Архиве категорија: филтер уметника

Димитријевић – Лукић

Драги Лукићу,
Разумео сам Вас. Дивим се Вашем радном елану, визијама, упорности и
великој жељи да доведете у ред ствари које су изокренуте наопако у
нашој култури, историји, баштини и свакодневици. Имате моју подршку, у
свако доба, али не може један човек баш све да оствари што је
замислио. Над плановима земаљским стоје небески, Божји планови. Али
ако Вам је дато да то урадите, ако је благословено, урадићете сигурно.
Хвала Вам на линку*. Прелистаћу га.
Поздрав и најбоље жеље
Димитријевић
(Мирослав, 16. 06. 2015)

____
* Током 16.6.15., Мирослав Лукић је написао:

Поштовани,
Димитријевићу,

Пре неки дан сте ме питали – шта радим, ако сам добро разумео?

На таква питања не одговарам „ни јатацима“. Ево зашто – зато што вучем као
магарац, не знам кад почиње дан, ни када треба да завршим, и оно што сам
започео , и оно што је у раду, и оно што сам обећао , пре свега себи. И
кога такве ствари уопште треба да занимају?)

Велико време ми одузима, поред редовних припрема „Сазвежђа“ и
ПРОТОТИП (Нека врста Азбучника Енциклопедије Заветина, јер сам схватио да је много
важније да неки писци које сам покушавао да тумачим и вреднујем и
превреднујем почну да улазе, макар и у амбиционо замишљене али независне
енциклопедије, какав је Прототип, него у антологије, зборнике, тематске
бројеве часописа) . То не желим да посебно елаборирам.

Данас сам, после много закашњења, завршио једну посебну страницу
Азбучника Еа, електронске енциклопедије, сваком на свету доступне, страницу која
садржи 50 чланака, публикованих на локацијама мог „Сазвежђа“. Једну у низу.
Стигао сам, можда, до једне осмине посла, укупног посла, који ће потрајати
годинама… Пошто та страница почиње и стварима које те се тичу, шаљем
ти линк о томе, мемориши то негде, за будуће; јер убудуће нећу лично
обавештавати, никог, па ни тебе, јер би онда губио много времена, које ми
је потребно на другој страни. Предлажем ти, кад имаш времена, да ту страну
прелисташ, кад имаш брз инернет, што се каже прошпијунираш, и схватиш шта у
ствари радим – што нико не ради. Али погледај и друге ствари. То није само
посао редакторски, то је и посао уреднички, визионарски, цепање
чворова… и више нећу о томе.

Драинац је писао да му је глад бескрајна а руке вечно празне, када бих то
парафразирао – а не знам зашто бих – ја бих можда написао да су мени и руке
и срце увек пуни; јер ми је судбина да живим неколико живота и изгледа да
у томе има и неког пртоклетства; откуд знам?

Али, да ту станем, уз поздрав из Бгда.

Advertisements

Idemo redom… / Nada Petrović

Poštovani Lukiću

Idemo redom…

Nisam znala da je takva praksa, od sada na dalje samo šaljem iz rukopisa… Iskreno govoreći do sada nisam ni vodila evidenciju gde sam i šta poslala, zato što izuzetno retko gde šaljem ( samo ako mi potraže ili mi preporuče)… Sazvežđe mi je, što stari kažu, leglo na srce, pa ću se malo i potruditi da se takve stvari ne ponavljaju…

Hvala za Bilten… Biće mi zadovoljstvo da ga isčitavam… I hvala za odabir pesama…

A sada malo, privatno, o meni…

Nada Petrović (novoprimljeni član Grupe Zz)
Nada Petrović (novoprimljeni član Grupe Zz)

Rođena sam u Aleksincu februara 59. Ne osećam Aleksinac zavičajem, pa i ne pominjem mesto rođenja… U martu 60.,roditelji su pokupili najosnovnije i preselili se ovde, gde sada živim, u prigradskom naselju Kragujevca… Čudno, ni ovde ne osećam da mi je zavičaj, iako sam se prilagodila i navikla, a navika je čudo…

Izgleda da sam ja jedna od retkih koji nisu imali zavičaj, pa bih najradije celu biografiju preskočila kada bi moglo…

Završila sam građevinsku tehničku… Započela studiranje matematike, krenulo lepo… Ali… Odustala sam, bez nekog opipljivog razloga kada bi neko posmatrao sa strane…

Dugo čekala na birou… Upala u građevinsku firmu i postala prva žena šef gradilišta za skoro 60 godina postojanja firme… Postala i opstala dok nije došlo previranje i presipanje u privatne džepove, prodaja, stečaj, tehnološki višak… I onda je krenulo… Jedna firma, druga… povremeno, privremeno… Bila sam i u Rusiji na Abhazijskoj granici skoro 6 meseci… Tamo je nastao Dnevnik za koji se nadam da ću nekada da ga objavim… Radila sam sa 20 nacija… Većinom muslimani… I gle čuda naše gore list me je obmanuo za plaćanje i isprobao sve vrste mobinga koje su evidentirane i one koje će tek da se imenuju… I, šta vredi što sam jedan od najboljih šefova gradilišta na ovim prostorima kada posla nema… Da… Trenutno sam bez posla… I prihoda… Ovaj posao koji po kući radim to se ne računa, jer nikada se nije u raboš stavljao sve dok je odrađen… Niko mi ne plaća niti kome ja ispostavljam račun … Odjednom imam vremena, al nemam para…. Nikada dva dobra zajedno… … Pišem, čitam, sređujem ranije napisano… Pokušavam da pronađem nekoga ko bi bio izdavač za roman… Ali, kako kaže Todorović loša mi adresa, pa se sve manje nadam… Pesme, priče, dnevnik, zapisi i još što šta što se sakupilo po beleškama, po folderima, po ovde onde listovima, sve to prebirem i pitam se : Čemu sve?

Dešavalo se ranije da sam uništavala svoja pisanija, jer me je to pitanje Čemu proganjalo… Dvadesetak rukopisa se vratilo u prah i pepeo… I nije mi žao… Žalije bi mi bilo da je stajalo, a da to niko nije pročitao…

… I… Evo iznova pokušavam da nešto od napisanog ugleda svetlo dana, ako uspe dobro je, ako ne uspe takođe je dobro… I sve je dobro dok u sebi imam ovu potrebu da pišem, jer za mene je pisanje život, a sve ostalo ( u ostalo ne računam predivnu decu koju imam), sve ostalo je životarenje…

Odužih ja a nije mi bila namera… Ispisah više možda nego što je trebalo… Ali šta je tu je…

Sve najbolje u životu i daljem radu

Nada Petrović

Писмо Добрила Ненадића

Поштовани господине,
можда сте јуче у Политици (рубрика Погледи) прочитали текст Јелене Ленголд Хајка на уметнике. То је нешто што ме је укрепило и окрепило и због чега се поносим што припадам истој бранши као та дама, интелигентна, духовита, оштра али лепо васпитана и уљудна.
Ваше е новине читам редовно, нађе се понешто добро.
Срдачан поздрав Добрило Ненадић

Писмо у ветар

Драги Господине*,

Претпостављам да добијате обавештења »Заветина« и да понекад нешто од свега тога и прочитате.
Али не би ме изнедило да та обавештења и бришете или уопште не читате. Јер имајући у виду предрасуде које људи Ваших година у Србији имају уопште према интернету и светској Мрежи, то би било некако и очекивано.
Ми смо у »Заветинама« подигли један већи Веб сајт намењен препевима Едиција ЦАРСКИ РЕЗ, на коме смо поставили и страницу о Вама, на предлог нашег заједничког, надам се пријатеља и познаника, Д… Тај Веб сајт је доживео крајем овог лета малу хаварију, па смо морали да га редизајнирамо, преуредимо и обновимо. Међутим, оне песме које смо имали у бази, Ваше песме, нестале су. Публиковалли смо две нове из једног зборника.Међутим, тад смо открили једну аномалију. Наиме, тај смо сајт покренули да би заинтересовали, на једној страни, преводиоце из света – преводиоце српске поезије на светске језике; а на другој страни, да би подстакли наше преводиоце и песнике да преводе светску поезију на српски језик. Где год смо могли, кад је реч о ауторима које смо представили, додали смо и један избор, а понекад и књиге на страним језицима, у ПДФ формату, које смо учинили доступним сваком заинтересованом на планети земљи. Због тога се обраћам и Вама: ако имате неку Вашу књигу, у ПДФ формату, преведену на неки од светских језика, пошаљите нам. Ако Вам се чини глупим тај потез, да се читава једна књига поезије, поклања бесплатно, да се може преузимати бесплатно, онда ништа. Пошаљите нам онда пар, може и десетак песама, преведних на неки од светских језик. Ако имате, пошаљите и неколико Ваших фотографија.
Ако сматрате да је овај напор без везе, потврдите нам, најдаље до сајма књига, како бисмо знали.
Да знамо што ћемо чинити даље.
Надам се да сте добро; пнекад помишљам како је помало смешно и детињасто да нисмо нашли времена да седнемо негде и попричамо као колеге, кад додјете у Београд…. Све најбоље,

_____________
* Тај „Господин“, што – како би наш обичан народ рекао – „нит смрди нит мирише“, био је погрешан човек, каријериста у суштини, умишљен тип.
(Средина септембра 2012)

0011.Из пристиглих писама

(Decembar 2013)

Слика са планине Радан (дец. 2013)
Слика са планине Радан (дец. 2013)

*
Поштовани Господине Мирославе
Веома ме је обрадовао разговор са старим Професором* и улио нову, њему својствену енергију за живот и рад.
Захваљујем на публиковању кратких филмова у Вашем блогу који је заиста фантастичан.
Задовољство ми је да Вам бар у дигиталном облику пружим збирку прича „Град који је сачувао душу“

http://issuu.com/37464/docs/gradkojijesa__uvaodu__u_miroslav_lj

http://youtu.be/uc2VgYVNzYM

Уколико сматрате да је примерено ја бих ваш блог радо поделио на својој страници
https://www.facebook.com/GradKojiJeSacuvaoDusu
посвећеној људима добре воље који уживају у уметности и мислима.

(….)
Срдачан поздрав
и велика захвалност
Мирослав Љ Ранковић

(04. децембар 2013. 17.41)
__
Миодрагом Мркићем (напомена ур.)
*

(Četvrtak, 5. decembar 2013)

Onako, kako to priroda zahteva-predivan clanak…
Uvek sa nestrpljenjem kao malo dete ocekujem Vase i nase SAZVEZDJA ZAVETINE i uzivam…
Hvala Vam do nebesa i jos i vise…

Milan S. Kosovic

*
06. децембар 2013. 17.41, 08:22

Мирослав Тодоровић:

Драги М. прослеђујем Ти писмо од В Ш. јер Те помиње и казује речи које подстичу. Дакле, има смисла твоје жртвовање и рад на „ползу отачаству“. Друго нам не преостаје јер нам од овог порока, проклетства писања, нема спаса. То нам је дано, драги мој имењаче. Стојан ће свој блог убрзо уредити, све је у повоју. Ја на свој начин ширим, на све стране, о теби, твом и мом раду глас.
Уз срдачне поздраве, Мирослав из Трешњевице

On Friday, December 6, 2013 3:28 AM, Vujica wrote:
Здрав ми би био врли и неуморни пријатељу, сејачу племенити!

Коначно седим за рачунаром, читам поруке, помало и отписујем. (Боже, како лепо, а већ нестварно, звучи: ситне књиге иду за књигама).
Не знам да ли сам ти писао да сам приредио био за штампање прозу Пријепољца В. В. Тмуше (1888-1954), надари ме ђаво 15. септ. ноћу да снимам на ЦД, да бих сутрадан однео на штампање, на штампачу у Библиотеци. Успео сам да уништим. Слао сам хард диск и у Београд, ништа. Имам копију само од пре две године, пола пшосла. Што би рекао народ: Не да се сиромаху ситно самлети. Не искључујем глупост и незнање.

Сад прочитах твој интервју са Тукадрузом, Чудом од човека. Помало је такијег јунака на српскоме некултурном разбојишту! (Дивим се и Милијану Деспотовићу шта све успева да уради). Без намере, намећу се поређења с гомилом државних паразитских институција у култури. Мислим да уметност, па ни писање, не може открити никакву истину, али да много значе човеку. Ако се Тукадруз бори за превредновање српске књижевности, ако је посвећен правим вредностима, онда је та побуна добра и за оздрављење свега другога у Србији (морала, образовања, економије). Не мора „књижевни легионар“ у свему да је у праву, али може допринети да уметнички део Гутенбергове галаксије у Србији има славнији епилог.
Добио сам Савременик. С. Игњатовић ме је добро представио. Уредник Трага ми је јавио да ће ми у децембарском броју нешто објавити. Последњи Међај ми је објавио три песме, тако да могу рећи да ми је јесен била родна. Тешко је коментарисати своје песме, али уочавам да је мало сличних по часописима и збиркама? Мислим да су мало тврде и досадне.

Прочитах у Трагу приказ С.И. твог Ковчега, израз свог читалачког задовољства.
Заиста, ти си својом новом поезијом и прозом ушприцао, језиком и сликом, праву Србију, осиротелу, запуштену, разграђену, утучену. Какви су јој њива, ливада и пут, такви су људи и књиге. (Мени је непријатно слушати наздравичарску поезију Д. Ерића, па и испразна антиглобалистичка србовања М. Данојлића).
Нема добре државе у свету у којој су запуштени људи, њиве, воћњаци, реке, шуме, а сјакти Престоница, њена Полиција, Власт и Моћ.
ФЕЊЕР је на сличан начин леп. На истанчан начин фиксира лепоту поднебља са асоцијацијама из богатог хеленског наслеђа. Али све бива увезано и у наш текући живот, овде. Са задовољством сам читао све наставке код Лукића.
Почео сам био бележити утиске уз Светиња и Шум и лахор, али не стигох да уобличим. Просто немам енергије и капацитета да радим више од сат-два дневно.
Срдачно те поздрављам,
Вујица
Бре, Мирославе, у томе Ниш(тавил)у обиље пичвајза!
То вам остало од Константина, крсташа, Турака и других навалника?

*
Владимир Јагличић:
(7- 12. 2013, 07.17 )

Драги Мирославе,

твоје две преведене песме постављене су на сајт http://www.poezia.ru/naslednik.php
http://www.poezia.ru/article.php?sid=102218 …

Најбоље, куцај Владимир Корман, даће ти се.

Корман их је поставио у свом ауторском делу сајта, а уврстио их је и у рубрику „Наследници Лозинског“. То је рубрика само за преводиоце (по имену акмеисте Михаила Лозинског, даровитог песника који је „жртвовао“ свој песнички дар ради сјајних превода и уредничког рада), у којој се такмиче на годишњем нивоу, за награду – најбољи превод сајта. Тамо не увршћују све што су превели, него оно што им се чини репрезентативним, и може да се такмичи.

Честитам,
В. Јагличић

П. С.

Извињавам се због грешке у години – моја је, те ствари не проверавам, ослањам се на, увек непоуздано, сећање. Не би требало, али ја сам слаб документалист и време ми не значи толико колико би, очито, требало. Писаћу Корману да, ако може, исправи ту грешчицу.
Ако је то највећа грешка коју смо направили – немамо шта да бринемо! Мада, ваља бити тачан и уредан.
Свако добро.

*
Мирослав Тодоровић:
Драги Имењаче, управо ми стиже вест да су ми додели награду
„Раваничанин“*. Поред мене награду су доделили Владану Ракићу и Слободану Жикићу. Као Твој сарадник и сапутник у свему, желим да ово лечка радости, у овом времену некњиге и недоба које нас кроз цео живот прати, поделим са Тобом…
(7. 12. 2013)

_________
* Видети више: http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%A0%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD
http://www.paracin.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=10114

Из писама пристиглих у последње време (2, наставља се)

—– Forwarded Message —–
From: Vujica <vujica@sezampro.rs>
To: Miroslav Todorovic <mirtod2008@yahoo.com>
Sent: Friday, May 31, 2013 3:02 AM
Subject: Zorba

Зашто се успркос свему вести и добре стваралачке иницијативе шире галопом пужева? (Снимак Мирослава Тодоровића, коме је писмо упућено)
Зашто се успркос свему вести и добре стваралачке иницијативе шире галопом пужева? (Снимак Мирослава Тодоровића, коме је писмо упућено)

 

Драги Мирославе,

Данас пада киша, не могу да изађем из куће, читам на интернету „Облак за песму“ и “ Сеоски дневник“ Мирослава из Трешњевице (звучи као Георгије из Островице!), читам и уживам у непретенциозној салати (да не употребим излизану реч симфонија) од свакодневног живота земљоделца, поезије и обрађивања, неговања, духовног винограда. Има у томе старог племства и, богами, Марксовог идеала потпуне личности. Свашта ту може да се прочита, чак сам и моје име нашао! Од малињака до сеоске продавнице, разговора са Д. Ненадићем и проблема савремене српске књижевности, даха природе и насиља технологије, треперења лирских струна, у завичају, и коресподенције.

Ишчитах вечерас у Билтену „Сазвежђе Заветине“ и врло занимљиве дневничке записе ЛИСТОВИ НА ВЕТРУ: Сеоска свеска пролећне боје. Они су ми не само занимљиво штиво, него и мали подсетник на људе и догађаје протекле деценије и по.

Све је то допунило, заокружило, утисак о књигама СВЕТИЊА и ШУМ И ЛАХОР, које сам прочитао ових дана. Све је поезија, или везано за поезију, наслућује се из сваког записаног реда и стиха.

Мирославе, желим ти пријатан пут у Грчку, добар одмор и напајање хеленским изворима. На жалост, једном сам само био у Грчкој, Атина и нека острва. Не верујем да ћу икад више. Купио сам књигу „Кратка повест о Грчкој“ П. Мутавџића, али никако да је детаљно ишчитам. Каним се да се вратим читању грчких трагедија, али никако да почнем. Сети се тих мојих минуса кад путујеш Хеладом.

Много поздрава,

Вујица

*

(20. јун 2013)

Батуран:

Од срца честитам браћи Лукић на значајном подухвату (покретање књижевног часописа „ЗАВЕТИНЕ+“ – н. оп.). Ваша братска оданост и јединство путоказ су и ренесанси српског духовног јединства, а не злопуће идеолошких ујединитеља у издаји: комуниста, социјалиста, демократа, напредњака…

На многаја лета,

Радомир Батуран

 

*

(Шчеглов  ЈАГЛИЧИЋУ)

———- Forwarded message ———-
From: сергей Шелковый <seshel@mail.ru>
Date: 2013/6/20
Subject: Заветине
To: Vladimir Jaglicic <vjaglicic@gmail.com>
Добрый день, дорогой Владимир.

Хочу поблагодарить Вас за ту информацию о нашей общей книге „Данас-Днесь“,
которая появилась на сайте „Заветине“.
Вчера от Мирослава Лукича пришла мне ссылка на эти материалы,
и я их с удовольствием прочел и просмотрел.
Очень насыщенный и интересный литературный ресурс.

Я бы хотел послать благодарность и М.Лукичу.
Поскажите, пожалуйста, Владимир,  будет ли ему понятно мое послание по-русски?.
И интересно, что означает слово „Заветине“?* Сетевой словарь мне не дал перевода.

Надеюсь, что у Вас всё хорошо, и творческие дела находятся в движении.
Я сегодня принял последний экзамен в университете и с 1 июля – в отпуске.

Сейчас занимаюсь вплотную двумя своими книгами – книгой эссе о литературе и искусстве,
и в какой -то мере книгой переводов, к которой меня подтолкнуло сотрудничество с Вами.
Вы не против, Владимир, если переводы Ваших стихотворений будут рядом с переводами с других славянских языков?
На сегодня у меня, кроме Ваших стихов, есть 40 переводов девяти украинских поэтов.
Но надеюсь перевести ещё что-то и с других славянских наречий.

Свои стихи тоже пишу, и по сути уже набралось около сотни новых опусов.
Посмотрим, что подскажут небеса…

Ещё раз спасибо, дорогой Владимир, за „Заветине“ и за всё наше доброе сотрудничество в целом.

С уважением,
дружески, С.Шелковый

_____________________________

ЗАВЕТИНЕ (празник)

Видети више : http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA)

* * ЗАВЕТИНЕ (издавачко предузеће)

Видети више :http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%9B%D0%B5)

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА НАГРАДЕ „БРАНКО МАНАС“

022      Жири награде „Бранко Манас“ донео је одлуку да су њени овогодишњи лауреати РАВНОПРАВНО књижевници ЉУБИША ЂИДИЋ за књигу „Скраћиване приче“ (у издању „Шумадијских метафора“ из Младеновца) и МИРОСЛАВ ТОДОРОВИЋ за књигу песама „Ветар понад гора“ (издавач „Свен“ из Ниша).
ЉУБИША ЂИДИЋ, песник, прозаист и антологичар, аутор импресивног броја књига, у „Скраћиваним причама“ објединио је прозни и поетски исказ, брзу анегдоту и сажету фабулу, низове дочараних слика, пошалица и мудролија, а све то на мајсторски, упечатљив и особен ауторски начин. У језику Ђидићевих кратких, малих форми проза се ненаметљиво претаче у поезију баш као што, готово истовремено, поетски акценти, зачудни обрти и распламсана лирска имагинација повратном силом обогаћују његову необичну, памтљиву и питку нарацију.
По овом прожимању жанрова Ђидић је настављач оне линије присутне у делима српског међуратног модернизма (Милош Црњански, Растко Петровић) коју је, на свој начин, следио и књижевник чије име ова награда иначе носи, сам Бранко Манас.

Песник, прозаист и аутор есејистичко-критичких написа МИРОСЛАВ ТОДОРОВИЋ такође је деценијама присутан, пре свега бројним песничким књигама, на нашој књижевној сцени. Тодоровић је лирик „дугога даха“, у свом певању ослоњен на пробрано историјско-културно, али и непосредно доживљајно искуство. У својим новијим књигама песама – а „Ветар понад гора“ готово да је њихов својеврсни резиме, закључни акорд – овај аутор урања у завичајни предео, сетно и меланхолично преиспитује минуло и садашње, а поготову властити доживљај све опустелијих и обезљуђених наших крајолика.
Иако наслоњена на библијске и сродне поруке, прожета осећањем непоновивости и губитка, Тодоровићеве лира у крајњим исходима не звучи апокалиптички. Песник држи да је поезија најдубље исходиште а у исти мах прибежиште и сугестивно нам и убедљиво то зна да саопшти.

___________ Извор: Attachments :Нова РЕЧ Синђелићева 4, 12000 Пожаревац,

Ниш, 12. децембар 2012.

Блажени и уважени БелатуКаДрузе,
здраво освануо и нека ти и овај дан буде благословен.
Ја сам га започео читањем твог „Билтена“ бр. 90 уз чуђење како истрајаваш.
А читају и други. Од Вујице Бојовића  тј. Винка Шелоге стиже ми писмо иницирано мојим текстом „Време забаве“ Стиже ми вест о награди  „Бранко Манас“ за збирку „Ветар понад гора“. Била је у најужем избору за „Раде Драјинац“ и „Јефимијин вез“.
Знајући како све то ради, питам се да ли је то знак да се нешто мења. О наградама сам више текстова написао и мним да их треба, код нас, утулити све док…
Да  ли ће бити боље.
Сумњам, али  знам да ћемо идуће године  и ову помињати као добру. Чича Гаврило из села Преконоге каже да баба Милена чита будућност из кинеског пасуља, гледа у плећку аргентинског говечета, оног од којег се прави чувена златиборска пршура, и каже да ће…али о томе ћу сутра.
А до сутра ја те срдачно поздрављам уз ове прилоге

Толико,
Твој Мирослав из Трешњевице

_________ из пропратног писма дописника…