сећајући се | (Ш)ВЕДСКА СВЕСКА

SRBI DA OBJASNE SVOJOJ DECI DA JE BOMBARDOVANJE BILO ISPRAVNO

Srbi moraju svojoj deci da objasne da je bombardovanje 1999. bilo ispravno, kako ona u budućnosti ne bi mrzela Atlantsku alijansu,

izjavio je nemački ambasador u Srbiji Volfram Mas na konferenciji o NATO koja je održana u Beogradu.

„Moram da kritikujem vlasti u Srbiji što i same još uvek koriste termine poput „NATO bombardovanja“.

Zamislite da šetate ulicom Kneza Miloša i da vas vaše dete upita: „Tata, ko je ovo uradio?“. Vi ćete mu odgovoriti: „NATO“. I šta onda očekujete od tog deteta da misli o NATO?

Za razliku od toga, ja sam kao mladić u Nemačkoj gledao ruševine u mom gradu, ali ja nisam mrzeo onog ko je to učinio jer je bilo onih koji su mogli da mi kažu zašto je to učinio“, izjavio je Mas.

On je istakao da je, i pored toga, „ova zemlja mnogo drugačija nego pre tri godine, kada su huligani napali moju ambasadu“.

„Bilo mi je toplo oko srca kada sam video DS, SNS, SPS, G17 i LDP na sastanku sa Gvidom Vesterveleom kako složno izjavljuju da im je integracija u Evropsku uniju prioritet broj jedan.

To je fantastičan napredak u odnosu na pre tri godine“, istakao je Mas.

Ниш-та, 16. јан. 2013.

Драги Бела Тукадрузе,

док се народ српски радује Новој и старој Новој, већ по месеца, а иде нам и кинеска Нова, ја се бавим сређивањем књиге критика за УНУС…дослије и посебну књигу.

Радећи ово имао сам на уму речи, из писма мог земљака,песника Александра Ристовића који је написао предговор за моју збирку СВАНУЋА (1994). Све мање се помиње овај велики песник, па и Селенић, Булатовић, Петровић, од Павића мисле да је Шарић, али о томе у другом тексту…Ево, фрагмента из Ристовићевог писма (1990). (Тада је требала у НОЛИТУ да изађе моја збирка„Унакрсни знаци“).

…Можда на збирци још треба радити, у оном смислу чишћења куће без ствари без који ова ипак може…и да одстрањујеш оно што ће ти се временом указати сувишним.

Исто тако, мислим да у неким песмама имаш доста библијских асоцијација- од којих, од чије тежине песма једва дише, стално упућују на „друго“, и тема на коју мислиш да је у почетку ухваћена, наједном се губи…

Сређивао сам, избацивао, мењао, поправљао… поново читао делове из „Пасије….“ а из самог приказа неколико реченица… .

И обрадова ме Душан Стојковић што је, и, у предговорном тексту, о мом раду, указао на тај изузетан роман. Мним да би га требало поново штампати, јер то је дело високих вредности којем су сналажљиви, и завидљиви, затворили пут. Да ли само њему? Код нас се критика, што је теби и те како познато, све мање бави естетским, све више котеријским па и страначким принципима…

Често, врло често, ми се јављају, у мојим размишљањима, Његошеве речи:

„У нас Срба има једна песма која каже: да се море претвори у мастило, а небо у лист књиге бијеле не би се могли наши јади исписати. То је малено место за нашу тугу.“

Уз поздрав-ље и лепе жеље за срећне наредне празнике, и нека свима и кинеска буде благословена,

срдачно Твој

Мирослав из Трешњевице