које ми је проследио Господин Јадран Залокар (Ријека)
_______________________________________________________
………… (…)
Често кажете: „Дао бих, али само
потребитима.“
Али, воћке у вашем воћњаку не кажу тако, ни
стада на вашем пашњаку.
Дају да би могли живјети, јер задржавати значи
пропадати.
Зацијело, тко је вриједан да прими своје дане и
ноћи, вриједан је свега што ви имате.
И онај који је заслужио да пије из оцеана живота
заслужује да напуни чашу и из вашега поточића.
И која заслуга може бити већа од оне што лежи
у храбрости и повјерењу, дапаче у милосрђу,
примања?
И тко сте ви да би људи морали раздерати своје
груди и разголитити свој понос да бисте ви могли
видјети њихову вриједност огољелу и њихов понос
постиђен?
Прво гледајте да сами заслужите да будете
даваоци, и оруђе давања.
Јер, одиста, живот даје животу – док сте ви, који
се сматрате даваоцима, само свједоци.
……
И ви примаоци – а сви сте ви примаоци – не
прихваћајте никаква терета захвалности, да не
бисте подјармили себе и онога тко даје.
Радије се дигните заједно с даваоцем на
његовим даровима као на крилима;
Јер, превише се сјећати својега дуга
јест сумњати у племенитост онога који има
простодушну земљу за мајку, и Бога за оца.“
Халил Џубран, ПРОРОК
„КАД ВРАБАЦ МИСЛИ ДА ЈЕ ВЕЛИК, ОН СРЕТНЕ КУКАВИЦУ, КАД КУКАВИЦА МИСЛИ ДА ЈЕ ВЕЛИКА, ОНА СРЕТНЕ ГАВРАНА, КАД ГАВРАН МИСЛИ ДА ЈЕ ВЕЛИК, ОН СРЕТНЕ СОКОЛА, КАД СОКО МИСЛИ ДА ЈЕ ВЕЛИК, ОН СРЕТНЕ ОРЛА“. Финска пословица
ДОЂИ К МЕНИ НА МОЈУ ЉУЉАЧКУ
Додји к Мени, на Моју љуљачку,
да гледаш рођење с врха једнога њихаја,
и смрт с врха другога.
Дођи да више не умреш, и више се не рађаш,
дођи да се пружиш на љуљачки,
и уживаш у љуљању,
све док се љуљање не отме од љуљачке,
док се не ослободи потребе
да нешто и некога љуља.
„Бијела кула“, књига 16. Записала Весна Крмпотић
(Ш)ВЕДСКА СВЕСКА 