Архиве категорија: преписка

(0012) Из пристиглих писама при крају 2013.

Мирослав Тодоровић, Ниш-та, 15. децембар 2013.

Мирослав Тодоровић (аутпортрет) (фотодокументација Заветина, 2012)
Мирослав Тодоровић (аутпортрет) (фотодокументација Заветина, 2012)

_______________________________________________________________

Драги МиркО,

уз овај текст чија тема је кратка историја наше путешествија до народних кухиња, тачније речено казана. (Како се у овој речи гнезди реч казна).
Сређујући белешке, све у намери да теренску прозу под називом „Протуве и анђели“ коначно завршим наиђем на ову белешку.
Каже Брка: – Добро је ово како ће бити? Све ће ово пропасти. Пропасти, ко муда кроз поцепане гаће, јер ће наши државу растурити ко свиња масну торбу.
Хроничар згрануто гледа.
До сада нису могли. Када забразде неда даље Рват, брани Словенац…и шта да ти казујем видећеш. Знаш ону „кад се гоља влсти докопа“. Биће још горе. Зидаће цркве највећи безбожници, село ће у коров зарасти, а у градовима ће се на казанима ранити…

Уз овај пасус пашу и моји стихови из 1979. (Теренска свеска) : „…Биће црње и грђе још / Расуло Оде све у хелаћ на добош / У клетве живота се сасу / Куће растурише тужимо ћутљиви // Радоваћеш се када те земља притисне / Море мани / сваковићи нам судбу цвелну кроје / Зоољуди у дверима теби душа кисне…“
То је онај живот где сам пао и ја (Дис). И не само ја него под капом те синтагме беху: Радничка класа, („хисторијска улога“) сељаци и поштена интелигенција. Сређујем све то а на уму ми рече: „Затим постави себи питање: и где је све то сада ? Дим, пепео, бајка или чак ни бајка више није“. ( Аурелије: Упутства за живот ). Моје теренске песме су штампане интегрално у часопису „Развитак“ 1984. потом у „БИГЗ-у“ 1993. „Просвети“ 1997. Томислав Мијовић је те 1984. због теме моје поезије био изложен критици. „Да ли је могуће да самоуправљачи тако живе?“ Сети се црни талас, и брда књига о ничему. Власт је здушно промовисала постмодернизам, а онај дечак из приче „Царево ново рухо“ никако се није појављивао да каже: „Цар је го“.
И још увек не долази…
У тексту „Узеће и малина данак“ (Политика, 9.мај 2013) имам реченицу:
…У колима пита ме Миливоје када ће бити боље? И он послом у Ариље. За педесет година биће неког бољитка. Утуви то, и сети се шта сам ти казао. А обојица обелели. Како записа Крлежа „Господа на заласку…“
Ето, Мирко, утуви, и сети се ове реченице када мине 50 љета. Пишем, а у глави ми звоне стихови мог земљака Диса:

И притисне очај, сам, без моје воље,
Цео један живот, и њиме се креће;
Узвик га пролама: “Неће бити боље,
Никад, никад боље, никад бити неће“.

И ја жалим себе. Мени није дано
Да ја имам земљу без убогих људи,
Очи плаве, топле као лето рано,
Живот у светлости без мрака и студи.

И желећи да се заклоним од срама
Пијем, и зажелим да сам пијан довек;
Тад не видим порок, друштво где је чама,
Тад не видим ни стид што сам и ја човек

И тако трају „Наши дани“ о којима је Дис певао пре стотину љета. Као да је певао јуче, данас… Али то је друга прича, неко би рекао, али није, то је прва прича. Наша, српска трагедија. О томе ћу мрчити артију доклен гора не зазелени. Па докле стигнем…
Твоја Поезија је у ИСТОКУ. Ускоро ће први број.
Проза Кркалеска је у Градини. Сигма, вели да је дуга…Његов мејл је: casopis.gradina@gmail.com Он има Твоје податке. Са Бошњаком треба да се видим ових дана. Шта ће бити видећемо, какве смо памети, када прође време.

Теби и Твојима желим да Нова буде у свему Нова и боља (Ах, жељо пуста…) како у мом крају веле од Бога Ти здравље и
да Ти златно доба живота дуго траје, у миру и благости да уређујеш Сазвежђа, исписујеш нове странице

Искрено, уз живели,
МирОСлав из Трешњевице

Из писама пристиглих у последње време (8)

Само вас гледам-Бела Тукадруз (2008)
Само вас гледам-Бела Тукадруз (2008)

Поштовани имењаче,
шаљем Вам каталог који је министарство припремило за Лајпциг 2011. год. Иначе сам од данас у болници до даљњег (једно дуже вријеме), тако да се не изненадите што ме нема. Одлазак ми тешко пада, клиника је у другој покрајини, бићу далеко од куће… Не знам шта да бих Вам лијепо рекао. Дуже вријеме сам се „учаурио“. Но понио сам Ваша дјела са собом (и она у електронском издању)…
Чувајте здравље. Ваш (неваљали) Мирослав.
П.С. Нисам се у први мах снашао па је изнад овог јављања насала грешка (у дуплом издању)
25. јул 2014, 16:00 ч

*

„Razgovor sa dušom“

Poštovani Miroslave
Čast mi je da otvorim knjigu (koju sam „završio“ pre par dana) u vašim Novinama Budućnosti! Ili vašim Novinama Budnosti!
:..
31.07.2013 , 12.50 (пре 57 минута)
Slobidan Cvorovic,

*
Postovani uredniče Lukiću, malo kasnim sa odgovorom. Bilten bih veoma rado, hvala.
evo i toga što obećaste proslediti Tomaševiću…
Svi vi ste za mene pravo otkriće…
Pozdrav.
Zorica Janakova 
zoricajanakova@gmail.com
*
… Поштована Зорице,
примио сам Вашу пошиљку.
Прелистао је.
Мало сте ме збунили, јер има два фајла. Један је – „Томашевићу “  – да ли то у целини да проследим Томашевићу? Или само „Молитве“?
Други фајл „Отварање“, претпостављам да сте послали мени, тј. „Заветинама“?
Треба да  потврдите.
Укључио сам Вас, добијаћете Билтен, већ следећи, ускоро.
Молио бих Вас да  потврдите да међу оним стварима које сте послали за „Заветине“, да то није у целини штампано, а ако јесте, назначите, где, кад и како. Пошто се лично не познајемо, молим Вас да  то потврдите. Ја све не могу објавити одједном, али сукцесивно могу, пре свега оно што ми се допадне, и што се „уклапа“ у неку узлазну линију ЗАВЕТИНА. Није лоше да пошаљете и нешто својих фотографија, јер барем дигитална издања и интернет то допуштају.
Ја ћу одмах послати Томашевићу оно што је за њега…
Е, сад да сте Ви мени – добро. Дирнуло ме је Ваше обраћање Господу. То је писано искрено, чини ми се, за разлику од чета ових нагло преобраћених побожњака- надри песника.
Све најбоље, и јавите се што пре,
М.Л.
*
Драги господине Томашевићу,
прочитах вашу критику Карановићу и нашим овдашњим књижевним критичарима, онда вашу поезију ишчитавах…
Одјутрос читах песме неколико младих песника и зачуди ме, кознакојипут, количина ружног у њима. Асоцирах ваше снегове и сметове, чистоту и бол, и још више се растужих. (Е сад ћу баш морати… писати му).
А песме моје, да су објављене, па могла бих их се и стидети, те наивности…, као појава које већ више и нису од овога света и за овај свет…
Поштовани Томашевићу, Вас одликује раскош многоречја. Шаљем вам неколико песама, од прве ка последњој (не пишем више): занимљиво је како су речи са песама временом о(т)падале, као лишће. Од пролећне бујности до голих па и поломљених али ипак песму чинећих… неколико преосталих грана. Да сам се чудила и плашила докле то речи могу отпадати а да ипак остане, или управо постане, песма…
Ви сте наштедимице молитвено писали, ево моје четири молитвене песме.
Поштовани Томашевићу, поетску прозу Отварање вам превасходно шаљем, из разлога размишљања иза и над (на)писаним, што ви посебно волите.
Када је Отварање било написано открила сам да га је исплело неколико речи, међусобно супротстављених, понављајућих и преображавајућих (косо су штампане у тексту: ћутање и реч, мисао и додир, игра и ред). Оне се вију и уплићу око појмова – стубова приче: Другост, Праг и Вода (Праг је брана продирању Воде Другости…), што се све такође накнадно испоставило, у готовом тексту открило. Прича се плете и око појмова Отварање, Предавање и Припадање, ни њих нисам  унапред свесно желела…
(Било би боље уместо о плетењу говорити о ткању: потка и основа, зар не?)
Такође ме чуди како је већ готове одељке текста било могуће накнадно успешно мисаоно и логички насловити, нпр. Немоћ спознајног у захватању Другости…, дакле прво испевати па (о)(с)мислити
Говори ли све ово о потреби певања да не мисли док пева? Ви мислите супротно, када се ради о битној поезији или поезији бивања, зар не? Да мисао мислећи једино може… запевати (досегнути певање). Није ли Немоћ спознајног у захватању Другости у основи ових питања? Но, Живот треба питати, све ово, зар не? А не пусто људско умовање. Драго би ми било да је у Отварању ова питања постављао и на њих одговарао, те и причу писао, САМ ЖИВОТ.
Поздрав, Зорица Јанакова
Отпадање речи, као лишћа опадање 
Испраћај песме 
Лакше сам те, песмо, душом породила
Него после нашла кога
Даном пуста, ноћу пјана
Сврнула га у пролазу

Врлуд стазом недолазом

Да бих тебе, лудо дете
Стих за стихом скидајући повој скраму
У наручје макар чије
Начас само дивно дала

Кудељ семе златно бреме

Да ми дозриш у дну ока
Ничијег ока, шарен скока
Пегом сунца у подневју
Зимског днева лажом рујном

Мук да свијем из утробе исповијем

Па те гледам, бибер чедо
Док стопалца ти се небом плету
Небом вију свет(л)ост пију
Мисао коју пусти лелек

Ти одлазиш ми

Свету свелек.

*

(Вашар на Светог Илију, Велико градиште, драгуљ-град. Бела Тукадруз- пристаниште, 2. август 2013. Снимак Иван Лукић)
(Вашар на Светог Илију, Велико Градиште, драгуљ-град. Бела Тукадруз– пристаниште, 2. август 2013. Снимак Иван Лукић)

Писмо оштећеног / Балша Рајчевић

друга србија: петлови у напуштеном дворишту: 2011: снимак иван шишман, заветине,
друга србија: петлови у напуштеном дворишту: 2011: снимак иван шишман, заветине,

Поштовани,

мислим да се оправдано осећам оштећен ( не мислим само ја) поводом одлука о на
-ционалним пензијама, па Вас најлепше молим да прочиате овај кратак допис али пун убедљивих
биографских, доказних чињеница. Сликари Иванка Живковић и Бранислав Макеш су пензију добили а
ја нисам, зато Вас молим да прочитате текст који следи. Макешова биографија је слична Иванки –
ној, али, такође неупоредиво лошија од моје, a нарочито сликара Светозара Ђорђевића.Због простора
сад не наводим податке и о њима.

КОМПАРАТИВНИ БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ АК. ВЈАРА,СЛИКАРА , ПЕСНИКА И МР ИСТОРИЈЕ
УМЕТНОСТИ БАЛШЕ РАЈЧЕВИЋА И АК. СЛИКАРА И КОПИСТЕ ФРЕСАКА ИВАНКЕ ЖИВКОВИЋ

БАЛША РАЈЧЕВИЋ :

1. ОБЛАСТ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ
БРОЈ ГРУПНИХ ИЗЛОЖБИ : 450 !
САМОСТАЛНЕ: 54
ЗНАЧАЈНЕ ИЗЛОЖБЕ: ВЕЛИКИ БРОЈ

2. ДОБИЈЕНЕ НАГРАДЕ ОД СТРУЧНОГ
АУДИТОРИЈУМА : 23

3. ЗНАЧАЈНОСТ НАГРАДА:
10 ПРВОГ РАНГА

4. ОБЛАСТ ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ
И ЛИКОВНА КРИТИКА
ОБЈАВИО : ОКО 800 ЛИКОВНИХ КРИТИКА
И ПРЕДГОВОРА
5. КЊИГЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ

ОБЈАВИО КЊИГА (одлично оцењених) : 5

6. ОБЛАСТ КЊИЖЕВНОСТИ
ОБЈАВИО 22 КЊИГЕ ( одлично оцењене).
О књижевности Б. Рајчевића досад су
писали, врло позитивно, 34 наших уг –
ледних и најугледнијих књижевних кри –
тичара( њих десетак и више пута).

Због ограниченог простора, нисам навео и стварно велики број похвалних ликовних критика које
су објављене о мом делу и чији су потписници наши бројни најугледнији ликовни критичари!
Зар је и ово могуће у земљи Србији, у којој изгледа да ништа није немогуће! Да сам ја био у жирију
а неко од чланова комисије конкурисао , тојест био на мом месту, мене би било срамота после тога да
га погледам у очи! Наводим и да сам ја прошле године био међу оних девет изабраника за пензију који
су после дефинитивног избора комисије морали да буду обрисани. Због недостатка пара!
Бографске податке о наведеним конкурентима сам извадио из интернета. Али, знао сам њихове био –
графије и пре тога. Сад могу само да се питам да ли је комисија мнистарства, док је радила, имала мој
комплетан биографски материјал?!

ИВАНКА ЖИВКОВИЋ :

1. ОБЛАСТ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ
БРОЈ ГРУПНИХ ИЗЛОЖБИ: 70
САМОСТАЛНЕ: 40
ЗНАЧАЈНЕ ЗЛОЖБЕ: МАЛИ БРОЈ

2. ДОБИЈЕНЕ НАГРАДЕ ОД СТРУЧНОГ
АУДИТОРИЈУМА : 5

3. ЗНАЧАЈНОСТ НАГРАДА:
САМО ЈЕДНА МАЛО ЗНАЧАЈНИЈА

4. ОБЛАСТ ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ
И ЛИКОВНА КРИТИКА
ОБЈАВИЛА : О

5 . КЊИГЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ

ОБЈАВИЛА : О

ОБЛАСТ КЊИЖЕВНОСТИ
ОБЈАВИЛА КЊИГА : О

Срдачан поздрав
ак.вајар и мр Балша Рајчевић