Архиве категорија: страва

… Чему, коме? Нова година/ Мирослав Тодоровић

Драги Мирко, овом пошиљком завршавам слање „мојих производа“ за ову годину. Прође и она, улазимо, на истом месту стојећи, у нову. Како ствари стоје за овом ћемо жалити, а што се тиче ове наше занимације, е ту смо препуштени сами себи и све мањем броју исписника што се за књигу интересују. Ово је време забаве, „кретенизација Срба“ се смишљено обавља. О томе о новом тексту ако га буде. Јер, глувима шаптати, не вреди… Шаљем Ти и спремљењу књигу „Малина и други јади“. Немам жељу, а ни воље, да тражим спонзоре за њу. Чему? Коме? Благодарећи овој те(к)ници шаљем је на читање, и као риболовац што баца удицу, мним да ћу упецати „златну рибицу“, која ће да испуни жељу, књига да се одштампа. Али као ствари стоје, ја је бацам у мртво море. Из писама првих читалаца, шаљем ти овај комадић:

Citao sam tvoj rukopis i doziveo ga i kao svojevrsni roman i kao studiju mentaliteta, a najpre kao pohvalu poeziji i preko potreban lament nad onim sto bi mogla da nam pruzi da smo makar malo drugaciji. Ti, medjutim, progovaras i o mnostvu drugih fenomena jezikom koji je u najvecoj meri srecno iznadjen. O njegovim mocima i nacinima aktiviranja moglo bi se posebno govoriti.
Ponekom bi mozda mogao da zasmeta broj citata i oslanjanje na njih pri uoblicavanju stava, ali takvo opredeljenje razumem kao deo autorske strategije i kao uporiste svakovrsnih promisljenosti u gradjenju tekstova.
Njih je mogao da napise neko ko dubinski razume i poeziju i tlo iz koje ona izrasta, neko ko je njome oblikovan.
Cestitke. Srdacan pozdrav, Zivorad Nedeljković

За сада Малина… код Тебе у овој форми, за дослије како буде. Желим Теби и Твојима Срећну и бољу Нову 2015. Здравље, мој Имењаче, и да ово Сазвежђе светла, да нас обасјава, нас и оно што као Дон Кихоти нашег времена чинимо и само себе заваравамо да то има смисла.
Брат-ски, из нишког брлога, Мирослав

= овде можете читати у целини књигу: МАЛИНА И ДРУГИ ЈАДИ

Advertisements

Из пристиглих писама ранораниоца

Драги Имењаче, мој краткотрајни боравак у цивилизације се завршава. У недељу сабајле одлазим међу горе зелене. Шаљем Ти за Сазвежђа Батино читање моје поезије. Да ли ћу успети да штампам збирку не знам, довољно је што и на овај начин шаљемо Глас.
У прилогу је и садржај текстова које Недељко (Богдановић) својом вољом сређује за књигу. Ако можеш напиши који су „објављени“ код Тебе испод назива (Садржај). Нажалост, неке податке немам, а имао сам малер са претходним лап топом. МирОСлав из Трешњевице


Imenjače, kao „borac za malinarska prava“ dobih od Pesnikinje Tatjane Ugovor. Pogledaj, gde smo stigli, gde se nalazimo.
Ne zamer što te zatrpavam ovakvim stvarima. Od nedelje nema javljanja.

Мирослав Тодоровић (аутпортрет) (фотодокументација Заветина, 2012)
Мирослав Тодоровић (аутпортрет) (фотодокументација Заветина, 2012)

________ Прилог:

• Tatjana Dan Rakic Мирославе, сасвим случајно дођох до уговора који један „произвођач малина“ нуди берачима за ову сезону. Мислим да ће бити веома интересантно прочитати, поготово напомену која је дата посебно. Ужас!!! Делим ово да свет види.

Radnik____________________ iz __________ ul. i br. ______________jmbg _______________
i
Poslodavac _________________ iz __________ ul. i br.______________jmbg _______________
Zaključili su u Arilju dana __________ 20___ godine.
UGOVOR ZA BERBU MALINA
U kome su se sporazumeli o sledećem:
Član 1.
Sezona branja malina traje orijentaciono od 20 do 30 dana (vredniji radnici ostaju nekoliko dana duže u zavisnosti da li ima posla, maksimalno do 40 dana). Svi dani su radni, osim ako poslodavac ne odluči da se pauzira usled nedostatka posla, vremenskih smetnji ili za neke radnike u slučaju zdravstvenog problema, ili nekog drugog razloga koji sprečava te radnike da privremeno obavljaju posao branja malina. Očekuje se da radnik, koji misli da ne može da zadovolji uslove, koji će biti objašnjeni u sledećim članovima, NE PRIJAVLJUJE za ovaj posao.
Član 2.
Radnik koji dođe na radno mesto, kome je obezbeđen ugodan smeštaj i pristojna hrana, dužan je da završi posao do kraja (trenutka kada poslodavac proceni da nema više posla za tog radnika). Može da napusti posao jedino iz OPRAVDANOG RAZLOGA (zdravstvenog problema, smrtni slučaj u porodici, ili neki drugi razlog koji će poslodavac korektno proceniti da li je za napuštanje posla). Ako poslodavac ima sumnju u navedeni razlog zbog koga radnik hoće da napusti posao, može da traži od radnika da dostavi pismeni dokument koji opravdava njegov razlog (ako je moguće da radnik obezbedi takav dokument). Ukoliko posao napusti iz opravdanih razloga isplaćuje mu se dotadašnja zarada. U suprotnom ako napusti posao odlazi BEZ NOVCA, ili možeda obezbedi adekvatnu zamenu. U slučaju da obezbedi adekvatnu zamenu dobija polovinu novca. Ako radnik koji vrši zamenu završi zadovoljavajuće posao (za koga važe isti uslovi iz navedenog ugovora), radnik dobija na račun drugu polovinu novca (radnik koji je izvršio zamenu svoj novac). U suprotnom radnik neće dobiti drugu polovinu novca. Poslodavac može u bilo kom trenutku da donese odluku da radnik napusti radno mesto, ako ne zadovoljava uslove pri radu (biće isplaćena zarada do tog trenutka).
Član 3.
Radnici kada počnu sa radom NE SMEJU NAPUSTITI RADNO MESTO ni u jednom trenutku bez odobrenja poslodavaca ili drugog lica koje je ovlašćeno od strane poslodavca.
Član 4.
Radno vreme počinje u 06h (u 05h u slučaju da se radnici međusobno dogovore, radi produžavanja pauze od 45 minuta na 1h i 45minuta, koja je oko16h), očekuje se da svi radnici budu na radnom mestu u to vreme. Prva pauza je oko 11h za doručak i ona traje oko 1h. Sledeća pauza je oko 16h za ručak i ona traje oko 45 min. Posle nje berba se nastavlja do mraka. Kada se završi berba za taj dan, radnici idu na večeru. Radnicima se savetuje da što pre obave obaveze oko lične higijene i da odu na spavanje da bi bili odmorni i spremni za sledeći radni dan.
Član 5.
Svaki radnik će biti nadgledan od strane poslodavca ili nekog drugog lica koje će dobiti ovlašćenja od poslodavca. Radniku se preporučuje da prima savete od lica koje ga kontroliše (može mu se obratiti za sve nejasnoće), što će mu pomoći u što boljem izvršavanju posla.

Član 6.
Svaki radnik na početku reda u malinjaku dobija određen ali isti broj praznih gajbica. Utrenutku kada poslodavac od njega zahteva, dužan je da prikupi napunjene gajbice na mesto gde mu poslodavac kaže radi premeravanja, a potom se vraća na radno mesto ili gde već ga poslodavac uputi. Svaka zloupotreba (laž i pokusaj prevare poslodavca ili drugih radnika) kažnjava se rigorozno(smanjenjem zarade ili gubitkom posla)!
Član 7.
Poslodavac će u toku dana dok traju radovi obavestiti radnike o iznosu norme (ostvarivanje cele dnevnice) u kilogramima,koliko je svaki radnik nabrao kilograma i zaradu (ako je utvrđen iznos dnevnice) za prethodni dan. Biće određivano koliko kilograma će iznositi norma vrlo korektno za svaki dan (u zavisnosti od krupnoće malina i količine zrelih malina). Svaki radnik koji shvati ozbiljno posao, uz normalnu brzinu branja malina bez ikakvih problema može dostići normu. Očekuje se da radnik bude što vredniji, da bi i poslodavac i on po završenoj berbi bili zadovoljni. Radnik koji nabere više malina od norme njegova zarada će biti veća od dnevnice, takođe radnik koji nabere manje malina od norme zarada će biti manja od dnevnice (biće matematički izračunato koliko će iznositi). Radnik može pogledati za vreme pauza i na kraju radnog dana koliko je nabrao kilograma. Vredniji radnici stiču obezbeđeno radno mesto i u narednim godinama.
Član 8.
Radnik je dužan da čuva svaki inventar kojim se služi u toku trajanja boravka kod poslodavca. Takođe dužan je da vodi računa o rodnim granama i sadnicama malina ne lomeći ih prilikom berbe. U suprotnom može biti kažnjen smanjenjem zarade i gubitkom posla.
Član 9.
Radnik mora biti viši od 165cm (zbog visine malina) i da ima manje od 50 godina. Da nema nikakav veći zdravstveni problem, da ne bi doveo u neugodnu situaciju i sebe i poslodavca. Ne primaju se radnici sa slabijim vidom i alkoholičari, kao i osobe koje konzumiraju narkotike i neke slične supstance sto mogu da ometaju njihov rad.
Član 10.
Dnevnica će biti određena pre, u toku ili na kraju sezone. Biće onolika koliku bude većina poslodavaca u okolnim opštinama odredila (pošteno će biti isplaćen svakidinar koji radnik zaradi, ako se pridržava pravila koja su u ugovoru navedena i koje poslodavac od njega očekuje i zahteva). Radniku će pre dolaska biti rečeno koliko će orijentaciono iznositi dnevnica.
Član 11.
Svaki radnik je dužan po dolasku kod poslodavca da priloži ličnu kartu (ili pasoš) i potpiše navedeni UGOVOR.
Član 12.
UGOVOR stupa na pravnu snagu danom potpisa ugovornih strana, važeći je i bez overe kod nadležnog suda. Ugovor je sačinjen u dva istovetna primerka.

POTPIS POSLODAVCA POTPIS RADNIKA
_________________________ _________________________


Tatjana Dan Rakic И сада напомена тзв. произвођача која иде уз уговор

NAPOMENA

– Ne primaju se radnici Romske nacionalnosti (zbog neslaganja sa radnicima druge nacionalnosti i mogućih posledica koje mogu nastati međusobno u toku zajedničkog boravka kod poslodavca)!!!
– U slučaju da pada kiša u meri da ne može da se vrše poslovi, radnici će dobiti odobrenje da idu na vanrednu pauzu. Savetuje se radnicima da nakon vanredne pauze ulože trud da što više dostignu normu.
– U dosadašnjim godinama svi radnici koji su korektno odradili posao, bili su jako zadovoljni uslovima rada i zaradom.
– Radnici sa sobom treba da ponesu dovoljno odeće za toplo vreme i za hladno vreme (jutra su hladna i takođe hladno je kada je kišno vreme). Poneti nekoliko dukseva i pantalona (trenerki…) u slučaju da se nakvase da mogu da se promene. Takođe obavezno je poneti papuče i neku obuću koja ne propušta vodu (u slučaju mokrog zemljišta usled kišnog vremna). Svako mora imati kod sebe kačket (šešir…) zbog zaštite od sunčanice i prikrivanja očiju od sunca (predstavlja problem prilikom branja vrhova malina jer od obasjaja sunca ne vide se maline).
– Ko želi može poneti posteljinu za spavanje.
– Poneti sa sobom ličnu kartu ili pasoš (OBAVEZNO) i zdravstvenu knjižicu u slučaju zdravstvenog problema.

*
Miroslav Todorović Благодарим на читању и коментарима који су допунили и оснажили мој текст: Песникињи ТатЈАни Дан Ракић, песнику Братиславу Р. Милановићу, вајару, проф. Драгиши Обрадовићу…. Глас „вапијућег у пустињи“ је стигао до њихових срца и они су се оГЛАСили и тиме потврдили да овај вид оглашавања има смисла.

(0012) Из пристиглих писама при крају 2013.

Мирослав Тодоровић, Ниш-та, 15. децембар 2013.

Мирослав Тодоровић (аутпортрет) (фотодокументација Заветина, 2012)
Мирослав Тодоровић (аутпортрет) (фотодокументација Заветина, 2012)

_______________________________________________________________

Драги МиркО,

уз овај текст чија тема је кратка историја наше путешествија до народних кухиња, тачније речено казана. (Како се у овој речи гнезди реч казна).
Сређујући белешке, све у намери да теренску прозу под називом „Протуве и анђели“ коначно завршим наиђем на ову белешку.
Каже Брка: – Добро је ово како ће бити? Све ће ово пропасти. Пропасти, ко муда кроз поцепане гаће, јер ће наши државу растурити ко свиња масну торбу.
Хроничар згрануто гледа.
До сада нису могли. Када забразде неда даље Рват, брани Словенац…и шта да ти казујем видећеш. Знаш ону „кад се гоља влсти докопа“. Биће још горе. Зидаће цркве највећи безбожници, село ће у коров зарасти, а у градовима ће се на казанима ранити…

Уз овај пасус пашу и моји стихови из 1979. (Теренска свеска) : „…Биће црње и грђе још / Расуло Оде све у хелаћ на добош / У клетве живота се сасу / Куће растурише тужимо ћутљиви // Радоваћеш се када те земља притисне / Море мани / сваковићи нам судбу цвелну кроје / Зоољуди у дверима теби душа кисне…“
То је онај живот где сам пао и ја (Дис). И не само ја него под капом те синтагме беху: Радничка класа, („хисторијска улога“) сељаци и поштена интелигенција. Сређујем све то а на уму ми рече: „Затим постави себи питање: и где је све то сада ? Дим, пепео, бајка или чак ни бајка више није“. ( Аурелије: Упутства за живот ). Моје теренске песме су штампане интегрално у часопису „Развитак“ 1984. потом у „БИГЗ-у“ 1993. „Просвети“ 1997. Томислав Мијовић је те 1984. због теме моје поезије био изложен критици. „Да ли је могуће да самоуправљачи тако живе?“ Сети се црни талас, и брда књига о ничему. Власт је здушно промовисала постмодернизам, а онај дечак из приче „Царево ново рухо“ никако се није појављивао да каже: „Цар је го“.
И још увек не долази…
У тексту „Узеће и малина данак“ (Политика, 9.мај 2013) имам реченицу:
…У колима пита ме Миливоје када ће бити боље? И он послом у Ариље. За педесет година биће неког бољитка. Утуви то, и сети се шта сам ти казао. А обојица обелели. Како записа Крлежа „Господа на заласку…“
Ето, Мирко, утуви, и сети се ове реченице када мине 50 љета. Пишем, а у глави ми звоне стихови мог земљака Диса:

И притисне очај, сам, без моје воље,
Цео један живот, и њиме се креће;
Узвик га пролама: “Неће бити боље,
Никад, никад боље, никад бити неће“.

И ја жалим себе. Мени није дано
Да ја имам земљу без убогих људи,
Очи плаве, топле као лето рано,
Живот у светлости без мрака и студи.

И желећи да се заклоним од срама
Пијем, и зажелим да сам пијан довек;
Тад не видим порок, друштво где је чама,
Тад не видим ни стид што сам и ја човек

И тако трају „Наши дани“ о којима је Дис певао пре стотину љета. Као да је певао јуче, данас… Али то је друга прича, неко би рекао, али није, то је прва прича. Наша, српска трагедија. О томе ћу мрчити артију доклен гора не зазелени. Па докле стигнем…
Твоја Поезија је у ИСТОКУ. Ускоро ће први број.
Проза Кркалеска је у Градини. Сигма, вели да је дуга…Његов мејл је: casopis.gradina@gmail.com Он има Твоје податке. Са Бошњаком треба да се видим ових дана. Шта ће бити видећемо, какве смо памети, када прође време.

Теби и Твојима желим да Нова буде у свему Нова и боља (Ах, жељо пуста…) како у мом крају веле од Бога Ти здравље и
да Ти златно доба живота дуго траје, у миру и благости да уређујеш Сазвежђа, исписујеш нове странице

Искрено, уз живели,
МирОСлав из Трешњевице

(0010) Из пристиглих писама: Поводом 200-та „Билтена“

Мирослав Тодоровић:

Коритњак (пусто село близу Ниша), фотодокументација "Заветина", снимак М. Тодоровић
Коритњак (пусто село близу Ниша), фотодокументација „Заветина“, снимак М. Тодоровић

ЧесТИти списатељу, Дон Кихоте издаваштва српског, пребродио си 199 препрека, обележио 199 кота, а ја Ти за 200 коту шаљем овај текст који, ако се власт дозове памети, може спасти од пропасти Србију. Озбиљно,са овом допуном иза потписа, Твој Мирослав из Трешњевице
„Ако Сербији не узбуду пружити мудрости и науке , то ће они сами себи бити Турци и мучитељи. И да ће викати: „Ми смо говорили да су нас Турци мучили и тиранили, а данас браћа наша нас горе муче и тиране.“

Нићифор Нинковић, берберин кнеза Милоша

OVO JE STRASNO!!! Kako da vaspitate decu!/ R. Baturan

? ! ? ! ? ! ? ! ?
Volfram Mas:

SRBI DA OBJASNE SVOJOJ DECI DA JE BOMBARDOVANJE BILO ISPRAVNO

volfram_mas
Srbi moraju svojoj deci da objasne da je bombardovanje 1999. bilo ispravno, kako ona u budućnosti ne bi mrzela Atlantsku alijansu,
izjavio je nemački ambasador u Srbiji Volfram Mas na konferenciji o NATO koja je održana u Beogradu.
„Moram da kritikujem vlasti u Srbiji što i same još uvek koriste termine poput „NATO bombardovanja“.
Zamislite da šetate ulicom Kneza Miloša i da vas vaše dete upita: „Tata, ko je ovo uradio?“. Vi ćete mu odgovoriti: „NATO“. I šta onda očekujete od tog deteta da misli o NATO?
Za razliku od toga, ja sam kao mladić u Nemačkoj gledao ruševine u mom gradu, ali ja nisam mrzeo onog ko je to učinio jer je bilo onih koji su mogli da mi kažu zašto je to učinio“, izjavio je Mas.
On je istakao da je, i pored toga, „ova zemlja mnogo drugačija nego pre tri godine, kada su huligani napali moju ambasadu“.
„Bilo mi je toplo oko srca kada sam video DS, SNS, SPS, G17 i LDP na sastanku sa Gvidom Vesterveleom kako složno izjavljuju da im je integracija u Evropsku uniju prioritet broj jedan.
To je fantastičan napredak u odnosu na pre tri godine“, istakao je Mas.
avala2Bc
grde2imagesgrdelicanato-bombardovanje
tomahawkslotError! Filename not specified.d
 L Užas!
I dalje nas bombarduju, samo mentalno!!!
+++
Volframe…
Prijatelju…
Mi tebe ne mrzimo.
Ali,
pozelimo ponekad da budeš u prilici da ti to svojoj deci tako objašnjavaš.

Укратко, све сам објаснила / Мирјана Булатовић

Драге колеге и пријатељи,

За ових безмало двадесет осам месеци, са електронске адресе Удружења књижевника Србије упутила сам вам око хиљаду писама, а сада ћу сасвим престати да вам пишем. Вест о томе је многе узбунила, распитују се, зову – тако да сам одлучила да вам се одавде обратим још само једном, па одох кући.
Ево мог отказа, који је 29. априла разматрао Управни одбор:

Будно око (Бела Тукадруз. Звижд, 3. мај 2013. Снимак Иван Лукић
Будно око (Бела Тукадруз. Звижд, 3. мај 2013. Снимак Иван Лукић

_______________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
УПРАВНИ ОДБОР
Уважене колеге,
Молим вас да прихватите моју оставку на чланство у Управном одбору,     и то схватите као најаву отказа на радно место секретара Удружења књижевника Србије.
Досегла сам, за ове безмало две и по  године, крајње границе своје издржљивости. Поред оскудице (вишемесечног изостанка плата), мучио ме је и однос са председником Радомиром Андрићем, који је склон да се о свему договара  – али га мишљење које му се не допада толико раздражи да зачас плане и виче, изврћући саговорникове речи још у његовом присуству…
Кад сам недавно председника подсетила да ћемо ускоро ући у пети месец без плата, рекао је: „Тражите од државе“ – иако је, кад је прихватио функцију председника, добро знао колико и како држава даје.
То што ће осморо људи и на Васкрс отићи без динара помало га боли, али не довољно да начне залиху од четири и по хиљаде евра, коју још од прошле јесени чува за Сусрете писаца.
„Идите сви одавде кад сте такви! Нећете да се жртвујете за своје Удружење! Јесте ли свесни да ви постојите због Сусрета!“ – рекао је председник својим познатим тоном 24. априла 2013.
Како ја не постојим због Сусрета, него због свог сина и због поезије, растаћемо се 1. јула. То што сам безмало две и по године радила као да постојим због Удружења, сасвим је друга ствар.
Потпуни посвећеник ономе у чему сам, од 1. јула ћу се посветити свом животу, с којим се као човек нисам саставила две и по године.
Удружењу поклањам све небројене прековремене радне сате, као и трипут по пола годишњег одмора. Чланарину сам измирила до 2019. године. Плату очекујем до 1. августа.
Уважене колеге, седници заказаној за понедељак нећу присуствовати због мира у кући.
Поздрављам све добронамерне и увиђавне чланове Управног одбора.

У Београду,                                                                                 Мирјана Булатовић
25. априла 2013.
______________________________________________________________________

Након седнице Управног одбора, сутрадан ујутру, нисам успела да допрем до тачне информације: да ли је Управни одбор разумео мој предлог да останем на послу још два месеца – не у своју корист, већ у корист Удружења…
Намеравала сам да будућег секретара упутим у бескрај електронских ходника и кућица које сам развила за ово време, да утемељим сајт „Писци и дела“, као и да са Драганом Мраовићем обавим бар две трећине огромног посла за јубиларне, 50. Београдске међународне сусрете писаца, па да тек потом напустим Удружење књижевника Србије, до којег ми је увек стало.
Дакле, не знам шта је тачно одлучено на седници Управног одбора. Само ми је речено да ће се оформити стручна комисија која ће од мене преузети компјутер – као да сам га кући однела!  (Та комисија нема надлежност да ме приведе, нећемо се срести.)
Жао ми је што нисам стигла да изузетног Бранислава Вељковића (којем су изненада натоварили дужност  в. д.  секретара – пре него што су прихватили или одбили датум мог одласка) обучим за рад на рачунару…
Укратко, све сам објаснила.
Надам се да ће ово моје писмо завршити у нашим „Књижевним новинама“, и да ће одважни Мићо Цвијетић потом објавити цео низ реаговања…

Свако добро свима.
Мирјана Булатовић
(mirkapastirka@yahoo.com)
4.  5.  2013.

Из писама пристиглих последњих дана

Божић, 2011Ми
Божић, 2011
Ми

….

Dragi Miroslave,

slobodan sam da Ti pošaljem jedan tekst pa Ti čini sa njim šta hoćeš. Možeš ga objaviti na Tvome sajtu a potom proslediti Tvom bratu da ga objavi u „Braničevu“.

Svakodnevno dobijam Tvoje mejlove i rado čitam najaktuelniju srpsku književnu enciklopediju kako bih nazvao Tvoj trud i rad oko „Zavetina“.

Ja sam, hvala Bogu dobro. Nalazim se trenutno u Novom Sadu.

Praznici su prošli. No, kako Božić ne prolazi nikad ja Ti Božić od srca čestitam sa željom da imaš zdravlja i sa njime snage za rad i za sve radosti (žalosti) u životu.

Puno Te od srca pozdravljam. Pozdravi brata.

Boško Tomašević

 ________________________________

Колега Мирославе,

 
Жао ми је да Вам се то све догађа и надам да ћете успети да све сајтове Ваших јединствених ”Заветина” очувати.
 
Срдачно,
Радомир Батуран
_________________________________

    ….

Хвала на разумевању.

Изборио сам се, барем сада.
Видећемо како ће бити убудуће.
Сајбер-криминалцима, изгледа, смета велика посећеност појединих Веб Сајтова „СазвежђаЗАВЕТИНЕ“.
Хвала још једном што сте се јавили. Међу оних десетак, који су сатрали за сходно да ми се јаве,  и Ви сте. Што ми је драго. Али што је страшно, имајући у виду околност да … се (други)   нису огласили. Па ни та наша … удружења књ.. Она су толико приватизована, да ми се повраћа од тога, али ми је и драго, кад мало боље поразмислим… (…)
                                                                                                                                                                                              М. Л.