Коме је пало у део? (Обнова древних,путева)
ЗЕБАЦ – (Брезовица) – Каона – БАНДЕРА – Мишљеновац – Мустапић…
Познавао сам једног песника који је имао мачка који је добро разумевао психологију своига домаћина. Претпостављам да је био жут. Кажем – познавао, али ми се чини да је то само донекле тачно. Нисам упознао до краја тога човека који се старећи повукао у ћутање, дубоко као Лепенски вир.
Познао сам и путеве шумске, којима су ме водили као малог, кад сам имао пет-шест година, на бачије после Ђурђевдана, када је долазио ред на нашу фамилију да сири сир…
Тада сам упознао мирис шишарки на бачији близу Бандере и Трешње са које пуца предиван поглед на Авалу…
Али од путева и погледа у даљину, од тих шумских путева до бачија и грмана крај њих, које је вајао најбољи вајар на свету (природа), после низа деценија није остало ништа, чини ми се, чинило ми се када сам покушавао да се сетим…само звезде, које сам видео у току пролећних ноћи на бачији Санде Уцета док сам покушавао да заспим крај моје мајке…само звезде, на којима је сада не само моја мајка Наталија, него и отац Михајло…
(Ш)ВЕДСКА СВЕСКА 