Архиве категорија: четврта Србија

„Заветине“ нису саме, испод барјака ваше идеје свечовечности “ Заветована“сам и ја

Управник "Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ" , 2010
Управник „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ , 2010

Драги Мирославе,
Жао ми је због свега што се дешава са „Заветинама“ од стране групе организованих криминалаца који добро знају шта раде и шта им је циљ а циљ им је, не само отимање или просто крадја неколико сајтова, већ много дубље затирање једног става, идеје и могу рећи Мисије коју Ви, као усамљеник, спроводите ево вец тридесетак година уз нередовну помоћ ретких појединаца а колико сам закључила, највише су вам помагали они који вам нису одмагали.
Свесни сте да сте својом уникатношћу означени и то како у погледу раритетног уметничког стваралаштва тако и у погледу вансеријских личносних квалитета и тај знак, тај жиг одваја вас од остатка света .Ако је за утеху “ да сте њихови не би вас ни кушали“. Ваше визионарство у погледу једне другачије, отвореније и здравије, светлије Србије некоме је засметао.Они су не само вама него и свима нама који смо вам својим све многобројнијим присуством дали охрабрења да  истрајете, послали знак да у Србији треба да буде и заувек остане мрак, све прозоре (и васе) треба затворити, затрти истину и све што је објављује.И знамо сви ко је газда тог простора мрака и ко у њему царује без лица.
Те чињенице стално се морају обелодањивати било на начин  да ћемо сачинити Протестно писмо власнику Гоогл-а  или неку врсту петиције Удрузењу Књижевника Србије….Министарству културе или већ коме другом, у овом тренутку не знам.
Иза оваковог јединственог Пројекта Културе који ове године слави тридесетогодишњицу свога постојања  стала би свака друга нормална држава којој је у интересу да ствара и подржава самосвојне, мислеће и аутентичне личности уместо серијског производјења ликова за фабриковање лажних живота и истих таквих животних дела.
Драги Мирославе, „Заветине“ нису саме, испод барјака ваше идеје свечовечности “ Заветована“сам и ја.
Надам се и верујем, не једина.
Шаљем вам несто…сломљено…растрзано…нешто што личи на ово зло сто нам се дешава..а најмање на певање..
Поздрав,Соња Ковачевић

______________
НОЈЕВА ВАРКА

тамо где сам ја
увек сам ту сама
и унутра
провидим људе
кроз прозор
разлике чиле
ситне и крупне
брзо све брже
падају ограде
човека што држе
разливене границе
у мрље премећу
само чудне слике
без знака и ожиљака
истоветне прилике
ниједнога лица
тело им је глава
без оружја убица
пуца глава !
на пању искушавана и
вриску урнебесну
грохот
лудачки још слуша,
гаде се на њу и пљују
одлучују
у истим сви ципелама
поскакују
ципеле су истог броја
исти модел иста боја
и горе и доле све им је исто
и прљаво и чисто
и страна десна и страна лева
и мозак и црева
све цури капље
унутра налива
невреме се грдно спрема
уместо прозора
уз тресак ја затварам се
сва сломљена

 

ПОСЕТИЛАЦ ЗЕМЉЕ / Слободан Бранковић

Поштовани господине Лукићу,
Не знам никога ко је искреније посвећен књижевности од Вас!
Стихови које објављујете вијугају далеко и преко границе нашег времена.
Ево и неколико мојих редака, па докле досегну…
ПОСЕТИЛАЦ ЗЕМЉЕ OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Трагом одсудне мисли
тумара
зађе с маргине у прву бразду
ораница стари запис

завијутак путељка испрекидана црта
заоставштина нигдине

врана кружи над главом анонимуса
сем ако се тако не потписује
*
Све најбоље у новој години Вама и Вашима

Слободан Бранковић

Честитка за Нову годину / Милош Јанковић

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

НОВОГОДИШЊЕ ЖЕЉЕ

Драги и уважени Деда Мразе,
желим да ме и у Новој газе,
да ме мрзе зато што ми завиде,
да их је стид док ме се стиде,
да ме се клоне и да ме пљују,
да се праве како ме не чују,
да маштају о томе да ја постану,
па да могу на све да не пристану,
да смеју да буду лишени сујете,
да злобом не трују у себи дете,
да им љубав за друге васкрсне,
да им вера у немогуће очврсне,
да им се нада у надстварно роди,
да им се душа мрака ослободи,
да им се мане у врлине преобразе,
све то им желим, добри Деда Мразе,
а ја, и у Новој, да останем стари,
онај што не мора за труло да мари,
онај, коме душа – и напола жива,
сме да се устреми на гола сечива,
и сме да види људско у људима,
онај коме таштина дроб не надима,
онај који уме и мртав да хода,
спреман на све, осим да се прода,
онај који ране лечи црним вином
и стари пркосно, са својом истином,
онај што још увек верује у чуда
и плаши се једино Божијег суда,
онај што, издан, правда издајицу,
са Христом у срцу и сузом на лицу.

29.12.2012.

Све најбоље, Милош Јанковић
Neka Zavetine budu još uspešnije. Srdačan pozdrav!