Архиве категорија: четврта Србија

Pismo iz Regensburga

(Po povratku iz Beograda). –  Beograd,kišni dani, sumorni, gotovo olovni. Zemlja bez vlade, cene proizvoda u prodavnicama viši nego u zemljama evropske unije!  U samom gradu gotovo svaki trotoar sa rupom, fasade zgrada neokrečene, u stambenim  zgradama  ne radi zvono ili nema svetla, autobusi prepuni. Sa svih strana naviru iste reči:“Užasno je , teško je, ne može se živeti, korupcija, kriminal, sve preko veze, samo preko veze se sve dobija, nerad, javašluk, politika je najvažnija stvar u zemlji.Plate se ne isplaćuju, honorari kasne!…“ Za mene vrlo teške reci, strane reči.No videla sam od aerodroma do grada normalan prevoz ne postoji. Sa malih ekrana me zapljuskuju melodije sa prekomernom sekundom i sa mladim ljudima koji izvode vrstu muzike koju po svim standardima svetskim treba zabraniti i dozvoliti da se kvalitetna muzika širi.Neverovatno za vrlo kratko vreme to je postalo, posle politike jedini način prezentovanja, tužno s obzirom kakvu tradicionalnu muzika ima Srbija i koliko ima kvalitetnih muzičara i pravaca muzike. Verujte da posle par minuta me je glava bolela, a imala sam utisak u da mi se grlo steglo i da se pitam gde to vodi, neka poslušaju veliku Kseniju Cicvarić, Lepu Lukić, Vasiliju Radojćić kako su se fraze pevale, kako se tekst izgovarao i šta znači glas….Imam utisak da je za Srbiju ovo poslednji poziv u svakom pogledu i da treba možda po uzoru na Venezuelu uvesti muziku u škole i na taj nacin primamiti i vratiti decu na dobar pravac ili zaista uvesti referendum i da gradjani glasaju i kažu šta misle o toj novoj muzici kojoj nažalost ni ime ne mogu dati. Ne sramotim se mog pasoša, moje zemlje gde ljudi teško žive , ne sramotim se ni prizora kada vidim da je sve potonulo, ali se sramotim kada čujem takvu muziku, kada vidim šta Srbija gaji i kada znam da to nikog ne zanima da reši i sve je prepušteno slučaju, bukvalno sve.

U tom momentu dešava se 8. simfonija Gustava Mahlera, tako retko izvodjena, takvo kompleksno delo.Dirigent je Bojan Sudjić, koji je svim svojim umećem , vrednoćom i energijom , rukovodio sa tolikim brojem ljudi i doveo to delo do cilja sa velikim uspehom! Da li se možemo uopšte približiti takvom delu?….Da li možemo samo možda jedan delić te veličine da udahnemo, da kažemo da smo bili deo toga?Naravno, sva magija počinje onog momenta kada čujete orkestar, i kada ta beskonačnost počinje da vam udara u potiljak i da vas opija svojom lepotom , jačinom i snagom.Prvi deo kreće pompezno i veličanstveno sa himnom na latinskom jeziku, gde možda na momenat pomislim – Bože, čujem Wagnera, Straussa,čujem temu iz Osvita bogova….. i pokušavam da uživam u lepoti takve muzike.Solističke deonice su toliko zahtevno napisane da posle ovih izvedbi, svaki dalji solo deo izvesti u ostalim delima ne predstavlja nikakav problem. Prvo susretanje je uvek teško , no vremenom se polako dobija na mekoći i shvata se fraza po fraza i postaje bliska.

Drugi deo je na nemačkom jeziku , tekst iz Fausta , i upravo tu govori o toj beskonačnosti, lepoti  života, ljubavi koja je ustvari jedino vredna i smisao ovozemaljski. Moćnost i jačina Malerove muzike su nešto što je teško opisati ili staviti u redove, podvesti, ona se mora čuti, osetiti i nositi u sebi kao gorući plamen kome ne treba da damo da se ugasi. Izuzetno mi je drago da sam pevala i debitovala u ovoj simfoniji sa našim dirigentom Sudjićem, mojim kolegama iz Srbije i da se nadam da će Beograd dobiti još ovakvih koncerata jer zaslužuje, jer je Beograd samo jedan jedini za mene, ali na istom mestu gde i Beč,Berlin, London, zasigurno. Jelena Bodrazic

______________________________

GUSTAV MALER – SIMFONIJA HILJADE. PS. videti više:  http://misljenovac.wordpress.com/2012/05/27/gustav-maler-simfonija-hiljade-ps/

http://www.youtu.be/igO4Lc-vjnQ

Volim Srbiju i sve domaće / Milenko D. Jovanovic

 

Svakog jutra, prosečan Srbin, u modernoj kineskoj garderobi, ispija brazilsku kafu, seda u italijanski auto, kupi za doručak francusko pecivo, vozi ulicama asfaltiranim nemačkim parama I stigne na posao u austrijsku firmu. Odmah uključuje japanski mini-kompjuter I na engleskom jeziku počne DA obavlja radne obaveze. A kad se vrati as posla, opere ruke turskim sapunom, otvori slovenački frižider, izvadi iz njega konzerviranu američku hranu, nalije čašu portugalskog vina, upali južnokorejski televizor I uživa u latinoameričkim sapunicama, dok Ga greje ruski gas…
J

Eto zato volim Srbiju I sve domaće!

 

Dragi gospodine Lukicu,  U Beogradu sam jos dan-dva, te nakon glasanja, odlazim ponovo na imanje u Donju Gorevnicu. Procitao sam primljene priloge od Vase firme, ovde slate na mdjov@sbb.rs. Vidim da talenat stecen u ranojj mladosti sedamdesetih godina nije Vas napustio. U selu na mdjov@ptt.rs mogu da primam samo stvari bez suvisnih fotografija zbog slabog i sporog protoka preko tel. linije. Voleo bih da smo u kontaktu. Ako ste voljni da mi sto posaljet te na citanje tamosnja adresa mi je Donja Gorevnica, posta Mrcajevci 32210. Sve najbolje Vam zelim. Pozdravite brata Vas Milenko D. Jovanovic.