Архиве категорија: Препоручено

Књига пјесама „Смрт своју преболео“ талентованог младог, прерано настрадалог Ристе Кременовића/ Ранко Павловић

Драги пријатељи,
Ових дана објављена је књига пјесама „Смрт своју преболео“ талентованог младог, прерано настрадалог Ристе Кременовића. Он је рођен 1939. године у Борковићима код Бањалуке, основну школу, нижу и виши гимназију завршио у Бањалуци, па отишао на Пољопривредно-шумарски факултет у Загреб, гдје је једног јутра 1960, годину оприје Бранка Миљковића, нађен измасакриран на Савској цести. Био је изузетно талентован пјесник. За живота је објавио 51 пјесму, а иоза себе је оставио свеску са 176 пјесама коју чувају његова браћа. Све пјесме из те свеске, и оне које су писане за дјецу и за одрасле, унесене су у књигу, с препоруком да се касније објаве критичка издање поезије за младе и одрасле. Све опстале појединости можете сазнати из уводног текста, поговора и рецензије.
Шаљем вам у ПДФ формату ову књигу Ристе Кременовића Смрт сам своју преболио, ако желите да се увјерити како је било талентован овај млади пјесник и како је модерно писао педесетих година прошлог вијека.
Искрен поздрав,
Ранко Павловић

Advertisements

Пишу нам: Димитријевић, Залокар

Мирослав Димитријевић

Хвала Лукићу, и за намеру да објавите мој текст, и посебно за добре
жеље које ми упућујете. Све што сте рекли је жива истина. И ја сањам
сличне снове, покушао сам у Рашевици, још пре тридесет година, да
једну кућу, у старом моравском стилу, поред главног пута Јагодина –
Варварин, месна заједница откупи и да у њој направим музеј. Све бих
бесплатно радио, адаптирао, налазио предмете и друга артефакта…Красну кућу
порушише и не послушаше ме. Други пример српске затуцаности и глупости.
Написао сам историјско-лингвистичку студију Рашевице (два
тома), унео обиље података, направио од ње својеврсну енциклопедију,
убицирао најстарије, прво насеље 7500 година пре Христа; растурио сам
се од рада и сакупљања чињеница, и месна заједница није хтела ни динар
бели да приложи за њено штампање. Чак председник МЗ није књигу ни
прелистао. Остали су само чули да је књига штампана. А штампао сам је
уз малу помоћ неколико спонзора који су дали по 10-20 евра, и остало
сам ја надокнадио штампару. КПЗ Србије само је платила ЦИП (баш се
претргла) и да би иронија била већа, књигу коју сам морао лично да
продајем из торбе, више су куповали људи ван Рашевице, по неки житељ
„на привременом раду у иностранству“ и углавном читаоци који немају
никакве везе са поменутим селом, али воле историју за коју се ја
залажем и подржавају ме. Тај круг читалаца и „купаца“
мојих књига помаже ми да опстанем. Да скратим: Срби не знају да се
самонегују, ни самопоштују, у духовном смислу, а мислим ни у физичком
и хигијенском. Опрости ми Боже, ал су толико атрофирали ментално и
духовно, да им „ни бечки лекари не могу помоћи“. Туга ме хвата кад
видим ту духовну голет мојих сељака. Чак ни о свом селу неће да
сазнају ништа више од онога што знају. А знају – три фртаља ништа.
Зато Вас разумем Лукићу, у потпуности.
Драги Лукићу, причаћемо мало дуже кад се будемо видели у мају у ПН на
Српској духовној академији, коју одржавамо „на мишиће“. Ово ће бити
једанаеста година од њеног оснивања. О томе ћу Вас још детаљније
обавестити и послати електронску позивницу. Има још времена.
Свако добро жели Вам
Мирослав Димитријевић

* *
Из преписке са Јадраном Залокаром

hvala dragi miroslave
sjeli su mi zbog dugova na mirovinu
ne znam kako cu dalje
molim te ako kome zatreba recenzija ili prikaz knjige

neka mi posalje isprintani tekst na
jadran zalokar
mestroviceva 38
51000 rijeka
hrvatska
hvala ti na svemu
prijateljski pozdrav

(13. марта 2015)

Господине Залокар,
драги Јадране,
жао ми је због свега о чему пишете, али адреса за ту ствар је хрватска држава!
свако добро
, М. Лукић

18. март 2015.

dragi miroslave
znam iako bi bilo bolje da ne znam
davno sam napustio svijet pa i ovu drzavu
sada sam samo eremita
pauper ergo sum
s drzavom me veze samo duznicko ropstvo
prijateljski pozdrav

Из писама пристиглих последњих недеља

*
26. јануар 2015.

Драги Мирославе,
Срећна Вам 2015! Нека буде здравља, рада, радости – у Породици, у књижевном послу.
Драги Мирославе,
Који су услови, осим добре књиге, у Вашем издавачком аргатлуку? Питам и због једног свог рукописа (360 страна комбинованог садржаја, од записа о књигама, преко биографија и голооточке рехабилитације, до записа језичких занимљивости из мога краја, формата 15:23), за који сам од Града добила новчану подршку (….) (са мојим порезом). Штампарија „М.“ одавде спремна је и на најмањи тираж. Последње две књиге ми је добро урадила. Ово је 8. моја књига по реду.
Бићу Вам захвална ако издвојите времена тек и да ми се јавите. Молим Вас, без икаквих обавеза!
Поздрављам Вас, драги Мирославе. Срећан Вам Свети Сава!
С поштовањем,
Веселинка Стојковић

27. јануар 2015.

Поштовани Мирославе,
Одавно нисам прочитала овако добро, овако разложно писмо, овако пуно писмо.
Хвала Вам много. Једино ми је жао Вашег времена. Но, ова Ваша забелешка може да постане трајна.
Видећу, размислићу што ћу и како ћу и како могу. Мени ништа друго и није важно, сем да се рукопис сачува, макар и у 20, 30 примерака.

А пратила сам Ваше путовање Пчињом. Фотографије… Посрамила сам се пред њима, пред Вама. Волим тај крај, обишла сам многа места, пођем радо тамо, у Трговишту сам и радила годину дана, а фотографија немам, нити записа, сем нешто ситних, површних.
Поздрављам Вас много, драги Мирославе. Од Вас се много учи. И још једном – Хвала! И свако добро!
Веселинка Стојковић
_______________________________________

17. фебруара 2015

Мирославе, хвала на промишљању, али ја више да се бијем са ветрењачама не долази у обзир.
Сарађиваћемо, ако треба правићемо у оквиру Заветина УМ, али ОВДЕ је све дотерало до дувара.
Ово је последњи маестрал.
Дуга се тама спушта.
Настављамо ми сарадњу, створићемо духовни покрет отпора…
овде су на делу колосалније ствари од ЧАСОПИСНЕ ПРОБЛЕМАТИКЕ…
дакле, ја се као Леонида никада не предајем, али сам веома сличан и америчком генералу ПАТОНУ:
НЕКА ОНИ ИЗГИНУ ЗА СВОЈЕ ИДЕЈЕ, БИТНО ЈЕ ДА НАШЕ ПОБЕДЕ.
За сада толико, размишљаћу о свему што сте ми написали и предложили.
Поздрав
Стеван Бошњак
__________________________

Власта Младеновић

Драги и поштовани Мирославе,
не замери, ја се баш не сналазим са овим новим техникама, али урадићу по упутствима. У сваком случају, пратим, читам – пишем.
А пишем Ти савести ради, ни због чега и ни за што друго. Пишем Ти због песме Разговор уморнога од историје и живота са својом душом. Антологијска песма. За све антологије. Толико.
Искрен поздрав, до јављања,
Власта Младеновић са истока.

03. март 2015. 12.55
___________________________________

*
10. 03. 2015.
Милијан Деспотовић

Браво Мирославе,
Ја поново верујем да се наша књижевност ствара ван институција и бори са њима. Ентузијазам нема плату, нема мито, остала му је чиста душа.
Милијан Деспотовић

...

Књижевна награда „Момчило Тешић“ за сезону 2013/2014.

По увиду у књижевна остварења у области белетристике за децу у претходне две године, жири у саставу: Раша Попов (председник), Милијан Деспотовић (члан) и Бранко Стевановић (члан), једногласно је донео одлуку да Књижевна награда „Момчило Тешић“ за сезону 2013/2014. буде додељена Оливери Недељковић за књигу прича „Причино дете“ (Чекић, Београд 2013) и Драгану Хамовићу за књигу песама „Змај у јајету“ (издање аутора, Београд 2013). Књиге објављене 2014. године остају у конкуренцији за награду у сезони 2014/2015.

Награду додељују књижевне новине „Свитак“ (Пожега) и она је утемељена поводом стодишњице од рођења књижевника Момчила Тешића (2011).

 

Из писама и порука пристиглих почетком 2015. године са разних страна (1)

(24. јануар 2015)
Драги Мирославе,

По команди: ”Главу горе”! ево очи ми испадоше ишчитавајући ваше Заветине. Блажене да су па ми и стварно очи поиспадале читајући их.
Колико су потребне на папиру сведочи овај болесник из Торонта да ми је најтеже било држати и померати екран компјутера док сам више лежао него седео испред њега и читао нови број ”Заветина”. И ево шта сам забележио:
Потребне као хлеб, као вода, односно као што је потребно оном ”мраву што уз стабло мили – … сунца и шећера”!
Ђовани Папини, Молитва Христу: ”…живиш животом који није човечји на човечјој земљи”;
Све ми се више свиђа твој израз ”наметачи” за професоре и уреднике режимских факултета и издавача;
Улак или застава ”Заветина”:
”… постоји жудња за једни штампаним на папиру часописом, који би изражавао судбину данашњих дана и земље у којој се штампа, незаражен књижевним модама и отпоран на поплаву стране књиге”
САЗВЕЖЂЕ ЗАВЕТИНЕ
”Читав свет може се у бисаге сместити.
Али мраву што уз стабло мили
треба више сунца и шећера.”

ДНЕВНИК ПРЕТЕКА
„Судбину су ми скројили, као човеку и писцу који је то одбијао да буде дуго-предуго, глупаци, гњаватори, песници, професори и наметачи”
Над судбином рукописа романа ”Дан шести” Растка Петровића.
МУЗЕЈ РЕНЕСАНСНИХ ДУХОВА
БЕЗДАНА УМЕТНОСТ
Из ”Нове Србије” Мите Ракића
– Посница св. Петке
Милош Јанковић ЗНАЧАЈНА КЊИЖЕВНА ПОЈАВА
О СУДБИНИ ВОЈВОДЕ БОЈОВИЋА
Иако знам да моја поема ПОШТОВАНА РУЉО не заслужује да нађе место међу мајсторски изабраним истинским песмама и песницима, без наметача, драго ми је да ме изабрао ненаметач Мирослав Лукић.
За много тога вам хвала: за све што сам ишчитао и навео, исто тако и за оно што нисам, за полемичку студију коју објављујем у наставциа и за песме Светислава Стефановића које ћу им сутра придружити. А данас подижем 4. наставак.
Главу горе! Презримо наметаче! Заборавио сам на јегуље Љ…, В… и друге пометине.
Срдачно,
Радомир Батуран

**

насл стр. двоброја Заветина+
насл стр. двоброја Заветина+

(4. фебруар 2015 – )

Драги Мирославе,
Заветине се, и поред огромних тешкоћа, појављују на радост и аутора и бројних читалаца. Овде у Црној Гори српски писац нема где да објави ни један једини редак. Све је замрло.
Поздрав,
Милица Краљ

**
( 8. фебруар 2015 – )
Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00322)

Драги Мирославе Лукићу,
Хвала Вам и на овом и на свим претходним издањима билтена Сазвежђе
Заветина. Посебно бих похвалио двоброј
6-7 Заветине плус – штампане на
папиру и урезане на ЦД. Новине су заиста стооке. Све виде, све
забележе. Наравно битно и суштинско. Не баве се спорадичношћу.
Препуне. Информативне, И мудре. И доучне. И поучне. И научне. Праведне
су према свакоме. Према свачијем стваралаштву. Непогрешиво искрене.
Враћају ствари на своје место. Не баве се фарисејством као многе
књижевне новине и часописи. Не трпе лаж. Ни глупост. Препознају
вредност. Објављују нова и заборављена имена. Исправљају неправде
нанете, током деценија и векова, нашим ствараоцима. Њихова дела
враћају у жижу јавности.

Просто су загрцнуте од жеље да се све каже, одмах и сада.
Драги Мирославе Лукићу,
Новине које Ви уређујете, боље рећи Ваше новине, заиста су будне. Није
будност бити само будан у духу. Права будност је пробудити и ближњега
свога. Отворити му очи – стооке. Духовне очи. Унутарња светила.
Сазвежђа најфинотворније светлости. То се зове бити буднији и од
Буде. А то су наши ведски Срби знали, итекако. Да не наводим „Багавад
Гиту“ и друге најмудрије књиге човечанства, које наши паметари напамет
знаше и у памети носаше хиљадама година и нама донесоше. И лучу Веда и
Вида и Будности Вама предадоше, драги Мирославе Лукићу. Баш Вама. Не
по Вашој жељи, већ по избрању. Бог Вас је изабрао да то радите у име
Првописменог народа.
Кад отворим Зваетине, имам чему да се радујем. У овим новинама нема
пропадљивих текстова. Ни заборављених делатника. И свако ће добити
своје место у своје време, својом заслугом.
Нека Вас Свевишњи поживи још много лета,
на радост оних који Вас следе, подржавају, сарађују и не дају да
завлада мрак. А неће, ако Бог да. А и Ваша Сазвежђа Заветине су ту.
Она нас осветљавају. А светлост њихова је делотворна и подстицајна и
благотворна. Речи Ваших новина су благоухане, као тамјан и мислођин
(босиљак), драги Мирославе Лукићу, алијас Белатукадрузе.
Свако добро од Бога и људи
Ваш редован читалац
Мирослав Димитријевић

дигитална верзија истог двоброја
дигитална верзија истог двоброја

**
Slobodan Milošević
Јуче у 19.57

Хвала ти на твом великом труду. Слободан.*

__
* Господин Милошевић живи и ради у Зајечару, као адвокат

Писмо Добрила Ненадића

Поштовани господине,
можда сте јуче у Политици (рубрика Погледи) прочитали текст Јелене Ленголд Хајка на уметнике. То је нешто што ме је укрепило и окрепило и због чега се поносим што припадам истој бранши као та дама, интелигентна, духовита, оштра али лепо васпитана и уљудна.
Ваше е новине читам редовно, нађе се понешто добро.
Срдачан поздрав Добрило Ненадић

Одломци из једног писма

које ми је проследио Господин Јадран Залокар (Ријека)
_______________________________________________________
………… (…)
Често кажете: „Дао бих, али само
потребитима.“
Али, воћке у вашем воћњаку не кажу тако, ни
стада на вашем пашњаку.
Дају да би могли живјети, јер задржавати значи
пропадати.
Зацијело, тко је вриједан да прими своје дане и
ноћи, вриједан је свега што ви имате.
И онај који је заслужио да пије из оцеана живота
заслужује да напуни чашу и из вашега поточића.
И која заслуга може бити већа од оне што лежи
у храбрости и повјерењу, дапаче у милосрђу,
примања?
И тко сте ви да би људи морали раздерати своје
груди и разголитити свој понос да бисте ви могли
видјети њихову вриједност огољелу и њихов понос
постиђен?

Прво гледајте да сами заслужите да будете
даваоци, и оруђе давања.

Јер, одиста, живот даје животу – док сте ви, који
се сматрате даваоцима, само свједоци.

……

И ви примаоци – а сви сте ви примаоци – не
прихваћајте никаква терета захвалности, да не
бисте подјармили себе и онога тко даје.

Радије се дигните заједно с даваоцем на
његовим даровима као на крилима;
Јер, превише се сјећати својега дуга
јест сумњати у племенитост онога који има
простодушну земљу за мајку, и Бога за оца.“

Халил Џубран, ПРОРОК

„КАД ВРАБАЦ МИСЛИ ДА ЈЕ ВЕЛИК, ОН СРЕТНЕ КУКАВИЦУ, КАД КУКАВИЦА МИСЛИ ДА ЈЕ ВЕЛИКА, ОНА СРЕТНЕ ГАВРАНА, КАД ГАВРАН МИСЛИ ДА ЈЕ ВЕЛИК, ОН СРЕТНЕ СОКОЛА, КАД СОКО МИСЛИ ДА ЈЕ ВЕЛИК, ОН СРЕТНЕ ОРЛА“. Финска пословица

ДОЂИ К МЕНИ НА МОЈУ ЉУЉАЧКУ

Додји к Мени, на Моју љуљачку,
да гледаш рођење с врха једнога њихаја,
и смрт с врха другога.

Дођи да више не умреш, и више се не рађаш,
дођи да се пружиш на љуљачки,
и уживаш у љуљању,
све док се љуљање не отме од љуљачке,
док се не ослободи потребе
да нешто и некога љуља.

„Бијела кула“, књига 16. Записала Весна Крмпотић

Писмо у ветар

Драги Господине*,

Претпостављам да добијате обавештења »Заветина« и да понекад нешто од свега тога и прочитате.
Али не би ме изнедило да та обавештења и бришете или уопште не читате. Јер имајући у виду предрасуде које људи Ваших година у Србији имају уопште према интернету и светској Мрежи, то би било некако и очекивано.
Ми смо у »Заветинама« подигли један већи Веб сајт намењен препевима Едиција ЦАРСКИ РЕЗ, на коме смо поставили и страницу о Вама, на предлог нашег заједничког, надам се пријатеља и познаника, Д… Тај Веб сајт је доживео крајем овог лета малу хаварију, па смо морали да га редизајнирамо, преуредимо и обновимо. Међутим, оне песме које смо имали у бази, Ваше песме, нестале су. Публиковалли смо две нове из једног зборника.Међутим, тад смо открили једну аномалију. Наиме, тај смо сајт покренули да би заинтересовали, на једној страни, преводиоце из света – преводиоце српске поезије на светске језике; а на другој страни, да би подстакли наше преводиоце и песнике да преводе светску поезију на српски језик. Где год смо могли, кад је реч о ауторима које смо представили, додали смо и један избор, а понекад и књиге на страним језицима, у ПДФ формату, које смо учинили доступним сваком заинтересованом на планети земљи. Због тога се обраћам и Вама: ако имате неку Вашу књигу, у ПДФ формату, преведену на неки од светских језика, пошаљите нам. Ако Вам се чини глупим тај потез, да се читава једна књига поезије, поклања бесплатно, да се може преузимати бесплатно, онда ништа. Пошаљите нам онда пар, може и десетак песама, преведних на неки од светских језик. Ако имате, пошаљите и неколико Ваших фотографија.
Ако сматрате да је овај напор без везе, потврдите нам, најдаље до сајма књига, како бисмо знали.
Да знамо што ћемо чинити даље.
Надам се да сте добро; пнекад помишљам како је помало смешно и детињасто да нисмо нашли времена да седнемо негде и попричамо као колеге, кад додјете у Београд…. Све најбоље,

_____________
* Тај „Господин“, што – како би наш обичан народ рекао – „нит смрди нит мирише“, био је погрешан човек, каријериста у суштини, умишљен тип.
(Средина септембра 2012)