Архиве категорија: Препоручено

Из писама и порука пристиглих почетком 2015. године са разних страна (1)

(24. јануар 2015)
Драги Мирославе,

По команди: ”Главу горе”! ево очи ми испадоше ишчитавајући ваше Заветине. Блажене да су па ми и стварно очи поиспадале читајући их.
Колико су потребне на папиру сведочи овај болесник из Торонта да ми је најтеже било држати и померати екран компјутера док сам више лежао него седео испред њега и читао нови број ”Заветина”. И ево шта сам забележио:
Потребне као хлеб, као вода, односно као што је потребно оном ”мраву што уз стабло мили – … сунца и шећера”!
Ђовани Папини, Молитва Христу: ”…живиш животом који није човечји на човечјој земљи”;
Све ми се више свиђа твој израз ”наметачи” за професоре и уреднике режимских факултета и издавача;
Улак или застава ”Заветина”:
”… постоји жудња за једни штампаним на папиру часописом, који би изражавао судбину данашњих дана и земље у којој се штампа, незаражен књижевним модама и отпоран на поплаву стране књиге”
САЗВЕЖЂЕ ЗАВЕТИНЕ
”Читав свет може се у бисаге сместити.
Али мраву што уз стабло мили
треба више сунца и шећера.”

ДНЕВНИК ПРЕТЕКА
„Судбину су ми скројили, као човеку и писцу који је то одбијао да буде дуго-предуго, глупаци, гњаватори, песници, професори и наметачи”
Над судбином рукописа романа ”Дан шести” Растка Петровића.
МУЗЕЈ РЕНЕСАНСНИХ ДУХОВА
БЕЗДАНА УМЕТНОСТ
Из ”Нове Србије” Мите Ракића
– Посница св. Петке
Милош Јанковић ЗНАЧАЈНА КЊИЖЕВНА ПОЈАВА
О СУДБИНИ ВОЈВОДЕ БОЈОВИЋА
Иако знам да моја поема ПОШТОВАНА РУЉО не заслужује да нађе место међу мајсторски изабраним истинским песмама и песницима, без наметача, драго ми је да ме изабрао ненаметач Мирослав Лукић.
За много тога вам хвала: за све што сам ишчитао и навео, исто тако и за оно што нисам, за полемичку студију коју објављујем у наставциа и за песме Светислава Стефановића које ћу им сутра придружити. А данас подижем 4. наставак.
Главу горе! Презримо наметаче! Заборавио сам на јегуље Љ…, В… и друге пометине.
Срдачно,
Радомир Батуран

**

насл стр. двоброја Заветина+
насл стр. двоброја Заветина+

(4. фебруар 2015 – )

Драги Мирославе,
Заветине се, и поред огромних тешкоћа, појављују на радост и аутора и бројних читалаца. Овде у Црној Гори српски писац нема где да објави ни један једини редак. Све је замрло.
Поздрав,
Милица Краљ

**
( 8. фебруар 2015 – )
Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00322)

Драги Мирославе Лукићу,
Хвала Вам и на овом и на свим претходним издањима билтена Сазвежђе
Заветина. Посебно бих похвалио двоброј
6-7 Заветине плус – штампане на
папиру и урезане на ЦД. Новине су заиста стооке. Све виде, све
забележе. Наравно битно и суштинско. Не баве се спорадичношћу.
Препуне. Информативне, И мудре. И доучне. И поучне. И научне. Праведне
су према свакоме. Према свачијем стваралаштву. Непогрешиво искрене.
Враћају ствари на своје место. Не баве се фарисејством као многе
књижевне новине и часописи. Не трпе лаж. Ни глупост. Препознају
вредност. Објављују нова и заборављена имена. Исправљају неправде
нанете, током деценија и векова, нашим ствараоцима. Њихова дела
враћају у жижу јавности.

Просто су загрцнуте од жеље да се све каже, одмах и сада.
Драги Мирославе Лукићу,
Новине које Ви уређујете, боље рећи Ваше новине, заиста су будне. Није
будност бити само будан у духу. Права будност је пробудити и ближњега
свога. Отворити му очи – стооке. Духовне очи. Унутарња светила.
Сазвежђа најфинотворније светлости. То се зове бити буднији и од
Буде. А то су наши ведски Срби знали, итекако. Да не наводим „Багавад
Гиту“ и друге најмудрије књиге човечанства, које наши паметари напамет
знаше и у памети носаше хиљадама година и нама донесоше. И лучу Веда и
Вида и Будности Вама предадоше, драги Мирославе Лукићу. Баш Вама. Не
по Вашој жељи, већ по избрању. Бог Вас је изабрао да то радите у име
Првописменог народа.
Кад отворим Зваетине, имам чему да се радујем. У овим новинама нема
пропадљивих текстова. Ни заборављених делатника. И свако ће добити
своје место у своје време, својом заслугом.
Нека Вас Свевишњи поживи још много лета,
на радост оних који Вас следе, подржавају, сарађују и не дају да
завлада мрак. А неће, ако Бог да. А и Ваша Сазвежђа Заветине су ту.
Она нас осветљавају. А светлост њихова је делотворна и подстицајна и
благотворна. Речи Ваших новина су благоухане, као тамјан и мислођин
(босиљак), драги Мирославе Лукићу, алијас Белатукадрузе.
Свако добро од Бога и људи
Ваш редован читалац
Мирослав Димитријевић

дигитална верзија истог двоброја
дигитална верзија истог двоброја

**
Slobodan Milošević
Јуче у 19.57

Хвала ти на твом великом труду. Слободан.*

__
* Господин Милошевић живи и ради у Зајечару, као адвокат

Писмо Добрила Ненадића

Поштовани господине,
можда сте јуче у Политици (рубрика Погледи) прочитали текст Јелене Ленголд Хајка на уметнике. То је нешто што ме је укрепило и окрепило и због чега се поносим што припадам истој бранши као та дама, интелигентна, духовита, оштра али лепо васпитана и уљудна.
Ваше е новине читам редовно, нађе се понешто добро.
Срдачан поздрав Добрило Ненадић

Одломци из једног писма

које ми је проследио Господин Јадран Залокар (Ријека)
_______________________________________________________
………… (…)
Често кажете: „Дао бих, али само
потребитима.“
Али, воћке у вашем воћњаку не кажу тако, ни
стада на вашем пашњаку.
Дају да би могли живјети, јер задржавати значи
пропадати.
Зацијело, тко је вриједан да прими своје дане и
ноћи, вриједан је свега што ви имате.
И онај који је заслужио да пије из оцеана живота
заслужује да напуни чашу и из вашега поточића.
И која заслуга може бити већа од оне што лежи
у храбрости и повјерењу, дапаче у милосрђу,
примања?
И тко сте ви да би људи морали раздерати своје
груди и разголитити свој понос да бисте ви могли
видјети њихову вриједност огољелу и њихов понос
постиђен?

Прво гледајте да сами заслужите да будете
даваоци, и оруђе давања.

Јер, одиста, живот даје животу – док сте ви, који
се сматрате даваоцима, само свједоци.

……

И ви примаоци – а сви сте ви примаоци – не
прихваћајте никаква терета захвалности, да не
бисте подјармили себе и онога тко даје.

Радије се дигните заједно с даваоцем на
његовим даровима као на крилима;
Јер, превише се сјећати својега дуга
јест сумњати у племенитост онога који има
простодушну земљу за мајку, и Бога за оца.“

Халил Џубран, ПРОРОК

„КАД ВРАБАЦ МИСЛИ ДА ЈЕ ВЕЛИК, ОН СРЕТНЕ КУКАВИЦУ, КАД КУКАВИЦА МИСЛИ ДА ЈЕ ВЕЛИКА, ОНА СРЕТНЕ ГАВРАНА, КАД ГАВРАН МИСЛИ ДА ЈЕ ВЕЛИК, ОН СРЕТНЕ СОКОЛА, КАД СОКО МИСЛИ ДА ЈЕ ВЕЛИК, ОН СРЕТНЕ ОРЛА“. Финска пословица

ДОЂИ К МЕНИ НА МОЈУ ЉУЉАЧКУ

Додји к Мени, на Моју љуљачку,
да гледаш рођење с врха једнога њихаја,
и смрт с врха другога.

Дођи да више не умреш, и више се не рађаш,
дођи да се пружиш на љуљачки,
и уживаш у љуљању,
све док се љуљање не отме од љуљачке,
док се не ослободи потребе
да нешто и некога љуља.

„Бијела кула“, књига 16. Записала Весна Крмпотић