Архиве категорија: писма пристигла у последње време

Otvoreno pismo ministru Ivanu Tasovcu / Nataša Marković

Otvoreno pismo ministru Ivanu Tasovcu NIKO NE VLADA NEVINO

Jedna istočnjačka mudrost kaže, niko ne vlada nevino. Ako se ne domognemo mašte, kulture, umetnosti, ostaje nam samo surova i opora stvarnost… U kojoj čovek nije više centar sveta, već novac i magična moć kapitala. Bez kulture, mi ne znamo ko smo i kuda idemo… Bez kulture mi ne umemo da sanjamo svoje snove i kreiramo svoju budućnost…U zemlji koja godinama nema strategiju kulture i kulturne politike. Živimo od danas do sutra, tumaramo od jednog ministra kulture do drugog ministra…Ministri se menjaju, a činovnici u Ministarstvu kulture Srbije i Sekretarijatu za kulturu Beograda godinama ostaju isti, često skoloni korupciji i slizani sa moćnim grupama, i privilgovanim pojedincima u kulturi. Neki profesori univerziteta, pisci, izdavači, izveštili su se da svake godine poharaju državnu kasu…Izmisle po desetak projekata, prepisuju ih iz godine u godinu… Za njih ne važe konkursi, procedure, konflikti interesa…U komisijama dežuraju njihovi ljudi…I umesto javnog interesa u klturi Srbije, godinama caruje privatni interes…I nikom ništa… Lec je govorio, da se jedino od dece, pijanaca i ludaka, očekuje da govore istinu! Izložiću se tom riziku i reći, da nas jedino istina u Srbiji može spasiti i prosvetliti, jer smo predugo živeli u lažima! Jedan od bivših ministara kulture Nebojša Bradić u Kulturnom dodatku „Politike“ (13.jun 2015.): izjavio je: „Pozorište je u haosu. Jadno finansirano i udaljeno od novčanih tokova. Ali to ne sme da se kaže. Rečeno im je, „Ćutite, ili nećete dobiti ništa“. Javne subvencije u pozorištima umanjene su do tačke koja ugrožava opstanak. A onda umetnike optužuju da previše pažnje pridaju nedostatku novca…“ Bradić je čovek pozorišta i govori samo o pozorištu, iako zna da je takva situacija i u drugim oblastima kulture, možda još i gora…Čitava oblast kulture lagano, ali sigurno umire… Tranzicija Srbije nije ni dotakla ovu oblast. Desetine hiljada, uglavnom obrazovanih ljudi u kulturi, živi na ivici egzistencije i u bedi. Zavirite u domove kulture širom Srbije i u naše provinciske kasabe, čast izuzecima, i videćete gde je danas Srbija. Ta slika se ne može polirati velikim i šarenim pričama o budućnosti…Ti ljudi su danas, samo mrtav kapital Srbije, izvan tokova društva. Bilo bi zanimljivo da nam Bradić kaže, šta on nije učinio dok je bio ministar kulture Srbije, a mogao je…I šta bi danas uradio da može? Ne možemo više živeti u lažima. Pitam se, šta otkucavaju časovnici, koje je ministar kulture Ivan Tasovac, u svom performans raspoloženju, nedavno postavio na Ušću, ispred Muzeja savremene umetnosti i ispred Narodnog muzeja Srbije? Tanjug je ovih dana javio, „da radovi na ova dva objekta kulture teku svojim tokom.“ Istina je, sasvim drugačija. Radovi na Muzeju savremene umetnosti, nisu još ni počeli, a rok za završetak radova i otvaranje Muzeja je 20 oktobar 2015. godine!? Na Narodnom muzeju Srbije se radi samo fasada i fasadna stolarija. Tenderi za unutrašnje radove, nisu ni raspisani! A radovi bi trebalo da budu gotovi, na dan muzeja, 10 maja 2016. Priznajem, radovala sam se kada je Ivan Tasovac izabran za ministra kulture Srbije. Nažalost, politika brzo troši ljude, a naročito one iz kulture. I on će, kao i svi ostali ministri kulture koje pamtim, biti brzo zaboravljen. Pamtiću ga kao ministra koji ćuti, i u Vladi i u javnosti! Kao jedinog ministra kulture Srbije koji ima lično obezbeđenje. Nažalost, prokockao je naša velika očekivanja i svoju veliku popularnost kao frontmen Beogradske filharmonije. I kad smo očekivali njegov aktivniji javni angažman, rezove u kulturi, borbu za kulturu u zemlji, on se pretvorio u čupavog dvorskog lutka, kome je kako kažu, najvažnije da bude u Vučićevom ozračenju… Na mnogobrojne primedbe kulturnjaka, Ivan Tasovac odgovara: „ Para za kulturu ima, ali se one arče!“ Reći to u zemlji Srbiji, danas, nije pristojno. U zemlji Srbiji, koja izdvaja jedva pola procenta!!! iz budžeta za kulturu, najmanje u regionu i najmanje u Evropi!!! Čak i mala, siromašna Crna Gora, izdvaja tri odsto! Ako je tako, zašto onda službenici u ministarstvu i pomoćnice ministra, arče novac poreskih obveznika. I nikom ništa, godinama. Niko ih ne poziva na odgovornost? Šta učiniti kad je i sam ministar u konfliktu interesa. Ceo Beograd priča, o „magičnim digitalizacijama“. Ivan Tasovac bi morao konačno javno da kaže da li je istina, kako se priča, da neki službenici Ministarstva kulture Srbije lobiraju po Srbiji da njegov brat Toma Tasovac i njegova NVO Centar za digitalnu humanistiku , dobijaju poslove digitalizacije o trošku poreskih obveznika. Obavešteni kažu da je u te svrhe, doneta odluka da se Vukovoj zadužbini za digitalizaciju sabranih dela Vuka Karadžića, uplati 5.623 319 dinara. Iako se zna, da taj posao po zakonu radi Narodna biblioteka Srbije i to besplatno!!! Za slične projekte, „magičnih digitalizacija“, planirano je da Univerzitetska biblioteka dobije 3.580 000 dinara. Šta reći, na hazarderski pokušaj ministra Tasovca, da ove godine kupi Ninovu nagradu za književnost za jednog od svojih pulena, istina bezuspešno!? Ali je tim povodom, prvi put u pedeset godina Ninove nagrade, NIN u te svrhe dobio donaciju od Ministarstva kulture u vrednosti od 500.000 dinara. U vreme Ivana Tasovca, na sve važne funkcije u republičkim institucijama kulture, vraćaju se ponovo „Žuti“!!! Od Dragana Bujoševićau RTS – u, Lasla Blaškovića u Narodnoj biblioteci Srbije i Jelene Trivan u „Službenom glasniku“, toj „zlatnoj koki“ srpskog izdavaštva. Tu su i „Dve žute komesarke“, koje više od dve decenije kadriraju kulturnim institucijama Srbije, Vida Ognjenović i Gorica Mojović. Zar smo doživeli udar amnezije? „Žuti“ su vladali kulturom Srbije od 2.000 godine i za sobom ostavili malograđanski spin i pustoš… Zar je to moguće u zemlji u kojoj vladaju naprednjaci, ili je Aleksandar Vučić, izgleda, rešio da kupuje opoziciju preko kadrova iz kulture? Bojim se, biće to pogubna osveta Srbiji… Navešću još nekoliko primera, koji imaju simboličku vrednost. Nezadovoljna rezultatima, dva segmenta ovogodišnjeg velikog Konkursa Ministarstva kulture Srbije, prošetala sam se po tabelama, internet podacima ministarstva. U dve godine, 2015. i 2014. samo na prvi pogled otkrila sam mnoge nepravilnosti, sukobe interesa, službenike i funkcionere sklone korupciji, klanove, privilegovane pojedince u kulturi… Plavi jahač, izdavačka kuća koju vodim, tražila je da ministarvo podrži prevod na engleski jezik moje knjige – „Ledi Pedžet i njeni Srbi.“ U godini jubileja Prvog svetskog rata, prva knjiga o velikoj dobrotvorki srpskog naroda, nije dobila podršku, među 1o4 knjige koje finansira ministarstvo. Ali je zato mimo važećeg ovogodišnjeg konkursa, Aleksandar Gatalica dobio 8.000 evra za prevod knjige „Veliki rat“ (495 strana) na engleski jezik i njegov londosnki izdavač „Istros Books. I pored toga, što je knjiga objavljena i promovisana u Londonu još prošle godine!?, novembra 2014. u Ambasadi Srbije i Britanskoj biblioteci u Londonu. Kakav skandal! I svi ćute. Ta Gatalicina knjiga o Prvom svetskom ratu, na konkursu iz 2014. godine, dobila je 17.600 evra za prevod na francuski jezik i francuska kuća „Belfond“ iz Pariza…..Ko je ovde lud, za taj novac mogu da se prevedu tri knjige!!! Ova rešenja parafiraju, ladno, sekretar komisije Mladen Vesković i pomoćnica ministra kulture Ana Vučetić. I naravno, potpisuje Ivan Tasovac. Članovi komisije 2015. bili su: Mihajlo Pantić, Vladislava Gordić Petković, Ivana Nikolić, Vojislav Karanović, a predsednik komisije bio je Miloš Konstantinović. Članovi komisije 2014. bili su: Mihajlo Pantić, Vladislava Gordić Petković, Ivana Nikolić i Saša Jelenković, a predsednik komisije bio je Miloš Konstantinović. Profesor Mihajlo Pantić, dve godine je u konfliktu interesa, član je dve komisije, koje odlučuju da se svake godine po dve njegove knjige prevedu na neki od stranih jezika. Kao predsednik Upravnog odbora Narodne biblioteke, glasa da se na konkursu 2015. podrže tri knjige direktora te biblioteke, Lasla Blaškovića. Kao funkcioner Pen kluba Srbije glasa 2014. da se tri knjige čuvene spisateljice Vide Ognjenović objave na neki od stranih jezika. Gordićka je takođe u konfliktu interesa, odlučuje o knjigama svog supruga Petkovića. Vojislav Karanović glasa sam za sebe. Uz svo uvažavanje Bore Ćosića, koji živi u Nemačkoj, siromašna Srbija plaća prevode njegovih knjiga na nemački jezik!? Tražila sam od Ministarstva, da za male pare, sa projektom Ledi Pedžet ( knjiga, izložba fotografija) obiđemo deset gradova, deset biblioteka, deset domova kulture…I taj moj pokušaj bio je bezuspešan. Nataša Marković Beograd, 19 juni 2015.

Advertisements

Из пристиглих писама (Максимовић, Вукадиновић)

Поштовани Издавачу и Уредниче!
Вашем суду препуштам збирку од 136 кратких цртица (свака може да стане на једној страници формата А5), које на сажет начин обрађују савремене теме. Цртице су у рукопису изложене онако како су записиване, негде је тај редослед такав да омогућава да се по више прича групише у једну целину под посебним насловима као што су: Приче о Милоју, Из војничке спаваоне, Нолетове приче, Приче из Петриње, Гарине згоде и Аутостоперове приче, а има и прича које се тематски не могу повезати у неки одређенији наслов сем, можда, као Остале приче. Ја сам на завршетку, не прeмештајући приче у рукопису, дао попис свих прича и једно могуће али не и потпуно групасање у сродне тематске целине. Ако се не поштује редослед настанка онда се као једна већа група могу груписати Приче о Космету (приче: 15, 16, 92, 98, 99 и 100), затим Приче о селу (приче: 3, 8, 9, 11, 13, 18, 20, 23, 24, 126. и 129), а могућа су и нека друга груписања са мањим бројем сродних прича. На Вама је да то прихватите или их уредите на другачији начин.
Свака прича има документарну вредност и односи се на неки истинити догађај чији сам ја сведок лично био или је тачно пренето казивање неког другог приповедача.
Биће ми драго да се нађу Уредник и Издавач који ће ову кратку збирку приповедака, јединствену по својој тематици, дужини и односу према времену у којем живимо, да прихвати и изда.
Унапред захвалан!
Слободан Максимовић

_____________

Поштовани ЗАВЕТИНЦИ,
добијам ово ваше сокоћало електронско где сваки удара у своју свиралу па често делује и поред сјајних прилога и занимљивих увида са повремено и добрим песмама – помало као азил за кућнике и бескућнике…лепо осећам да понекад као да фали нека ексклузивна горућа актуелност- не она из новина и медија – ..итд. па бих вас подсетио да СИНДИКАТ ПИСАЦА СРБИЈЕ, председник књижевник, драмски писац Драган Томић и КООРДИНАЦИОНИ ОДБОР РЕПРЕЗЕНТАТИВНИХ УДРУЖЕЊА СРБИЈЕ чији сам ја председавајући већ 4 недеље разговара на тему КО УБИЈА КУЛТУРУ СРБИЈЕ – сваког уторка у 18 часова на трибини Француска 7 . Ако вас ова тема занима и дотиче могао бих вам проследити већи број излагања од 27 уметника који су досад говорили…Наравно да се и ви можете прикључити, као и ваши сарадници и читаоци..Поздрав Миљурко Вукадиновић

Из писама пристиглих последњих недеља

*
26. јануар 2015.

Драги Мирославе,
Срећна Вам 2015! Нека буде здравља, рада, радости – у Породици, у књижевном послу.
Драги Мирославе,
Који су услови, осим добре књиге, у Вашем издавачком аргатлуку? Питам и због једног свог рукописа (360 страна комбинованог садржаја, од записа о књигама, преко биографија и голооточке рехабилитације, до записа језичких занимљивости из мога краја, формата 15:23), за који сам од Града добила новчану подршку (….) (са мојим порезом). Штампарија „М.“ одавде спремна је и на најмањи тираж. Последње две књиге ми је добро урадила. Ово је 8. моја књига по реду.
Бићу Вам захвална ако издвојите времена тек и да ми се јавите. Молим Вас, без икаквих обавеза!
Поздрављам Вас, драги Мирославе. Срећан Вам Свети Сава!
С поштовањем,
Веселинка Стојковић

27. јануар 2015.

Поштовани Мирославе,
Одавно нисам прочитала овако добро, овако разложно писмо, овако пуно писмо.
Хвала Вам много. Једино ми је жао Вашег времена. Но, ова Ваша забелешка може да постане трајна.
Видећу, размислићу што ћу и како ћу и како могу. Мени ништа друго и није важно, сем да се рукопис сачува, макар и у 20, 30 примерака.

А пратила сам Ваше путовање Пчињом. Фотографије… Посрамила сам се пред њима, пред Вама. Волим тај крај, обишла сам многа места, пођем радо тамо, у Трговишту сам и радила годину дана, а фотографија немам, нити записа, сем нешто ситних, површних.
Поздрављам Вас много, драги Мирославе. Од Вас се много учи. И још једном – Хвала! И свако добро!
Веселинка Стојковић
_______________________________________

17. фебруара 2015

Мирославе, хвала на промишљању, али ја више да се бијем са ветрењачама не долази у обзир.
Сарађиваћемо, ако треба правићемо у оквиру Заветина УМ, али ОВДЕ је све дотерало до дувара.
Ово је последњи маестрал.
Дуга се тама спушта.
Настављамо ми сарадњу, створићемо духовни покрет отпора…
овде су на делу колосалније ствари од ЧАСОПИСНЕ ПРОБЛЕМАТИКЕ…
дакле, ја се као Леонида никада не предајем, али сам веома сличан и америчком генералу ПАТОНУ:
НЕКА ОНИ ИЗГИНУ ЗА СВОЈЕ ИДЕЈЕ, БИТНО ЈЕ ДА НАШЕ ПОБЕДЕ.
За сада толико, размишљаћу о свему што сте ми написали и предложили.
Поздрав
Стеван Бошњак
__________________________

Власта Младеновић

Драги и поштовани Мирославе,
не замери, ја се баш не сналазим са овим новим техникама, али урадићу по упутствима. У сваком случају, пратим, читам – пишем.
А пишем Ти савести ради, ни због чега и ни за што друго. Пишем Ти због песме Разговор уморнога од историје и живота са својом душом. Антологијска песма. За све антологије. Толико.
Искрен поздрав, до јављања,
Власта Младеновић са истока.

03. март 2015. 12.55
___________________________________

*
10. 03. 2015.
Милијан Деспотовић

Браво Мирославе,
Ја поново верујем да се наша књижевност ствара ван институција и бори са њима. Ентузијазам нема плату, нема мито, остала му је чиста душа.
Милијан Деспотовић

...

Књижевна награда „Момчило Тешић“ за сезону 2013/2014.

По увиду у књижевна остварења у области белетристике за децу у претходне две године, жири у саставу: Раша Попов (председник), Милијан Деспотовић (члан) и Бранко Стевановић (члан), једногласно је донео одлуку да Књижевна награда „Момчило Тешић“ за сезону 2013/2014. буде додељена Оливери Недељковић за књигу прича „Причино дете“ (Чекић, Београд 2013) и Драгану Хамовићу за књигу песама „Змај у јајету“ (издање аутора, Београд 2013). Књиге објављене 2014. године остају у конкуренцији за награду у сезони 2014/2015.

Награду додељују књижевне новине „Свитак“ (Пожега) и она је утемељена поводом стодишњице од рођења књижевника Момчила Тешића (2011).

 

Из писама пристиглих у последње време (Вл. Младеновић)

Власта Младеновић

ЛУКА СПАСА

Браћи Лукић, Мишљеновац

Још је Свети Сава
мирио браћу,
али међу Србима
мира нема,
нити постоји држава,
спас је једино песма,
само она може
да нас одржава.
Спаси, Боже!

____________
Драги и поштовани ми Мирославе,

поздрављам Те сабратски, песнички са истока Србије. Хвалим Твој труд и бритки ум, допринос, који својом енергијом и талентом, дајеш српској књижевности и култури, а богме, и идентитету и историји књижевности.
На Светога Саву, ове године, подстакнут Твојим великим прегнућем и препознавањем у њему, испевао сам песму Теби и мом старом пријатељу, а Твом брату Александру, па Ти је достављам за Твоју архиву*, ако ћеш је архивирати, а ја ћу је свакако објавити у периодици и књигама мојим, савести ради.
Свако добро од Бога Ти желим и успеха у труду великоме.
На многаја љета,
са истока поета,
један од оних „са лоше адресе“
(по Црњанском, односно Мирославу Тодоровићу)
п.с. Поздрави Ацу, одавно га нисам ни чуо ни видео.

____________

*  29. 07. 2018. Напомена (Мирослава Лукића) : Погледати мој текст написан недавно  Апсурдне и бесмислене оцене апсурдног и неуспешног писца…

Из писама и порука пристиглих почетком 2015. године са разних страна (1)

(24. јануар 2015)
Драги Мирославе,

По команди: ”Главу горе”! ево очи ми испадоше ишчитавајући ваше Заветине. Блажене да су па ми и стварно очи поиспадале читајући их.
Колико су потребне на папиру сведочи овај болесник из Торонта да ми је најтеже било држати и померати екран компјутера док сам више лежао него седео испред њега и читао нови број ”Заветина”. И ево шта сам забележио:
Потребне као хлеб, као вода, односно као што је потребно оном ”мраву што уз стабло мили – … сунца и шећера”!
Ђовани Папини, Молитва Христу: ”…живиш животом који није човечји на човечјој земљи”;
Све ми се више свиђа твој израз ”наметачи” за професоре и уреднике режимских факултета и издавача;
Улак или застава ”Заветина”:
”… постоји жудња за једни штампаним на папиру часописом, који би изражавао судбину данашњих дана и земље у којој се штампа, незаражен књижевним модама и отпоран на поплаву стране књиге”
САЗВЕЖЂЕ ЗАВЕТИНЕ
”Читав свет може се у бисаге сместити.
Али мраву што уз стабло мили
треба више сунца и шећера.”

ДНЕВНИК ПРЕТЕКА
„Судбину су ми скројили, као човеку и писцу који је то одбијао да буде дуго-предуго, глупаци, гњаватори, песници, професори и наметачи”
Над судбином рукописа романа ”Дан шести” Растка Петровића.
МУЗЕЈ РЕНЕСАНСНИХ ДУХОВА
БЕЗДАНА УМЕТНОСТ
Из ”Нове Србије” Мите Ракића
– Посница св. Петке
Милош Јанковић ЗНАЧАЈНА КЊИЖЕВНА ПОЈАВА
О СУДБИНИ ВОЈВОДЕ БОЈОВИЋА
Иако знам да моја поема ПОШТОВАНА РУЉО не заслужује да нађе место међу мајсторски изабраним истинским песмама и песницима, без наметача, драго ми је да ме изабрао ненаметач Мирослав Лукић.
За много тога вам хвала: за све што сам ишчитао и навео, исто тако и за оно што нисам, за полемичку студију коју објављујем у наставциа и за песме Светислава Стефановића које ћу им сутра придружити. А данас подижем 4. наставак.
Главу горе! Презримо наметаче! Заборавио сам на јегуље Љ…, В… и друге пометине.
Срдачно,
Радомир Батуран

**

насл стр. двоброја Заветина+
насл стр. двоброја Заветина+

(4. фебруар 2015 – )

Драги Мирославе,
Заветине се, и поред огромних тешкоћа, појављују на радост и аутора и бројних читалаца. Овде у Црној Гори српски писац нема где да објави ни један једини редак. Све је замрло.
Поздрав,
Милица Краљ

**
( 8. фебруар 2015 – )
Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00322)

Драги Мирославе Лукићу,
Хвала Вам и на овом и на свим претходним издањима билтена Сазвежђе
Заветина. Посебно бих похвалио двоброј
6-7 Заветине плус – штампане на
папиру и урезане на ЦД. Новине су заиста стооке. Све виде, све
забележе. Наравно битно и суштинско. Не баве се спорадичношћу.
Препуне. Информативне, И мудре. И доучне. И поучне. И научне. Праведне
су према свакоме. Према свачијем стваралаштву. Непогрешиво искрене.
Враћају ствари на своје место. Не баве се фарисејством као многе
књижевне новине и часописи. Не трпе лаж. Ни глупост. Препознају
вредност. Објављују нова и заборављена имена. Исправљају неправде
нанете, током деценија и векова, нашим ствараоцима. Њихова дела
враћају у жижу јавности.

Просто су загрцнуте од жеље да се све каже, одмах и сада.
Драги Мирославе Лукићу,
Новине које Ви уређујете, боље рећи Ваше новине, заиста су будне. Није
будност бити само будан у духу. Права будност је пробудити и ближњега
свога. Отворити му очи – стооке. Духовне очи. Унутарња светила.
Сазвежђа најфинотворније светлости. То се зове бити буднији и од
Буде. А то су наши ведски Срби знали, итекако. Да не наводим „Багавад
Гиту“ и друге најмудрије књиге човечанства, које наши паметари напамет
знаше и у памети носаше хиљадама година и нама донесоше. И лучу Веда и
Вида и Будности Вама предадоше, драги Мирославе Лукићу. Баш Вама. Не
по Вашој жељи, већ по избрању. Бог Вас је изабрао да то радите у име
Првописменог народа.
Кад отворим Зваетине, имам чему да се радујем. У овим новинама нема
пропадљивих текстова. Ни заборављених делатника. И свако ће добити
своје место у своје време, својом заслугом.
Нека Вас Свевишњи поживи још много лета,
на радост оних који Вас следе, подржавају, сарађују и не дају да
завлада мрак. А неће, ако Бог да. А и Ваша Сазвежђа Заветине су ту.
Она нас осветљавају. А светлост њихова је делотворна и подстицајна и
благотворна. Речи Ваших новина су благоухане, као тамјан и мислођин
(босиљак), драги Мирославе Лукићу, алијас Белатукадрузе.
Свако добро од Бога и људи
Ваш редован читалац
Мирослав Димитријевић

дигитална верзија истог двоброја
дигитална верзија истог двоброја

**
Slobodan Milošević
Јуче у 19.57

Хвала ти на твом великом труду. Слободан.*

__
* Господин Милошевић живи и ради у Зајечару, као адвокат

Idemo redom… / Nada Petrović

Poštovani Lukiću

Idemo redom…

Nisam znala da je takva praksa, od sada na dalje samo šaljem iz rukopisa… Iskreno govoreći do sada nisam ni vodila evidenciju gde sam i šta poslala, zato što izuzetno retko gde šaljem ( samo ako mi potraže ili mi preporuče)… Sazvežđe mi je, što stari kažu, leglo na srce, pa ću se malo i potruditi da se takve stvari ne ponavljaju…

Hvala za Bilten… Biće mi zadovoljstvo da ga isčitavam… I hvala za odabir pesama…

A sada malo, privatno, o meni…

Nada Petrović (novoprimljeni član Grupe Zz)
Nada Petrović (novoprimljeni član Grupe Zz)

Rođena sam u Aleksincu februara 59. Ne osećam Aleksinac zavičajem, pa i ne pominjem mesto rođenja… U martu 60.,roditelji su pokupili najosnovnije i preselili se ovde, gde sada živim, u prigradskom naselju Kragujevca… Čudno, ni ovde ne osećam da mi je zavičaj, iako sam se prilagodila i navikla, a navika je čudo…

Izgleda da sam ja jedna od retkih koji nisu imali zavičaj, pa bih najradije celu biografiju preskočila kada bi moglo…

Završila sam građevinsku tehničku… Započela studiranje matematike, krenulo lepo… Ali… Odustala sam, bez nekog opipljivog razloga kada bi neko posmatrao sa strane…

Dugo čekala na birou… Upala u građevinsku firmu i postala prva žena šef gradilišta za skoro 60 godina postojanja firme… Postala i opstala dok nije došlo previranje i presipanje u privatne džepove, prodaja, stečaj, tehnološki višak… I onda je krenulo… Jedna firma, druga… povremeno, privremeno… Bila sam i u Rusiji na Abhazijskoj granici skoro 6 meseci… Tamo je nastao Dnevnik za koji se nadam da ću nekada da ga objavim… Radila sam sa 20 nacija… Većinom muslimani… I gle čuda naše gore list me je obmanuo za plaćanje i isprobao sve vrste mobinga koje su evidentirane i one koje će tek da se imenuju… I, šta vredi što sam jedan od najboljih šefova gradilišta na ovim prostorima kada posla nema… Da… Trenutno sam bez posla… I prihoda… Ovaj posao koji po kući radim to se ne računa, jer nikada se nije u raboš stavljao sve dok je odrađen… Niko mi ne plaća niti kome ja ispostavljam račun … Odjednom imam vremena, al nemam para…. Nikada dva dobra zajedno… … Pišem, čitam, sređujem ranije napisano… Pokušavam da pronađem nekoga ko bi bio izdavač za roman… Ali, kako kaže Todorović loša mi adresa, pa se sve manje nadam… Pesme, priče, dnevnik, zapisi i još što šta što se sakupilo po beleškama, po folderima, po ovde onde listovima, sve to prebirem i pitam se : Čemu sve?

Dešavalo se ranije da sam uništavala svoja pisanija, jer me je to pitanje Čemu proganjalo… Dvadesetak rukopisa se vratilo u prah i pepeo… I nije mi žao… Žalije bi mi bilo da je stajalo, a da to niko nije pročitao…

… I… Evo iznova pokušavam da nešto od napisanog ugleda svetlo dana, ako uspe dobro je, ako ne uspe takođe je dobro… I sve je dobro dok u sebi imam ovu potrebu da pišem, jer za mene je pisanje život, a sve ostalo ( u ostalo ne računam predivnu decu koju imam), sve ostalo je životarenje…

Odužih ja a nije mi bila namera… Ispisah više možda nego što je trebalo… Ali šta je tu je…

Sve najbolje u životu i daljem radu

Nada Petrović

На крају и на почетку

МИР БОЖИЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ!
МИР БОЖИЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Уз овај заветни поздрав, рожданствено и молитвено Мирославу и свим његовим, посебно ЗАВЕТИНИ, шаљем поздрав
и све богоугодне жеље:

Радомир Батуран

Ваистину се роди, драги Мирославе!
Надам се да ћете у наредној години још успешније реализовати мисију коју сте преузели на себе у српској култури.

Александар Марић

Да нам 2015. буде успешнија од претходне

СОНЕТ О ЉУБАВИ

Долазак љубави чулима се јавља.
У душама свиће, заређају славља.
Све ти је потаман и свако ти мио,
Као да несрећан никад ниси био.

А кад си невољен, настају трауме,
Које само онај ко пати разуме.
Свет се испретура пошто љубав оде
Сивило завлада, крену непогоде.

С великом љубављу ко ће да се бори,
Чим проради црвић у можданој кори,
По крвотоцима избију гејзири.

Тужни витезови к’о нејач побледе.
Штитови попусте, оклопи не вреде.
Под калпацима се замуте визири.

*
Љубав је саздана од смеха и плача.
Она скоро свако оружје надјача.

Радомир МИЋУНОВИЋ

Драги Имењаче, нека Теби и свима који су са Тобом празнични дани буду пуни животне и стваралачке радости.Обрадовао си ме оглашавањем приче “ Чудо у Луковској Бањи.“ Сада видим да јој фали још једна, две руке. Радићу још на њој. Прича се доиста догодила. Све је онако како је описано. Никада нећу заборавити Љубинков израз лица када је добио поштом твоје књиге. (….). Све остало је онако како прича казује. Случај је све наместио, али како се ништа на овом свету не дешава случајно све је било по Божјој промисли. Па и наше пријатељство, као и ово писаније. Као и овај плакат којим ће нову књигу оснажити, а датумом опоменути како време тутњи.
Вазда Твој
Мирослав из Трешњевице

Божићно разјашњење

знам да су одредјене формулације или терминолоски
стандарди део електронскосајберске праксе и манира
али ако је могуце уцините несто с том информацијом,
којој ја,у елеганцији, ниста не замерам а трази потврду опредељемја
о даљем пријему или не васе посте.
понасајуци се песницки,наивно и буквално,
требао бих и ја да пре сваког слања својих прилога
сроцим овакву “ пратецу љубазност“
и дам вам могуцност нацелног пријема или не.

Васе и усудјујем,насе новине пратим не због себе у њима
вец због других у њима и себи.

ако гресим,опростите
Бозиц је
Радивој Шајтинац

Ваистину се роди, драги Мирославе! Да Божја Десница утврди тебе и твоје Заветине да зајаедно с нама трају и истрају, уметнички истрпе, издурају и наткриле све неравнине и увалине, замке и простатлуке, бодље и чакљове времена које нам свакодано удара на очне капке и прозоре!
Анђелко Анушић

Ваистину се роди!
Нека овај мир Божји и благдани буду праг ка свакој животној
и творачкој радости!

Ристо

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ. Нек нам Божић лепо подигне живот и кнјижевност и довуче нас ка радости и миру.
Миљурко Ацин и Мирков иначе Књиговенчани

*
Broj: 3089. Godina: XI 7. januara (sijecnja) 2015.
SLAVA NA VISINI BOGU,
I NA ZEMLJI MIR, MEDJU
LJUDIMA DOBRA VOLJA,
MIR BOZJI HRISTOS SE RODI!
SVIM HRISCANIMA KOJI
BOZIC SLAVE PO
JULIJANSKOM KALENDARU.

„LJUBAV? TO JE VRIJEME I PROSTOR MJERENI SRCEM“.
Marsel Proust

Dragi prijatelji,
Impresije kao sto je ova, ispjevana pjesmom iz „Bijele kule“ nisu rijetke za sve one kojima se posreci da hodocaste u Prashanty Nilayam. Manifestacije ljubavi, druzenja, snage emocija, istine, vjernosti, zahvalnosti, uzbudljive pustolovine, mira i spokoja, sve su to dokazi puta u svjetlost… ali covjek je, nerijetko, zaslijepljen kazanim i pokazanim, a za dokaze mu treba i pinku srca, sto daje za pravo velikom Proustu:

20. IMA LI STO LJEPSE OD LJUBAVI

Ima li sto ljepse od ljubavi i druzenja Boga i covjeka? Ima li sto dirljivije, mocnije? Ima li sto blazenije? Ima li neki bolji put u srce postojanja? Ima li sto istinitije? Ima li, napokon, vece vjernosti od Bozje, vece zahvalnosti no u covjeka na pragu prosvjetljenja? Ima li uzbudljivije pustolovine i cvrscega jamstva spokojstva?
Dosao sam ti pokazati to sto sam ti kazao. Dosao sam ti djelom pokazati kazano, došao sam ti dokazati…

„Bijela kula“, knjiga 65. Zapisala Vesna Krmpotic

Puno pozdrava iz Sombora od Josipa
PS. Svim utjelovljenjima ljubavi koji su poslali priloge za ovaj mail, od srca hvala.
…….

__

(СЛИКА ИЗ ПРОКУПЉА; Д: БОРИСАВЉЕВИЋ)
(СЛИКА ИЗ ПРОКУПЉА; Д: БОРИСАВЉЕВИЋ)

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ НЕКА ПРАТИ ВАС
И ВАШЕ ДЕЛО НА СРЕЋУ НАШЕГА НАРОДА!
СРДАЧНО,
ДРАГАН БОРИСАВЉЕВИЋ
ПРОКУПЉЕ