Архиве категорија: четврта Србија

0011.Из пристиглих писама

(Decembar 2013)

Слика са планине Радан (дец. 2013)
Слика са планине Радан (дец. 2013)

*
Поштовани Господине Мирославе
Веома ме је обрадовао разговор са старим Професором* и улио нову, њему својствену енергију за живот и рад.
Захваљујем на публиковању кратких филмова у Вашем блогу који је заиста фантастичан.
Задовољство ми је да Вам бар у дигиталном облику пружим збирку прича „Град који је сачувао душу“

http://issuu.com/37464/docs/gradkojijesa__uvaodu__u_miroslav_lj

http://youtu.be/uc2VgYVNzYM

Уколико сматрате да је примерено ја бих ваш блог радо поделио на својој страници
https://www.facebook.com/GradKojiJeSacuvaoDusu
посвећеној људима добре воље који уживају у уметности и мислима.

(….)
Срдачан поздрав
и велика захвалност
Мирослав Љ Ранковић

(04. децембар 2013. 17.41)
__
Миодрагом Мркићем (напомена ур.)
*

(Četvrtak, 5. decembar 2013)

Onako, kako to priroda zahteva-predivan clanak…
Uvek sa nestrpljenjem kao malo dete ocekujem Vase i nase SAZVEZDJA ZAVETINE i uzivam…
Hvala Vam do nebesa i jos i vise…

Milan S. Kosovic

*
06. децембар 2013. 17.41, 08:22

Мирослав Тодоровић:

Драги М. прослеђујем Ти писмо од В Ш. јер Те помиње и казује речи које подстичу. Дакле, има смисла твоје жртвовање и рад на „ползу отачаству“. Друго нам не преостаје јер нам од овог порока, проклетства писања, нема спаса. То нам је дано, драги мој имењаче. Стојан ће свој блог убрзо уредити, све је у повоју. Ја на свој начин ширим, на све стране, о теби, твом и мом раду глас.
Уз срдачне поздраве, Мирослав из Трешњевице

On Friday, December 6, 2013 3:28 AM, Vujica wrote:
Здрав ми би био врли и неуморни пријатељу, сејачу племенити!

Коначно седим за рачунаром, читам поруке, помало и отписујем. (Боже, како лепо, а већ нестварно, звучи: ситне књиге иду за књигама).
Не знам да ли сам ти писао да сам приредио био за штампање прозу Пријепољца В. В. Тмуше (1888-1954), надари ме ђаво 15. септ. ноћу да снимам на ЦД, да бих сутрадан однео на штампање, на штампачу у Библиотеци. Успео сам да уништим. Слао сам хард диск и у Београд, ништа. Имам копију само од пре две године, пола пшосла. Што би рекао народ: Не да се сиромаху ситно самлети. Не искључујем глупост и незнање.

Сад прочитах твој интервју са Тукадрузом, Чудом од човека. Помало је такијег јунака на српскоме некултурном разбојишту! (Дивим се и Милијану Деспотовићу шта све успева да уради). Без намере, намећу се поређења с гомилом државних паразитских институција у култури. Мислим да уметност, па ни писање, не може открити никакву истину, али да много значе човеку. Ако се Тукадруз бори за превредновање српске књижевности, ако је посвећен правим вредностима, онда је та побуна добра и за оздрављење свега другога у Србији (морала, образовања, економије). Не мора „књижевни легионар“ у свему да је у праву, али може допринети да уметнички део Гутенбергове галаксије у Србији има славнији епилог.
Добио сам Савременик. С. Игњатовић ме је добро представио. Уредник Трага ми је јавио да ће ми у децембарском броју нешто објавити. Последњи Међај ми је објавио три песме, тако да могу рећи да ми је јесен била родна. Тешко је коментарисати своје песме, али уочавам да је мало сличних по часописима и збиркама? Мислим да су мало тврде и досадне.

Прочитах у Трагу приказ С.И. твог Ковчега, израз свог читалачког задовољства.
Заиста, ти си својом новом поезијом и прозом ушприцао, језиком и сликом, праву Србију, осиротелу, запуштену, разграђену, утучену. Какви су јој њива, ливада и пут, такви су људи и књиге. (Мени је непријатно слушати наздравичарску поезију Д. Ерића, па и испразна антиглобалистичка србовања М. Данојлића).
Нема добре државе у свету у којој су запуштени људи, њиве, воћњаци, реке, шуме, а сјакти Престоница, њена Полиција, Власт и Моћ.
ФЕЊЕР је на сличан начин леп. На истанчан начин фиксира лепоту поднебља са асоцијацијама из богатог хеленског наслеђа. Али све бива увезано и у наш текући живот, овде. Са задовољством сам читао све наставке код Лукића.
Почео сам био бележити утиске уз Светиња и Шум и лахор, али не стигох да уобличим. Просто немам енергије и капацитета да радим више од сат-два дневно.
Срдачно те поздрављам,
Вујица
Бре, Мирославе, у томе Ниш(тавил)у обиље пичвајза!
То вам остало од Константина, крсташа, Турака и других навалника?

*
Владимир Јагличић:
(7- 12. 2013, 07.17 )

Драги Мирославе,

твоје две преведене песме постављене су на сајт http://www.poezia.ru/naslednik.php
http://www.poezia.ru/article.php?sid=102218 …

Најбоље, куцај Владимир Корман, даће ти се.

Корман их је поставио у свом ауторском делу сајта, а уврстио их је и у рубрику „Наследници Лозинског“. То је рубрика само за преводиоце (по имену акмеисте Михаила Лозинског, даровитог песника који је „жртвовао“ свој песнички дар ради сјајних превода и уредничког рада), у којој се такмиче на годишњем нивоу, за награду – најбољи превод сајта. Тамо не увршћују све што су превели, него оно што им се чини репрезентативним, и може да се такмичи.

Честитам,
В. Јагличић

П. С.

Извињавам се због грешке у години – моја је, те ствари не проверавам, ослањам се на, увек непоуздано, сећање. Не би требало, али ја сам слаб документалист и време ми не значи толико колико би, очито, требало. Писаћу Корману да, ако може, исправи ту грешчицу.
Ако је то највећа грешка коју смо направили – немамо шта да бринемо! Мада, ваља бити тачан и уредан.
Свако добро.

*
Мирослав Тодоровић:
Драги Имењаче, управо ми стиже вест да су ми додели награду
„Раваничанин“*. Поред мене награду су доделили Владану Ракићу и Слободану Жикићу. Као Твој сарадник и сапутник у свему, желим да ово лечка радости, у овом времену некњиге и недоба које нас кроз цео живот прати, поделим са Тобом…
(7. 12. 2013)

_________
* Видети више: http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%A0%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD
http://www.paracin.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=10114

Разгледнице и књиге из Трешњевице код Ариља

Из две нове песничке књиге Мирослава Тодоровића (1946 – )

____________________________________________________

шум и лахор, корице књ.
шум и лахор, корице књ.

ШУМ И ЛАХОР. – Пишчево издање, Ниш. 2013; 77 стр.; 21 цтр. ISBN 978-86-916377-0-5.  – илустр.

шум и лахор, стр. 4
шум и лахор, стр. 4

_

___ СВЕТИЊА. – Ниш, СКЦ, 2013. – 64 стр. – 21 цм.  – Фрагменти о поезији Мирослава Тодоровића, стр. 53 – 59

ISBN- 978-86-7757-206-8

корице књ.
корице књ.

….

ПЛАНИНСКИ ДНЕВНИК, СВЕТИЊА

СВЕТИЊА—СТЕНА кроз чији у средини отвор, или је то пупак што си га у сну претка видео, кашичицом коју је незнан уденуо у пукотину – безуб осмех већ остарелог камена, узима жива вода, очни вид, веле, она враћа. Отвор на камену је дариван новчићима, а можда је то око свевидеђе, гледа на ста-зицу која се између букових стабала до њ шапутом пришуљала. Кроз грање, мотрим: плове горе облаци, пејзажи других описа. Камен уз камен, чини се стадо је што пландује застало на путу, овде на женскастим бедрима брда именом Клик.

СТЕНА—СВЕТИЊА чува мир враћајући вид, еда прогле-давши не смотрс тајну идсографа исписаног уснулим каменовима. Земаљско стадо, ил небеско јато овде ко зна када слетело. Веле, у позни сат чује сс клобучање из дубине, понад Виса непогоде су толико жестоке да се муње у јатима сручују, а ватре помамно јурс између стена и цичећи ишчезавају у тајним отво-рима женских каменова које овоземаљац не може жив видети.

КАЖУ, једном у години камен оживи, громаде се преврћу и у оноземљској тишини размењују места. На небу се тада појаве пламтећи облаци од којих се откидају повесма мркле светлости што се находе у небескијем провалијама.

ТАМО где мртви живе расту друге приче. Између казивања јошт пламиња ватра, у ћаси цврчи угљен. Устук! Потпуна је залудност песништва у опису древне светлости која сипи између лишћем окићених грана. Назирем смисао, али где наћи речи?

ДАНИМА се гледам са Светињом и не знајући преображавам у дрво на њеном рамену изрезбарено громовима. А ти си гово-рио о песнику који је негда био гробар и учитељ заборављених речи, о човеку који је залутао у сопственом сну.

ЧУЈЕМ како с Остреша лепршају нејасни гласови, негде у близини кли-кли кликће жуња, из Корита нагло долећу срдити ударци секиром, у Жировњу думба: бааам, баам, то на каце пин-тери набијају обруче. У плаветној измаглици Мучањ је сенка ур-онила у ропаву избочину неба. Иза смисао пали лампу над спи-сом пред чијим очима се растављаше зрела светлост од мла-ђахне тмице.

Светиња, Клик, 15.08.1993.

СВЕТИЊА*

ДО-чекађе те у горској врлети
Да вид ти избистри
С мелемом овог видика
Причу о томе распеваш
Стихом што светли понад гора
Коју ћеш из ове плавети понети
Ево стојиш молитвено
Пред стеном зидом
Из отвора
Уста њених воду лек заиташ
Воду која жеђ древну чува

Истина је у ономе што не видиш
У ономе што песма зна да постоји

Ово местоје пророштво памти реч
Слушаш маховину из тишине збори
Земна светлост кроз боје пролећа
Мотри те њен и у твоме дашак
Позних речи видело тишине чује

(Док бележим преко листа мрав порука
Невидљива понад свега бди рука)

Сенке светлости шарају лице Светиње
Зид камен с отвором Кашиком вода се заита
Далеко од свега у скровитој тишини стења
Мотрим отвор у камену Слушам
Гласове оних који место ово походише
Видим име из очију њихових мотри Светиња

Говора нашег тишина потоња је истина
Чујем оно што још само песма види
У јутарњој лирици завичајних гора
Слути Вечност штоно у цик зоре из свега на трен
искрсава
Из руменила сванућа библија обзорја
Списом овим именом СВЕТИЊА

Стаза кроз шуму писмо је линија
Све што памти листа шушањ
У видовитој тишини само обриси
Стихова који не хају за речи земаљске

Сенке ходочасника у спокојству Светиње
Надомак тајне тишине која све чује

Вода у стени зна ко долази
Мотри очима оних који су видани
Гласом наслеђа с брдима унаоколо
Што се и у стиховима овим находе
Очињим језиком библијски обасјани
11.05.2009.

Извор-вода у стени на плећима брда именом Клик. Нико не памти откад је народу Богом пријављен светим. Вода из стене је очелековита,  бистри очи и глед чини очима.  Стену посетиоци даривају, али она за остављене новчиће не хаје.

________

разгледница из ариља2013
разгледница из ариља
2013

разгледница из ариља, 2
разгледница из ариља, 2

Писмо оштећеног / Балша Рајчевић

друга србија: петлови у напуштеном дворишту: 2011: снимак иван шишман, заветине,
друга србија: петлови у напуштеном дворишту: 2011: снимак иван шишман, заветине,

Поштовани,

мислим да се оправдано осећам оштећен ( не мислим само ја) поводом одлука о на
-ционалним пензијама, па Вас најлепше молим да прочиате овај кратак допис али пун убедљивих
биографских, доказних чињеница. Сликари Иванка Живковић и Бранислав Макеш су пензију добили а
ја нисам, зато Вас молим да прочитате текст који следи. Макешова биографија је слична Иванки –
ној, али, такође неупоредиво лошија од моје, a нарочито сликара Светозара Ђорђевића.Због простора
сад не наводим податке и о њима.

КОМПАРАТИВНИ БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ АК. ВЈАРА,СЛИКАРА , ПЕСНИКА И МР ИСТОРИЈЕ
УМЕТНОСТИ БАЛШЕ РАЈЧЕВИЋА И АК. СЛИКАРА И КОПИСТЕ ФРЕСАКА ИВАНКЕ ЖИВКОВИЋ

БАЛША РАЈЧЕВИЋ :

1. ОБЛАСТ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ
БРОЈ ГРУПНИХ ИЗЛОЖБИ : 450 !
САМОСТАЛНЕ: 54
ЗНАЧАЈНЕ ИЗЛОЖБЕ: ВЕЛИКИ БРОЈ

2. ДОБИЈЕНЕ НАГРАДЕ ОД СТРУЧНОГ
АУДИТОРИЈУМА : 23

3. ЗНАЧАЈНОСТ НАГРАДА:
10 ПРВОГ РАНГА

4. ОБЛАСТ ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ
И ЛИКОВНА КРИТИКА
ОБЈАВИО : ОКО 800 ЛИКОВНИХ КРИТИКА
И ПРЕДГОВОРА
5. КЊИГЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ

ОБЈАВИО КЊИГА (одлично оцењених) : 5

6. ОБЛАСТ КЊИЖЕВНОСТИ
ОБЈАВИО 22 КЊИГЕ ( одлично оцењене).
О књижевности Б. Рајчевића досад су
писали, врло позитивно, 34 наших уг –
ледних и најугледнијих књижевних кри –
тичара( њих десетак и више пута).

Због ограниченог простора, нисам навео и стварно велики број похвалних ликовних критика које
су објављене о мом делу и чији су потписници наши бројни најугледнији ликовни критичари!
Зар је и ово могуће у земљи Србији, у којој изгледа да ништа није немогуће! Да сам ја био у жирију
а неко од чланова комисије конкурисао , тојест био на мом месту, мене би било срамота после тога да
га погледам у очи! Наводим и да сам ја прошле године био међу оних девет изабраника за пензију који
су после дефинитивног избора комисије морали да буду обрисани. Због недостатка пара!
Бографске податке о наведеним конкурентима сам извадио из интернета. Али, знао сам њихове био –
графије и пре тога. Сад могу само да се питам да ли је комисија мнистарства, док је радила, имала мој
комплетан биографски материјал?!

ИВАНКА ЖИВКОВИЋ :

1. ОБЛАСТ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ
БРОЈ ГРУПНИХ ИЗЛОЖБИ: 70
САМОСТАЛНЕ: 40
ЗНАЧАЈНЕ ЗЛОЖБЕ: МАЛИ БРОЈ

2. ДОБИЈЕНЕ НАГРАДЕ ОД СТРУЧНОГ
АУДИТОРИЈУМА : 5

3. ЗНАЧАЈНОСТ НАГРАДА:
САМО ЈЕДНА МАЛО ЗНАЧАЈНИЈА

4. ОБЛАСТ ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ
И ЛИКОВНА КРИТИКА
ОБЈАВИЛА : О

5 . КЊИГЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ

ОБЈАВИЛА : О

ОБЛАСТ КЊИЖЕВНОСТИ
ОБЈАВИЛА КЊИГА : О

Срдачан поздрав
ак.вајар и мр Балша Рајчевић