Књига пјесама „Смрт своју преболео“ талентованог младог, прерано настрадалог Ристе Кременовића/ Ранко Павловић

Драги пријатељи, Ових дана објављена је књига пјесама „Смрт своју преболео“ талентованог младог, прерано настрадалог Ристе Кременовића. Он је рођен 1939. године у Борковићима код Бањалуке, основну школу, нижу и виши гимназију завршио у Бањалуци, па отишао на Пољопривредно-шумарски факултет у Загреб, гдје је једног јутра 1960, годину оприје Бранка Миљковића, нађен измасакриран на Савској…

Пишу нам: Димитријевић, Залокар

Мирослав Димитријевић Хвала Лукићу, и за намеру да објавите мој текст, и посебно за добре жеље које ми упућујете. Све што сте рекли је жива истина. И ја сањам сличне снове, покушао сам у Рашевици, још пре тридесет година, да једну кућу, у старом моравском стилу, поред главног пута Јагодина – Варварин, месна заједница откупи…

Из писама пристиглих последњих недеља

* 26. јануар 2015. Драги Мирославе, Срећна Вам 2015! Нека буде здравља, рада, радости – у Породици, у књижевном послу. Драги Мирославе, Који су услови, осим добре књиге, у Вашем издавачком аргатлуку? Питам и због једног свог рукописа (360 страна комбинованог садржаја, од записа о књигама, преко биографија и голооточке рехабилитације, до записа језичких занимљивости…

Из писама и порука пристиглих почетком 2015. године са разних страна (1)

(24. јануар 2015) Драги Мирославе, По команди: ”Главу горе”! ево очи ми испадоше ишчитавајући ваше Заветине. Блажене да су па ми и стварно очи поиспадале читајући их. Колико су потребне на папиру сведочи овај болесник из Торонта да ми је најтеже било држати и померати екран компјутера док сам више лежао него седео испред њега…

Писмо Добрила Ненадића

Поштовани господине, можда сте јуче у Политици (рубрика Погледи) прочитали текст Јелене Ленголд Хајка на уметнике. То је нешто што ме је укрепило и окрепило и због чега се поносим што припадам истој бранши као та дама, интелигентна, духовита, оштра али лепо васпитана и уљудна. Ваше е новине читам редовно, нађе се понешто добро. Срдачан…

Одломци из једног писма

које ми је проследио Господин Јадран Залокар (Ријека) _______________________________________________________ ………… (…) Често кажете: „Дао бих, али само потребитима.“ Али, воћке у вашем воћњаку не кажу тако, ни стада на вашем пашњаку. Дају да би могли живјети, јер задржавати значи пропадати. Зацијело, тко је вриједан да прими своје дане и ноћи, вриједан је свега што ви…

Писмо у ветар

Драги Господине*, Претпостављам да добијате обавештења »Заветина« и да понекад нешто од свега тога и прочитате. Али не би ме изнедило да та обавештења и бришете или уопште не читате. Јер имајући у виду предрасуде које људи Ваших година у Србији имају уопште према интернету и светској Мрежи, то би било некако и очекивано. Ми…