Архиве категорија: писма из света

Из писама „Заветинама“


СРПСКИ НЕСПОРАЗУМИ
=====================
*
Уредништву „Заветина“
13. феб 2014.
Pozdravljam vas!

Rade Vojvodić *

*
15. фебруар 2014.
Драги Имењаче, хвала Ти што си „Лепет крила“ у свет послао а мени омугућио да и сам све мањем броју ово сочињеније шаљем. Шаљем Ти због Сретења Бошњаково и моје писаније да га, када буде згодно, хитнеш у космос.Разуме се, ако можеш, ако твоју концепцију не ремети. Дуже времена нећу ти ништа слати. Твоју књигу „Зашто когито клуб“ сам прочитао, како већ написах, понећу да је у Завичају, под мојом смреком с оловком у руци читам.
Исток је у припреми, Бдење, такође, Унус на тендер дају у марту. За један број су унапред паре укинули. …….
Намеравам да, чим зазелени, идем у Завичај и све ће се поновити само ћу ја на јесен старији бити. Имам проблема са катарактом (лево око), одлажу ми операцију за јесен, а мене све то дави. Дави невидљивим гајтаном и ова ситуација и све што се дешава, али нема се куд, драги, мој МирКО. Остаје нам да се не дамо, да се у ово писаније склањамо. Уз сретно Сретење,
Твој МирОСлав

*
Ana Arsic Zivic
Miroslave,

Upravo sam poslala ( ) preko Western Union-a, na Vase ime. Ne znam u kojoj valuti ce to da isplate, dinari ili euri, ali se nadam da ce stici do Vas.
Broj koji sam dobila je …………..
Putujem na tri nedelje i ne verujm da cu imati pristupa internetu, ali bicemo u kontaku kada se vratim.
…………….
Sve najbolje,
Ana AZ

*

Borivoj Bukva>
Dragi prijatelji!

„OVE TESKOCE SU PRIVREMENE, KAO I MI,
I NESTO MORA PROCI – ILI MI ILI TESKOCE“. – Dusko Radovic

Zanimljivosti sa magicusa…
http://www.magicus.info/hr/magicus/tekst.php?id=104012

Lp, Borivoj

http://budan.blog.hr/
http://karolina-rijecka.com

*
__
*Писмо Р. Војводића је садржало, у атачменту, и пропратни текст. Тај текст сам одмах публиковао, онако како је написан, и обавестио аутора:

Војводићу,
управо сам публиковао текст који сте послали.
========
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) ЈЕ ЛИ ИВО АНДРИЋ РАЗУМЕО ЊЕГОША?
/ Раде Војводић

СРПСКИ НЕСПОРАЗУМИ
(Овај текст био је понуђен „Новостима“ (у којима сам као новинар, 1957, готово увео рубрику о књижевности, уз разговоре са писцима; последњи је био интервју са Исидором Секулић, децембра 1957. године) и „Политици“, у којој сам за последњих више од педесетак година објавио много – песама, прича, есеја, итд. Може се наћи на веб-сајту radevojvodic.rs.)
Есеј под овим насловом написан је из посве јаснога разлога: оно што се и ове године збива на духовном плану и у српским догађајима заиста ће умножити већ познате српске неспоразуме. У слављењу двестагодишњице Његоша и његовог дела отишло се и предалеко, низбрдицом. Есеј великог писца Иве Андрића те је неспоразуме само увеличао. Тумачећи тај есеј, чак су, недавно, и два српска академика, подржавајући и интерпретирајући Андрића, на посебан начин, унизили значење Извиискре Његошеве. У Црног Гори, на посве тупав начин, неки је професор говорио о томе да је Горски вијенац геноцидан.
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2014/02/13/%D1%98%D0%B5-%D0%BB%D0%B8-%D0%B8%D0%B2%D0%BE-%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BE-%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%B2/

Са пошт. М. Л.

Војводић се захвалио истог дана: „To je lepo od vas!
Pozdrav!“

Данас, 15. фебруара 2014. отварам најновији број „Књижевних новина“, јануар-фебруар 2014 (1221 -22) и видим поред осталог, на 5. стр. КН текст Радослава Војводића „СРПСКИ НЕПОРЕАЗУМ.Је ли Иво Андрић разумео Његоша?“ Прегледао сам текст, скоро да је идентичан ономе што сам ја публиковао пре 2 дана на „Сазвежђу ЗАВЕТИНА“. Заправо, неко је исекао почетак тог текста, ово: „(Овај текст био је понуђен „Новостима“ (у којима сам као новинар, 1957, готово увео рубрику о књижевности, уз разговоре са писцима; последњи је био интервју са Исидором Секулић, децембра 1957. године) и „Политици“, у којој сам за последњих више од педесетак година објавио много – песама, прича, есеја, итд. Може се наћи на веб-сајту radevojvodic.rs.) „
Ко је то исекао – Војводић, или редакција КН? Да сам знао да су КН штампале тај текст, не бих га публиковао ни у сну. Војводић је то знао – зашто ми је онда послао свој већ штампани текст? Зато што је љут на „Новости“ и „Политику“, што су му одбиле тај исти текст? Или на КН, што су га и оне цензурисале.
Чему још један неспоразум?
Драги пријатељи, колеге, сарадници „Заветина“, немојте ми, молим Вас, убудуће слати Ваше публиковане или штампане радове! Штампане на другом месту. А ако има разлога да то учините, наведите их, и препустите ми да сам одлучим… Не правите од мене, већ знате шта… М. Л.

Advertisements

Из пристиглих писама (013)

(Лукић – Владимиру Корману)

Слике из Мишљеновца, Звижд, с-и Србија, пролеће 2013. (Фотодокументација Заветина)
Слике из Мишљеновца, Звижд, с-и Србија, пролеће 2013. (Фотодокументација Заветина)

*
Данас је у Београду понедељак 16. децембар 2013, суморно време, зимско. Послао сам Вам уобичајеном поштом 6 књига, па погледајте. Напролеће, могу да Вам још пошаљем један пакетић, ако будете заинтересовани. Вероватно ће Вам књиге стићи баш за нову 2014. годину, коју Вам честитам од срца.
Потврдите само, молим Вас, кад Вам поштар буде донео књиге.

*
Драги Владимире,
Хвала на јављању.
Хвала и на ентузијазму, труду.
Ваш покушај превода сам публиковао на једном од новопокренутих сајтова „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“.
Ако баш има и нека погрешка, можемо поправити, у том преводу кроз време, зар не? Велика је разлика између штампаних на папиру и публикованих на интернету текстова.
Надам се да сте добро, и да ћете бити и боље у данима који долазе,
Срдачно,

Запис, храст у сселу Љешница (преко Пека, у односу на Мишљеновац, с-и Србија, Звижд - фотодокументација Заветина)
Запис, храст у селу Љешница ( преко Пека, у односу на Мишљеновац, с-и Србија, Звижд – фотодокументација Заветина)

*
Драги Владимире,
Добио сам Вашу поруку. Хвала Вам на труду и занимању за српску поезију. Тодоровића је обрадовала вест да сте превели његову песму. Ви радите једну лепу ствар, каква се не очекује од људи у Вашим годинама, а то је – како већ рекох – подизање мостова између језика и народа, ево, већ се назире један леп мост између српске и руске књижевности: Јагличић, оба Лукића, Тодоровић….
Да Вас Бог поживи,
Све најбоље,

Железничка пруга БОРДО-ПАРИЗ-ТРСТ-ЗАГРЕБ-БЕОГРАФД-ПОЖАРЕВАЦ-КУЋЕВО -ОДЕСА, која пролази кроз Мишљеновац, пролеће 2013 - фотодокументација З.
Железничка пруга БОРДО-ПАРИЗ-ТРСТ-ЗАГРЕБ-БЕОГРАФД-ПОЖАРЕВАЦ-КУЧЕВО -ОДЕСА, која пролази кроз Мишљеновац, пролеће 2013 – фотодокументација З.

*
Драги, поштовани Владимире,

Да сте живи и здрави. На многаја љета, како кажу Словени . То можда не треба ни да преводим на руски. Вама су врата отворена у „Заветинама“, било би ми драго да наставите, према Вашим могућностима и времену, занимање за српске песнике. «Заветине» раде на успостављању мостова између култура и различитих или сличних језика, блиских и далеких народа, волео бих да и Ви будете део тога. Ако никако другачије, онда као аутор. Ја одржавам «Заветине» без помоћи државе Србије, или неке озбиљније помоћи из иностранства, неофицијелним контактима и радом који се тешко уклапа у бирократске шеме, то сте схватили надам се? Да поживите и да Вас памет послужи и да Вас жеља за стварањем држи као што служи мога 90-годишњег оца.
Све најбоље

*
Дорогой Мирослав ! Бостон празднует Рождество. Если сегодня отмечают Рождество и в Сербии, то примите
мои поздравления и лучшие пожелания по случаю праздника. Восхищён всем, что Вы делаете, несмотря на все трудности, для сербской культуры и расширения её братских международных связей.
С приветом Вам и всем Вашим друзьям.
Владимир Корман
23 декабря 2013 г., 2:46

Поштовани Мирослав! Бостон слави Божић. Ако данас славе Божић у Србији, онда молим вас
моје честитке и најбоље жеље поводом. Одушевљен све што радите, упркос свим тешкоћама, у српској култури и проширење њених међународних братских веза.
Поздрав Вама и свим Вашим пријатељима.
Владимир Корман

Лакомица, салаш Лукића, једно од могућих локација Заветина (пролеће, 2013)
Лакомица, салаш Лукића, једно од могућих локација Заветина (пролеће, 2013)

*

Бела Тукадруз (пролеће, 2013, Мишљеновац, снимак Иван Лукић)
Бела Тукадруз (пролеће, 2013, Мишљеновац, снимак Иван Лукић)

*
Поштовани Владимире,

Опростите што Вам тек сада одговарам, што Вам нисам одговорио одмах. Нисам био у прилици, нажалост, да то учним одмах. Недавно сам се вратио са југа Србије (околина Ниша), где сам (варошица Лебане) оставио жену да брине о њеној мајци која је доживела тешки шлог. Вратио сам се у Београд, јер су ме чекали послови, а и чинило се да се мајка моје жене опоравља, да је на добром путу да се опорави. Међутим, од пре неколико дана њено здравствено стање се погоршало, доживела је поновни шлог, тако да не знамо шта ће бити. Ништа не слути на добро. Ето, због тога се нисам одмах јавио…
Али, синоћ сам читајући спис цара Марка Аурелија схватио да се треба уразумити, колико је то могуће (Аурелије:“14. На овај свет си дошао као један делић; нестаћеш у ономе што те је створило; или још боље, после промене, бићеш враћен у животну клицу света“), или како Срби кажу „Бог дао Бог узео“.
Моја породица је од памтивека православна, ми празнујемои Божић тек кроз две недеље, тј. после нове године. А ја сам остао у вери православној мојих старих.
Наравно да ме је обрадовало Ваше писмо и Ваш преводилачки ентузијазам; нека Вас Бог поживи, као и све добре људе без обзира на веру и нацију које сам у животу срео…
Обрадовало ме је што преводите понешто од мене, као песника, и што можда идете мојим трагом – антологичара српске поезије 20. века. То је добро, можда је то предзнак нечега што је требало да се догоди још пре 4 године када је мој млађи брат штампао 8. издање антологије српске поезије „Несебичан музеј“, које сам Вам иначе послаоч. Мислим: пожељно је да преводиоци иду трагом антологичара, то је један од сигурнијих путева да се реалније сагледа профил поезије једног народа и једног периода без предубеђења.
Желим Вам све најбоље у месецима и годинама који долазе! (…)
_____________

Фотограф "Заветина" Иван Лукић (1986, Београд - ) (снимак старијег брата др Димитрија Лукића)
Фотограф „Заветина“ Иван Лукић (1986, Београд – ) (снимак старијег брата др Димитрија Лукића)

Из пристиглих писама у последње време,наставља се (3)

Доброћудни Дрраганов Мачак: дежура испред Новог седишта ЗАВЕТИНА (Мишљеновац, 1. јули 2013, снимио Иван Лукић)
Доброћудни Дрраганов Мачак: дежура испред Новог седишта ЗАВЕТИНА (Мишљеновац, 1. јули 2013, снимио Иван Лукић)

Драги Имењаче, као што видиш користим сваку прилику да  се обавестим. Све посустаје само ти светлиш са својим сазвежђима. И то је оно што потврђује да  су мисионари судбински предодређени за извршење вишег налога. Шаљем ти допуну питања, треба их уредити да буду у вези. Нека  недостају, али сам сигуран да ћеш их ти осмисли-ТИ.  И самог себе преслишати. Јави на моб. да си ову поруку примио, да си добро.  Уз најлепше жеље Твој Мирослав из Трешњевице  (2. јули 2013)

Изашао је и нови број Унуса. На списку си, и треба да га убрзо добијеш. Као што видиш Унус не посустаје… 45/ 2013ПРОЛЕЋЕЛЕТОСадржај:Илија Бакић, ПЕРФЕКТНИ ПЕРФЕКТ, 5Слободан Шкеровић, ИСКЛИЗНУТИ СВЕТ, 99Стеван Бошњак, ДОПИСНИЦЕ ИЗ НИГДИНЕ, 151Весна Васић Вујчић, РУСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, 175Мирослав Тодоровић, ШУМ и ЛАХОР, 199Жарко Ђуровић, ЖАНРОВСКИ КРУГОВИ, 253Лаза Лазић, КРИСТАЛИ, 299Мирољуб Тодоровић, РАСПОНИ НЕОАВАНГАРДЕ, 337Милан Р. Симић, ПРИВЕДЕНИ ПОСТОЈАЊУ ПРАВИ СУ ВЛАСНИЦИ ПРОЛАЗНОСТИ, 449Бошко Томашевић, У МРЕЖАМА ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ, 559Радомир Ђорђевић, ОСВРТИ, 609Ђорђе Штефан, КАКО СМО МАНИПУЛИСАНИ, 631

*
SERBIANPRESSCENTER

БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА за 2013. годину, Фондацијe Иванка Милошевић из Чикага, додељена је српском песнику Миловану Витезовићу (1944).
Награда се додељује за целокупно књижевно дело. Овогодишњи лауреат је проглашен о Видовдану у Српској народној библиотеци, задужбини Милуна и Наде Николић, у Чикагу. „Разуђеност Витезовићевог дела увек је била поетска и увек је остајала у оквирима националног препознавања,“ истакла је Драгица Милошевић, оснивач и председник Фондације.

„Цитираћу професора Мирослава Егерића, члана Савета за награду, који је о Витезовићевој поезији написао: Тамо где сјаји наша Студеница, Ђурђеви Ступови, Грачаница, Самодрежа, Каленић, Раваница, Жича, Лазарица, Милешева, Дечани – тамо је наш пут спаса и истинских самосазнања“, рекао је поводом одлуке Фондације песник Ђорђе Николић, њен потпредседник и уметнички директор.

*

(Rachaealgrace Adams)
Уважена,

Моје право име је Мирослав Лукић, а књижевно име или псеудоним Бела Тукадруз.
Шаљем Вам сада једну моју књигу стихова на српском језику, преведену на енглески, двојезично издање.
То је објављено према идеји г-ђе Снежане Стефановић, сликара, видећете.
Али, то је књига у којој мало има мојих целих песама, више има фрагмената истргнутих из мојих песама, то је урадила спомињана Г-ђа Сликарка према свом избору.
Многе моје друге књиге нису преведене на енглески, рецимо роман „Трговци светлошћу“, сада покушавам да заинтересујем немачке издаваче да га преведу, јер то је врло занимљива кнјига о људима са Балкана, о Власима, једној етничкој заједници мало познатој… Али, одужио сам.
Све најбоље.

Successful,

My real name is Miroslav Lukic, a pen name or pseudonym White Tukadruz.
I send you one now my book of verses in the Serbian language, translated into English bilingual edition.
It is published by the idea of Mrs. Snezana Stefanovic, a painter, you see.
But it is a book which has some of my full-length songs, there are more fragments torn from my songs, it did mentioned Mrs. Painter of his choice.
Many of my other books have not been translated into English, for example, the novel „Merchants light“, I try to engage my German publishers to translate it, because it is a very interesting book about the people of the Balkans, the Vlachs, a little-known ethnic group … But I repaid.
All the best.

Из писама пристиглих у последње време (2, наставља се)

—– Forwarded Message —–
From: Vujica <vujica@sezampro.rs>
To: Miroslav Todorovic <mirtod2008@yahoo.com>
Sent: Friday, May 31, 2013 3:02 AM
Subject: Zorba

Зашто се успркос свему вести и добре стваралачке иницијативе шире галопом пужева? (Снимак Мирослава Тодоровића, коме је писмо упућено)
Зашто се успркос свему вести и добре стваралачке иницијативе шире галопом пужева? (Снимак Мирослава Тодоровића, коме је писмо упућено)

 

Драги Мирославе,

Данас пада киша, не могу да изађем из куће, читам на интернету „Облак за песму“ и “ Сеоски дневник“ Мирослава из Трешњевице (звучи као Георгије из Островице!), читам и уживам у непретенциозној салати (да не употребим излизану реч симфонија) од свакодневног живота земљоделца, поезије и обрађивања, неговања, духовног винограда. Има у томе старог племства и, богами, Марксовог идеала потпуне личности. Свашта ту може да се прочита, чак сам и моје име нашао! Од малињака до сеоске продавнице, разговора са Д. Ненадићем и проблема савремене српске књижевности, даха природе и насиља технологије, треперења лирских струна, у завичају, и коресподенције.

Ишчитах вечерас у Билтену „Сазвежђе Заветине“ и врло занимљиве дневничке записе ЛИСТОВИ НА ВЕТРУ: Сеоска свеска пролећне боје. Они су ми не само занимљиво штиво, него и мали подсетник на људе и догађаје протекле деценије и по.

Све је то допунило, заокружило, утисак о књигама СВЕТИЊА и ШУМ И ЛАХОР, које сам прочитао ових дана. Све је поезија, или везано за поезију, наслућује се из сваког записаног реда и стиха.

Мирославе, желим ти пријатан пут у Грчку, добар одмор и напајање хеленским изворима. На жалост, једном сам само био у Грчкој, Атина и нека острва. Не верујем да ћу икад више. Купио сам књигу „Кратка повест о Грчкој“ П. Мутавџића, али никако да је детаљно ишчитам. Каним се да се вратим читању грчких трагедија, али никако да почнем. Сети се тих мојих минуса кад путујеш Хеладом.

Много поздрава,

Вујица

*

(20. јун 2013)

Батуран:

Од срца честитам браћи Лукић на значајном подухвату (покретање књижевног часописа „ЗАВЕТИНЕ+“ – н. оп.). Ваша братска оданост и јединство путоказ су и ренесанси српског духовног јединства, а не злопуће идеолошких ујединитеља у издаји: комуниста, социјалиста, демократа, напредњака…

На многаја лета,

Радомир Батуран

 

*

(Шчеглов  ЈАГЛИЧИЋУ)

———- Forwarded message ———-
From: сергей Шелковый <seshel@mail.ru>
Date: 2013/6/20
Subject: Заветине
To: Vladimir Jaglicic <vjaglicic@gmail.com>
Добрый день, дорогой Владимир.

Хочу поблагодарить Вас за ту информацию о нашей общей книге „Данас-Днесь“,
которая появилась на сайте „Заветине“.
Вчера от Мирослава Лукича пришла мне ссылка на эти материалы,
и я их с удовольствием прочел и просмотрел.
Очень насыщенный и интересный литературный ресурс.

Я бы хотел послать благодарность и М.Лукичу.
Поскажите, пожалуйста, Владимир,  будет ли ему понятно мое послание по-русски?.
И интересно, что означает слово „Заветине“?* Сетевой словарь мне не дал перевода.

Надеюсь, что у Вас всё хорошо, и творческие дела находятся в движении.
Я сегодня принял последний экзамен в университете и с 1 июля – в отпуске.

Сейчас занимаюсь вплотную двумя своими книгами – книгой эссе о литературе и искусстве,
и в какой -то мере книгой переводов, к которой меня подтолкнуло сотрудничество с Вами.
Вы не против, Владимир, если переводы Ваших стихотворений будут рядом с переводами с других славянских языков?
На сегодня у меня, кроме Ваших стихов, есть 40 переводов девяти украинских поэтов.
Но надеюсь перевести ещё что-то и с других славянских наречий.

Свои стихи тоже пишу, и по сути уже набралось около сотни новых опусов.
Посмотрим, что подскажут небеса…

Ещё раз спасибо, дорогой Владимир, за „Заветине“ и за всё наше доброе сотрудничество в целом.

С уважением,
дружески, С.Шелковый

_____________________________

ЗАВЕТИНЕ (празник)

Видети више : http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA)

* * ЗАВЕТИНЕ (издавачко предузеће)

Видети више :http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%9B%D0%B5)

ПОМЕН ЖРТВАМА НАТО- БОМБАРДОВАЊА СРБИЈЕ/ Млади, српске патриоте

> Dragi prijatelji,

> Evo, opet, dobih ovo od mladih srpskih patriota.
> Sa ubedjenjem zrelih godina i solidarnoscu sa njihovom casnom mladoscu, prosledjujem Vam ovaj letak.
> Dodjite!
> Vidimo se u nedelju ispred Sramotne kuce.
___________ Izvor> Prosledio> Radomir Baturan
Недеља, 24. марта 2013.
у 14 часова
испред Америчке амбасаде
 
Један од разлога зашто смо у овој држави и у расејању скоро у свим државама света јесте што су нам тирани уништили земљу из које потичемо. Одувек су све империје и поробљивачи знали да је први корак ка уништењу једног народа да му се уништи држава!

Преживели смо Римску Империју, Византију, Турке, Аустро-Угарску, Немачу – Први и Други светски рат – па ћемо, с Божјом помоћи и пробуђеном снагом народа, српским становиштем у свести, преживети и НАТО-империју која нас је три месеца бобардовала 1999, раздробила нам земљу и расејала по свету.

Ми поштујемо жртве сваког народа и клањамо се њиховим сенама па поштујеомо и жртве свога народа и палимо им свеће за душу. Нема ни једног разлога да не изађемо тамо где смо пре 14 година три месеца демонсрирали док је 19 држава НАТО-савеза бацало бомбе на многе од нас који су преживели то бомбардовање, на наше родитеље, деде и баке – поубијали близу четири хиљаде нашеих најмилијих – и порушили нам све што су наши преци саградили у последњем веку. Дођите да упалимо свеће помореним за душе и да опоменемо и себе и оне који су нас убијали да, као хришћани, можемо им пак и њихове злочине опростити, али их никада, никада не смемо заборавити. Одавање поште најновијим жртвама из свог народа, одајемо је и жртвама јасеновачког система логора за истребљење Срба, и жртава погорелаца прогнаним из свих република бивше Југославије, а најкрвавије из Хрватске и са темељне српске земље Косова и Метохије. На жaлост власти растурене нам државе нису нас училе да се сећамо на жртве него да их прећутимо и заборавимо. Не треба се светити али се не требамо ни предавати.

Да ли сте свесни да смо на самој ивици уништења и преживљавања као народ. и као држава! Они који су нас варварски бомбардовали данас нас присиљавају да се сами одричемо наше колевке и народа, и културе, и вере, и државе. Да ли сте свесни колико се наше браће, сестара, родитеља и деце разболело од њиховог ”осиромашеног уранијума” којим су пунили бомбе које су тонама сручивали на нас? Колико се деце родило са телесним и здравственим манама због тога? Колико су нам уништили фабрика, мостова, школа, болница обданишта, цркава? Колико су нам реке, језера, њива, шума и планина загадили? Колико је младића искасапљено само да би им се срце и бубрези извадили и пласирали на светско тржиште трговине људским органима? Колико је вођа одбране нашег народа у грађанском рату утамничено на доживотне робије или су поморени у политичком НАТО-суду у Хагу? Сачињени су о свему извештаји међународних комисија и још увек честитих људи из бомбардерских земаља, али је све прећутано и фалсификовано. Боли нас лаж у грудима колико и ране у срцима за најрођенијима.

Бомбардовани народе, дoђи на протест мира! Понесите свеће да нашим жртвама одамо помен испред куће империје која нас је бомбардовала и сурово убијала и разарала све што су наши преци изградили, чак и средњовековне манастире (U.S. Consulate General Toronto, 360 University Ave Toronto, Phone: (416) 595-1700). Питајмо их када ће се извинити за почињене злочине.Треба да виде да смо народ који памти и који може да опрости али који захтева да нас пусте на миру и да престану да нас уништавају!

План је да одемо мирно, пешке- пар стотина метара – и до холандског конзулата да тражимо да се политички суд против Срба у Хагу затвори, да пусте др. Војислава Шешеља на слободу, а не да се преко 10 година садистички над њим иживљавају. Ако др Шешељ, др Караџић, генерал Младић умру у том срамном суду као претходних шест Срба, америчкој и европској правдеи траг ће смрдети нечовечштвом кроз све будуће векове. Апелујемо да дођете масовно, да понесете свеће, да захтевате да са вама дођу и свештеници ваше парохије па да оджимо помен жртвама тамо где смо три
месеца демонстрирали, а нико од власти државе у којој деценијама живимо није нам се обратио. На том плочнику пале су и наше жртве: једни су доживели инфаркт, другима је пука чир, а тpеће су претукли и коњима газили. Дођите са
целим породицама, бакама и декама, вашом децом. Позовите и ваше пријатеље Канађане да нас бар подрже када дајемо помен нашим жртвама, ако нису када смо их молили да подигну свој глас да и наша држава Канада не шаље своје бомбардере на Србију. Понесите, заставе, транспаренте, слике америчког и европског дивљаштва и бестијања над Србијом и Србима. Понесите слике др Шешеља, др Караџића, генерала Младића и што више транспарената против Хашког суда – конц-логора за Србе.

Уз све то, молимо вас да будете мирољубиви. Ми смо стари, цивилизовани народ који је дао свету огроман допринос: од жртвованог народа, у више наврата, до горостаса науке, уметнсти и спорта: Тесла, Миланковић, Пупин…; Његош, Андрић, Павић, Кустурица…; Ђоковић… Стари европски, цивилизовани народ српски ничим није заслужио да га савезници из оба светска рата овако уништаваjу.

             

Pismo Prof. Rajka Dolečeka

Ostrava, 07.12.12.  Dreagi gospodine Lukiću, puno pozdrava
iz Češke. Tekst koji sam Vam poslao je na normalnoj srpskoj ćirilici koju, možda,
Vaš računar "ne hvata". Inače veliko hvala na izvanrednim tekstovima, na uvodnoj
slici - na kome jeziku su tamo reči. Više puta sam hteo da Vas to pitam. Nazdar - to
znači Zdravo! na češkom  prof.Dr.Rajko Doleček,DrSci.

Помогнимо нашим уметницима / Батуран

Драги пријатељи,

Молим Вас помозите нашој уметници Марини Гавански из Отаве да добије награду јер је заслужује. Њеним сликама илустровали смо јесењи двоброј часописа ”Људи говоре” који ће изаћи из штампе 19. децембра ове године. Посветили јој целу рубрику ПРИЧА О УМЕТНИКУ. Гласајући за један од њених портрета, гласали сте и за наш часопис који је високо вредновао њено сликарство.
Saljem Vam link gde mozete da glasate za Marinine portrete u takmicenju.  Ostavljam Vama da izaberete:)  Njeni su portreti:#61Sumin, Precious Stone, #62: Tesla’s Eyes, #63: Vera’s Poem i #64: Young Nikola Tesla.
Још Вас молимо да проследите овај позив и Вашим пријатељима и сарадницима.
Срдачно Вам се захваљујем,

Радомир Батуран