Драги Мирко, овом пошиљком завршавам слање „мојих производа“ за ову годину. Прође и она, улазимо, на истом месту стојећи, у нову. Како ствари стоје за овом ћемо жалити, а што се тиче ове наше занимације, е ту смо препуштени сами себи и све мањем броју исписника што се за књигу интересују. Ово је време забаве, „кретенизација Срба“ се смишљено обавља. О томе о новом тексту ако га буде. Јер, глувима шаптати, не вреди… Шаљем Ти и спремљењу књигу „Малина и други јади“. Немам жељу, а ни воље, да тражим спонзоре за њу. Чему? Коме? Благодарећи овој те(к)ници шаљем је на читање, и као риболовац што баца удицу, мним да ћу упецати „златну рибицу“, која ће да испуни жељу, књига да се одштампа. Али као ствари стоје, ја је бацам у мртво море. Из писама првих читалаца, шаљем ти овај комадић:
Citao sam tvoj rukopis i doziveo ga i kao svojevrsni roman i kao studiju mentaliteta, a najpre kao pohvalu poeziji i preko potreban lament nad onim sto bi mogla da nam pruzi da smo makar malo drugaciji. Ti, medjutim, progovaras i o mnostvu drugih fenomena jezikom koji je u najvecoj meri srecno iznadjen. O njegovim mocima i nacinima aktiviranja moglo bi se posebno govoriti.
Ponekom bi mozda mogao da zasmeta broj citata i oslanjanje na njih pri uoblicavanju stava, ali takvo opredeljenje razumem kao deo autorske strategije i kao uporiste svakovrsnih promisljenosti u gradjenju tekstova.
Njih je mogao da napise neko ko dubinski razume i poeziju i tlo iz koje ona izrasta, neko ko je njome oblikovan.
Cestitke. Srdacan pozdrav, Zivorad Nedeljković
За сада Малина… код Тебе у овој форми, за дослије како буде. Желим Теби и Твојима Срећну и бољу Нову 2015. Здравље, мој Имењаче, и да ово Сазвежђе светла, да нас обасјава, нас и оно што као Дон Кихоти нашег времена чинимо и само себе заваравамо да то има смисла.
Брат-ски, из нишког брлога, Мирослав
= овде можете читати у целини књигу: МАЛИНА И ДРУГИ ЈАДИ
КОЛО 