Писмо „Заветина“, препорука: Потврда о публиковању нових прилога
23. април 2012
Др Мирјана Стојисављевић Филолошки факултет Бања Лука „Јунаштво“ Скендера Куленовића
Рад тематизује клеветнички напад Скендера Куленовића на Јеретичку причу Бранка Ћопића из августа 1950. када је у Књижевним новинама као `органу Савеза књижевникаЈугославије` овај Ћопићев први литерарни и ратни саборац објавио два „пријатељска“ текста против њега – Истина и слобода иОтворени финале једне анонимне дискусије. У њима ће Куленовићда изнесе `неколико мисли поводом Ћопићеве „Јеретичке приче“`, а у вријеме кад се, како каже, наша мисао с м ј е л о ос л о б о д и л а о д м а л а р и ч н и х и д е ј н и х н а н о с а и з з е м љ е (СССР) гдје се кастинство и све оно што га прати као сјена зацарило у систем, к о ј и с е б р а н и с в и м о б л и ц и м а с и л е и л а ж и[1].
[1] В. Буњац, Јеретички Бранко Ћопић, Народна књига, Београд, 1984, 16.
***
ИЗ ЈЕДНОГ НЕДОВРШЕНОГ РАЗГОВОРА СА ПЕСНИКОМ Белатукадрузом
видети више:
***
Потврда о публиковању КОЛИКО КОШТА?
***
ДУНАВ ПУПАК СВЕТА ЖИВА ВИНЧАНСКА ЗАГОНЕТКА И ЗЕЈА Игор Ремс видети више http://znakprepoznavanja.wordpress.com/2012/04/23/%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2-%D0%BF%D1%83%D0%BF%D0%B0%D0%BA-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B3%D0%BE/
—
Све најбоље,
Miroslav Lukic, upravnikSazvežđe ZAVETINE
….
_____________________________
Писма корисника НОВОСТИ „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ„:
*
30. април 2012. 17.16, Dusko M. Petrovic <radostart@gmail.com> је написао/
| Dusko M. Petrovic |
|
17.16 (пре 19 сата(и)) |
Hvala na savetu.
Još da ste preporučili i – šta?Наравно, ако сте мислили на Лукића, тј. на оно што публикује.Али, ако сте мислили на неке од појединачних текстова појединачних аутора, ред је зар не, да будете одређени?Све најбоље,
….
01. мај 2012. 00.56, Boban <arhangels717@gmail.com> је написао/ла:Odsustvom pažnje nad trenutnim stanjem izdavaštva, ne mogu da se dičim imenima…Ne znam ni čemu bi to vodilo… Zakovan-i smo kao pile u kučine, imam osećaj. Šta reći, vriskati iz ovog grotla u kom niko, ni sebi, ni drugom ne veruje…Imate li neku adresu kafea, gde se pije solidna, reč po reč kafa? Rođeni sam Čuburac, ali bez obzira..(….) …?
___
(Одговор Управника Сазвежђа Владимиру Димитријевићу )
Хвала на јављању.
Владимире, драго ми је да постојиш такав какав јеси. У нашој култури, литератури, друштву много има бледих копија и крвопија, који су наметнути, којима је „дато“ место које не заслужују, место које су добили захваљујући једном катастрофалном поводњу, који неки зову и „револуцијом“.Осећао сам се тако усамљено критикујући још скоро пре две деценије аутора тзв. „фП“, сад ми је драго да знам да ти постојиш, нека те Бог поживи, и дај Боже да твој стваралачки развој крене природним путем, ја бих рекао речима Емерсоновим – путем суштинске самодовољности…Све најбоље.У дну овог писма има и моја адреса, и моји телефони, и мој имејл (….)* *___(Одговор Управника Сазвежђа Бобану Чворовићу: )Hvala na ovom sto ste poslali.Sledbenike ne favorizujem, naprotiv.Čvoroviću, gde ste Vi? Još uvek preko Atlantika?___2012/4/23 Boban <arhangels717@gmail.com>Da, Atlantik je između ljudi, dragi g.Miroslave.Između nas je sve širi okean informacija, karakternih promena, vijugava forma vansebnih, van i van dušica koje su „na mreži“; i evo šta brboće izvesni minister Obradović; treba učiti celoga života učiti i učiti…Ceo život se obrazovati, Dio mio i Boge moj i Gospode i bla, bla i bla…
Da, kao da sam preko Atlaantika, poštovani g.dine Miroslave! A uporna, prizemna groznica domaćih neurednih blatišta, praznina koja ne voli ni rođenu kuću, plot, ulice zakpljene do nekoliko kilometara oko Beograda, zakrpljene kuće, snovi, ideali; a deca?!! Izrasla u praznini…I nema nespokoja, jer život če se okrenuti i naglavačke ali Život za kojim Srbija večno hrama, ide i pre i posle 14 milijardi godina i još uvek če, kažu prognoze…______Hvala na nadahnutim rečima.dolaze iz nezadovoljstva, koje je stvaralačko.Ipak, niste odgovorili na konkretno pitanje. Gde trenutnio živite i šta radite?Ako ova pitanja smatrate indiskretnim, ne morate odgovoriti, ali mi u „Zavetinama“ želimo ponešto da znamo o ljudima sa kojima komuniciramo.Sve najbolje,_____________
|
апр 23. (пре 8 дана)  |
|
||
|
||||
Pa vidiš ti čuda? Danima sam bila ko kokoš pokisla što mi zabraniše
tekst , kad ono, Višnj Slučaj i vaskršnja čestitka tebi vratiše moj
tekst u život, i to kakav! Gospode, Slava Tebi!
Dragi Miroslave, sestrinjski pozdrav i VELIKO HVALA!
|
апр 23. (пре 8 дана) |
|
||
|
||||
|
|
|
||
|
||||
|
апр 29. (пре 2 дана) |
|
||
|
||||
„У бескрај поринут“ нашао у скупини Ваших сарадника, али и приврженика
онаквој мисли коју и сами негујете у свом великом, надасве умном
ангажману којег доживљавам као остварење великог наума под заједничким
именитељем „Ја и Свет“. Пуно ми значи све оно што од Вас до мене
стиже. Пре два дана говорио сам, као критичар, на књижевној вечери у
Кући Ђуре Јакшића о романима још незнаног прозног писца Жељка Кувача,
а вече (своју беседу) сам окончао Вашом реченицом „Не идете ли ви као
књижевни критичар, у некакву своју крајност…“ Наравно, рекао сам да
је то Ваша мисао тако мелемна, добродошла при сваком иоле озбиљнијем
говорењу о било коме, а тек о ономе коме је наша реч, можда,
благодетна тачка ослонца. На адресу (име) Вашег брата послао сам своје
новије кљиге („Тамнина“ и „Хор сенки“). Да ли сте их видели? Хоће ли
се овај есеј („У вечност поринут“) појавити и на страницама
„Браничева“? Да ли да Вам шаљем нове прилоге (мини есеје, приче,
лирску, медитативну…? Не желим да претерујем. Уз реч захвалности,
искрен поздрав! С поштованјем, Давид Кецман Дако
11.46 (пре 1 сат)
Драго ми је, због свега што пишете.
У сваком случају, јављајте се, са прилозима, кад можете.Нарочито, ако пишете, како ја волим да кажем – реалну, стваралачку кнјижевну критику, о ма коме, па и о мени.Све најбоље,_____________
1. Maj 1968.
Mala ništa beznačajne sitnice
Jedna mirisna ruža. Osmeh deteta. Jedno zdravo u prolazu. Kafa u krevetu. Jedno jutarnje milovanje. Buđenje. Zbunjiv, nespretan, brz poljubac. Prijateljsko pismo. Jedno drugo ljubavno. Jedna kišna suza. Promašena pesma. Sveća koju palimo. Jedna druga, koju gasimo. Jedno Ne za jedno Da. Požutela slika. Jedan telefonski razgovor. Jedna istinita bajka. Jedan kamenčić, čudna uspomena. Jedan lastavičji prelet. Jedna opomena. Jedno vruće-kuvano vino sa karanfilićem. Stara pesma na harmonici. Jedan izdah između bezobrazne reči. Pramen kose. To jedno nežno jutro. Rana Zora. Noć bez kraja. Slanina i jaja. Isti san. Jedna bombona, mentol. Draž drhtanja. Mali deholte… Strasna zanesenost. Svadba starog prijatelja. Zaboravljena ljubav. Požutela razglednica. Tegla s medom i flašica puna snega. Tvoje večito pitanje: – Gde ode njegova bela boja…? Jedno klizanje. Tvoje ćutanje. Jedna epizoda serije na TV-u. Nezavršen roman. Zvuk violine na staroj ploči. Golub pismonoša. Tvoja nečujna muzika, moja nevidljiva krila. Naša tajna bajka. Tvoja želja, moja pesma. Igra karata. Svađa puna „volim te“. Jedna oproštena greška. Malo soli zaboravljenog. Jedna kašicica meda u šolji mleka. Čaša rozea… Čaša crnog vina i kap koja prekipi. Karmin na košulji. Jedna kockica čokolade i jedan buket ljubičastih ruža. Jedna omiljena knjiga. Flaša neotvorenog šampanjca. Jedna napukla šolja. Jedan egiptski kip. Okret na biciklu. Prvi poljubac u bioskopu i moj ljuti tata. Pozlaćena para ispod jastuka …Kaktus koji raste, na koji si se ubo… Oh, kako si vrisnuo! Neispunjeno obećanje. Prolaz preko zabranjenih staza. Neostvarene reči koje bole. Tvoja olovka koja piše samo istinu… Tajni, crveni, jedan jedini poljubac, jednog 31. decembra… Jedan odlazak. Jedan povratak. Prekid struje, jer nisi platio račun. Popodne na plaži gde smo izgoreli. Ljuti sosovi. Stara teta pokojna. Večere ispred TV-a … Neslana supa. Kašnjenje vozova, izmišljeni razlozi. Jedna suza. Prijatelji, neprijatelji. Pismo loše napisano, koje nisi razumeo. Luda ideja da ti poklonim kompas. Putovanje u Veneciju i gondolijer koji nije hteo da nam naplati. Tvoja večita ljubomora. Probušena guma, rezervna zaboravljena. Plavi suncokret koji više nije žut. Zapušen lavabo. Samo si rekao: „Ma, nije to ništa… baš ništa, sitnica…“ i proveo si celu nedelju, uzalud…u ponedeljak si zvao majstora. Sećaš se kako nismo mogli da nađemo kravatu, a imao si sastanak sa bankarom… mislio si da će ga tvoja kravata impresionirati. Naljutio si se zbog neopeglane košulje. Klavir je bio raštimovan. Nisi se oporavio od gripa… tri dana. Jedan promašen sastanak. Odmor na Korzici. Sto od formike koji je još uvek u podrumu. Slike na kojima si video bubamare. Harmonika koja nikada neće sama svirati. Smejanje bez razloga. Bačene papuče. Neplanirano poslepodnevno spavanje kod tvoje mame… i tvoja tri ‘’volim te’’…moje tri tačkice… i naša vecita brbljiva tišina.
I dnevnik sa slikama južne Francuske, koji nikada nisi našao… u kome si napisao velikim, crvenim i debelim slovima: “ …tri tačkice, da ne zaboravim da joj kažem da je volim cele godine, a ne samo prvog maja.“
I ona stara školska sveska koju sam sada pronašla, u kojoj su spavale mnoge od ovih reči, nabačene jednog prvog maja 1968, moje prve godine u Francuskoj. Sa naslovom „beznačajne sitnice “ ili mala ništa …
PS;
….2005. Popravila sam par gramatičkih grešaka… francuski jezik je vrlo komplikovan, još uvek se desi da pogrešim. Dodala sam male srećice, sitnice, mala “ ništa“, značajna, beznačajna… ali istinite… tri tačkice !
….2007. Prevesti ove reči na srpski!
….2008. 40 godina vec…dal’ je to moguće?!
….2012. 68…? to je juče bilo !
Zorica Sentić
_______________
апр 28. (пре 3 дана)
Miroslave,
Ne znam kakav raspored aktivnosti imaš za sutra – nedelju. Biće topao dan i trebalo bi da se malo izađe napolje. Meni bi bar to veoma prijalo. Pa ako si raspoložen i imaš slobodnog vremena, možemo negde popiti kafu. Ušće, Kalemegdan? Ili negde gde tebi više dogovara. Ja vozim. U bilo koje doba dana, čak i predveče. Samo se javi da mogu da planiram.
Pozdrav
(Ш)ВЕДСКА СВЕСКА 