Архиве категорија: Неочекивана писма

Пишу нам: Димитријевић, Залокар

Мирослав Димитријевић

Хвала Лукићу, и за намеру да објавите мој текст, и посебно за добре
жеље које ми упућујете. Све што сте рекли је жива истина. И ја сањам
сличне снове, покушао сам у Рашевици, још пре тридесет година, да
једну кућу, у старом моравском стилу, поред главног пута Јагодина –
Варварин, месна заједница откупи и да у њој направим музеј. Све бих
бесплатно радио, адаптирао, налазио предмете и друга артефакта…Красну кућу
порушише и не послушаше ме. Други пример српске затуцаности и глупости.
Написао сам историјско-лингвистичку студију Рашевице (два
тома), унео обиље података, направио од ње својеврсну енциклопедију,
убицирао најстарије, прво насеље 7500 година пре Христа; растурио сам
се од рада и сакупљања чињеница, и месна заједница није хтела ни динар
бели да приложи за њено штампање. Чак председник МЗ није књигу ни
прелистао. Остали су само чули да је књига штампана. А штампао сам је
уз малу помоћ неколико спонзора који су дали по 10-20 евра, и остало
сам ја надокнадио штампару. КПЗ Србије само је платила ЦИП (баш се
претргла) и да би иронија била већа, књигу коју сам морао лично да
продајем из торбе, више су куповали људи ван Рашевице, по неки житељ
„на привременом раду у иностранству“ и углавном читаоци који немају
никакве везе са поменутим селом, али воле историју за коју се ја
залажем и подржавају ме. Тај круг читалаца и „купаца“
мојих књига помаже ми да опстанем. Да скратим: Срби не знају да се
самонегују, ни самопоштују, у духовном смислу, а мислим ни у физичком
и хигијенском. Опрости ми Боже, ал су толико атрофирали ментално и
духовно, да им „ни бечки лекари не могу помоћи“. Туга ме хвата кад
видим ту духовну голет мојих сељака. Чак ни о свом селу неће да
сазнају ништа више од онога што знају. А знају – три фртаља ништа.
Зато Вас разумем Лукићу, у потпуности.
Драги Лукићу, причаћемо мало дуже кад се будемо видели у мају у ПН на
Српској духовној академији, коју одржавамо „на мишиће“. Ово ће бити
једанаеста година од њеног оснивања. О томе ћу Вас још детаљније
обавестити и послати електронску позивницу. Има још времена.
Свако добро жели Вам
Мирослав Димитријевић

* *
Из преписке са Јадраном Залокаром

hvala dragi miroslave
sjeli su mi zbog dugova na mirovinu
ne znam kako cu dalje
molim te ako kome zatreba recenzija ili prikaz knjige

neka mi posalje isprintani tekst na
jadran zalokar
mestroviceva 38
51000 rijeka
hrvatska
hvala ti na svemu
prijateljski pozdrav

(13. марта 2015)

Господине Залокар,
драги Јадране,
жао ми је због свега о чему пишете, али адреса за ту ствар је хрватска држава!
свако добро
, М. Лукић

18. март 2015.

dragi miroslave
znam iako bi bilo bolje da ne znam
davno sam napustio svijet pa i ovu drzavu
sada sam samo eremita
pauper ergo sum
s drzavom me veze samo duznicko ropstvo
prijateljski pozdrav

Из пристиглих писама (Максимовић, Вукадиновић)

Поштовани Издавачу и Уредниче!
Вашем суду препуштам збирку од 136 кратких цртица (свака може да стане на једној страници формата А5), које на сажет начин обрађују савремене теме. Цртице су у рукопису изложене онако како су записиване, негде је тај редослед такав да омогућава да се по више прича групише у једну целину под посебним насловима као што су: Приче о Милоју, Из војничке спаваоне, Нолетове приче, Приче из Петриње, Гарине згоде и Аутостоперове приче, а има и прича које се тематски не могу повезати у неки одређенији наслов сем, можда, као Остале приче. Ја сам на завршетку, не прeмештајући приче у рукопису, дао попис свих прича и једно могуће али не и потпуно групасање у сродне тематске целине. Ако се не поштује редослед настанка онда се као једна већа група могу груписати Приче о Космету (приче: 15, 16, 92, 98, 99 и 100), затим Приче о селу (приче: 3, 8, 9, 11, 13, 18, 20, 23, 24, 126. и 129), а могућа су и нека друга груписања са мањим бројем сродних прича. На Вама је да то прихватите или их уредите на другачији начин.
Свака прича има документарну вредност и односи се на неки истинити догађај чији сам ја сведок лично био или је тачно пренето казивање неког другог приповедача.
Биће ми драго да се нађу Уредник и Издавач који ће ову кратку збирку приповедака, јединствену по својој тематици, дужини и односу према времену у којем живимо, да прихвати и изда.
Унапред захвалан!
Слободан Максимовић

_____________

Поштовани ЗАВЕТИНЦИ,
добијам ово ваше сокоћало електронско где сваки удара у своју свиралу па често делује и поред сјајних прилога и занимљивих увида са повремено и добрим песмама – помало као азил за кућнике и бескућнике…лепо осећам да понекад као да фали нека ексклузивна горућа актуелност- не она из новина и медија – ..итд. па бих вас подсетио да СИНДИКАТ ПИСАЦА СРБИЈЕ, председник књижевник, драмски писац Драган Томић и КООРДИНАЦИОНИ ОДБОР РЕПРЕЗЕНТАТИВНИХ УДРУЖЕЊА СРБИЈЕ чији сам ја председавајући већ 4 недеље разговара на тему КО УБИЈА КУЛТУРУ СРБИЈЕ – сваког уторка у 18 часова на трибини Француска 7 . Ако вас ова тема занима и дотиче могао бих вам проследити већи број излагања од 27 уметника који су досад говорили…Наравно да се и ви можете прикључити, као и ваши сарадници и читаоци..Поздрав Миљурко Вукадиновић

Из писама пристиглих у последње време (Вл. Младеновић)

Власта Младеновић

ЛУКА СПАСА

Браћи Лукић, Мишљеновац

Још је Свети Сава
мирио браћу,
али међу Србима
мира нема,
нити постоји држава,
спас је једино песма,
само она може
да нас одржава.
Спаси, Боже!

____________
Драги и поштовани ми Мирославе,

поздрављам Те сабратски, песнички са истока Србије. Хвалим Твој труд и бритки ум, допринос, који својом енергијом и талентом, дајеш српској књижевности и култури, а богме, и идентитету и историји књижевности.
На Светога Саву, ове године, подстакнут Твојим великим прегнућем и препознавањем у њему, испевао сам песму Теби и мом старом пријатељу, а Твом брату Александру, па Ти је достављам за Твоју архиву*, ако ћеш је архивирати, а ја ћу је свакако објавити у периодици и књигама мојим, савести ради.
Свако добро од Бога Ти желим и успеха у труду великоме.
На многаја љета,
са истока поета,
један од оних „са лоше адресе“
(по Црњанском, односно Мирославу Тодоровићу)
п.с. Поздрави Ацу, одавно га нисам ни чуо ни видео.

____________

*  29. 07. 2018. Напомена (Мирослава Лукића) : Погледати мој текст написан недавно  Апсурдне и бесмислене оцене апсурдног и неуспешног писца…