Архиве ознака: ЛеЗ 0009662

МИРОСЛАВЉЕВО, Мера / Слободан Бранковић

МИРОСЛАВЉЕВО
Поштовани,
У ноћном аутобусу, при слабој светлости, прегледавах писмене студената
с Косова, на путу с југа на север. Негде, људи у дубоким чизмама и оружјем пуним муниције,
зауставише, изведоше и претресаше до голе гоже. Беху бесни на мене, јер не нађоше ништа.
Кад пређосмо имагинарну границу, прво место на које наиђосмо, незнадох које, али ја рекох
некоме скривеном испод мог расцепљеног седишта: МИРОСЛАВЉЕВО, ако и то, у даљини,
беше Србија.
Из тог хронолошког белега је и посвета Господину Мирославу Лукићу под именом Мера.
Поздрав
Слободан Бранковић
________________________________  МЕРА
Трон се љуља.
Затекох краља
У остави.
С лончетом у рукама.
Мала посуда
Којом сипа и пресипа.
Као и територије владарима.
Просуто млеко, мало више крви.
Човек прашта
Ако је мера свега.