дубље затирање једног става, идеје и могу рећи Мисије коју Ви, као усамљеник, спроводите ево вец тридесетак година уз нередовну помоћ ретких појединаца а колико сам закључила, највише су вам помагали они који вам нису одмагали.
Свесни сте да сте својом уникатношћу означени и то како у погледу раритетног уметничког стваралаштва тако и у погледу вансеријских личносних квалитета и тај знак, тај жиг одваја вас од остатка света .Ако је за утеху “ да сте њихови не би вас ни кушали“. Ваше визионарство у погледу једне другачије, отвореније и здравије, светлије Србије некоме је засметао.Они су не само вама него и свима нама који смо вам својим све многобројнијим присуством дали охрабрења да  истрајете, послали знак да у Србији треба да буде и заувек остане мрак, све прозоре (и васе) треба затворити, затрти истину и све што је објављује.И знамо сви ко је газда тог простора мрака и ко у њему царује без лица.
Те чињенице стално се морају обелодањивати било на начин  да ћемо сачинити Протестно писмо власнику Гоогл-а  или неку врсту петиције Удрузењу Књижевника Србије….Министарству културе или већ коме другом, у овом тренутку не знам.
Иза оваковог јединственог Пројекта Културе који ове године слави тридесетогодишњицу свога постојања  стала би свака друга нормална држава којој је у интересу да ствара и подржава самосвојне, мислеће и аутентичне личности уместо серијског производјења ликова за фабриковање лажних живота и истих таквих животних дела.
Драги Мирославе, „Заветине“ нису саме, испод барјака ваше идеје свечовечности “ Заветована“сам и ја.
Надам се и верујем, не једина.
Шаљем вам несто…сломљено…растрзано…нешто што личи на ово зло сто нам се дешава..а најмање на певање..
Поздрав,Соња Ковачевић

______________
НОЈЕВА ВАРКА

тамо где сам ја
увек сам ту сама
и унутра
провидим људе
кроз прозор
разлике чиле
ситне и крупне
брзо све брже
падају ограде
човека што држе
разливене границе
у мрље премећу
само чудне слике
без знака и ожиљака
истоветне прилике
ниједнога лица
тело им је глава
без оружја убица
пуца глава !
на пању искушавана и
вриску урнебесну
грохот
лудачки још слуша,
гаде се на њу и пљују
одлучују
у истим сви ципелама
поскакују
ципеле су истог броја
исти модел иста боја
и горе и доле све им је исто
и прљаво и чисто
и страна десна и страна лева
и мозак и црева
све цури капље
унутра налива
невреме се грдно спрема
уместо прозора
уз тресак ја затварам се
сва сломљена

 

Advertisements

Из писама пристиглих последњих дана

Божић, 2011Ми
Божић, 2011
Ми

….

Dragi Miroslave,

slobodan sam da Ti pošaljem jedan tekst pa Ti čini sa njim šta hoćeš. Možeš ga objaviti na Tvome sajtu a potom proslediti Tvom bratu da ga objavi u „Braničevu“.

Svakodnevno dobijam Tvoje mejlove i rado čitam najaktuelniju srpsku književnu enciklopediju kako bih nazvao Tvoj trud i rad oko „Zavetina“.

Ja sam, hvala Bogu dobro. Nalazim se trenutno u Novom Sadu.

Praznici su prošli. No, kako Božić ne prolazi nikad ja Ti Božić od srca čestitam sa željom da imaš zdravlja i sa njime snage za rad i za sve radosti (žalosti) u životu.

Puno Te od srca pozdravljam. Pozdravi brata.

Boško Tomašević

 ________________________________

Колега Мирославе,

 
Жао ми је да Вам се то све догађа и надам да ћете успети да све сајтове Ваших јединствених ”Заветина” очувати.
 
Срдачно,
Радомир Батуран
_________________________________

    ….

Хвала на разумевању.

Изборио сам се, барем сада.
Видећемо како ће бити убудуће.
Сајбер-криминалцима, изгледа, смета велика посећеност појединих Веб Сајтова „СазвежђаЗАВЕТИНЕ“.
Хвала још једном што сте се јавили. Међу оних десетак, који су сатрали за сходно да ми се јаве,  и Ви сте. Што ми је драго. Али што је страшно, имајући у виду околност да … се (други)   нису огласили. Па ни та наша … удружења књ.. Она су толико приватизована, да ми се повраћа од тога, али ми је и драго, кад мало боље поразмислим… (…)
                                                                                                                                                                                              М. Л.