Архиве категорија: prevodioci

Živim na granici gladi / Jadran Zalokar

Vapaj

hvala dragi miroslave

na svemu poslanom

molim te javi suradnicima da im mogu napisati recenziju ili pomoci u bilo cemu

zivim na granici gladi. neka mi se jave postom na

mestroviceva 38,51000 rijeka,hrvatska

ili na telefon 385 051/262-605

biti cu ti veoma zahvalan!

prijateljski pozdrav

jadran

2014-10-25 17:17 GMT+02:00 Мирослав Лукић
Advertisements

0011.Из пристиглих писама

(Decembar 2013)

Слика са планине Радан (дец. 2013)
Слика са планине Радан (дец. 2013)

*
Поштовани Господине Мирославе
Веома ме је обрадовао разговор са старим Професором* и улио нову, њему својствену енергију за живот и рад.
Захваљујем на публиковању кратких филмова у Вашем блогу који је заиста фантастичан.
Задовољство ми је да Вам бар у дигиталном облику пружим збирку прича „Град који је сачувао душу“

http://issuu.com/37464/docs/gradkojijesa__uvaodu__u_miroslav_lj

http://youtu.be/uc2VgYVNzYM

Уколико сматрате да је примерено ја бих ваш блог радо поделио на својој страници
https://www.facebook.com/GradKojiJeSacuvaoDusu
посвећеној људима добре воље који уживају у уметности и мислима.

(….)
Срдачан поздрав
и велика захвалност
Мирослав Љ Ранковић

(04. децембар 2013. 17.41)
__
Миодрагом Мркићем (напомена ур.)
*

(Četvrtak, 5. decembar 2013)

Onako, kako to priroda zahteva-predivan clanak…
Uvek sa nestrpljenjem kao malo dete ocekujem Vase i nase SAZVEZDJA ZAVETINE i uzivam…
Hvala Vam do nebesa i jos i vise…

Milan S. Kosovic

*
06. децембар 2013. 17.41, 08:22

Мирослав Тодоровић:

Драги М. прослеђујем Ти писмо од В Ш. јер Те помиње и казује речи које подстичу. Дакле, има смисла твоје жртвовање и рад на „ползу отачаству“. Друго нам не преостаје јер нам од овог порока, проклетства писања, нема спаса. То нам је дано, драги мој имењаче. Стојан ће свој блог убрзо уредити, све је у повоју. Ја на свој начин ширим, на све стране, о теби, твом и мом раду глас.
Уз срдачне поздраве, Мирослав из Трешњевице

On Friday, December 6, 2013 3:28 AM, Vujica wrote:
Здрав ми би био врли и неуморни пријатељу, сејачу племенити!

Коначно седим за рачунаром, читам поруке, помало и отписујем. (Боже, како лепо, а већ нестварно, звучи: ситне књиге иду за књигама).
Не знам да ли сам ти писао да сам приредио био за штампање прозу Пријепољца В. В. Тмуше (1888-1954), надари ме ђаво 15. септ. ноћу да снимам на ЦД, да бих сутрадан однео на штампање, на штампачу у Библиотеци. Успео сам да уништим. Слао сам хард диск и у Београд, ништа. Имам копију само од пре две године, пола пшосла. Што би рекао народ: Не да се сиромаху ситно самлети. Не искључујем глупост и незнање.

Сад прочитах твој интервју са Тукадрузом, Чудом од човека. Помало је такијег јунака на српскоме некултурном разбојишту! (Дивим се и Милијану Деспотовићу шта све успева да уради). Без намере, намећу се поређења с гомилом државних паразитских институција у култури. Мислим да уметност, па ни писање, не може открити никакву истину, али да много значе човеку. Ако се Тукадруз бори за превредновање српске књижевности, ако је посвећен правим вредностима, онда је та побуна добра и за оздрављење свега другога у Србији (морала, образовања, економије). Не мора „књижевни легионар“ у свему да је у праву, али може допринети да уметнички део Гутенбергове галаксије у Србији има славнији епилог.
Добио сам Савременик. С. Игњатовић ме је добро представио. Уредник Трага ми је јавио да ће ми у децембарском броју нешто објавити. Последњи Међај ми је објавио три песме, тако да могу рећи да ми је јесен била родна. Тешко је коментарисати своје песме, али уочавам да је мало сличних по часописима и збиркама? Мислим да су мало тврде и досадне.

Прочитах у Трагу приказ С.И. твог Ковчега, израз свог читалачког задовољства.
Заиста, ти си својом новом поезијом и прозом ушприцао, језиком и сликом, праву Србију, осиротелу, запуштену, разграђену, утучену. Какви су јој њива, ливада и пут, такви су људи и књиге. (Мени је непријатно слушати наздравичарску поезију Д. Ерића, па и испразна антиглобалистичка србовања М. Данојлића).
Нема добре државе у свету у којој су запуштени људи, њиве, воћњаци, реке, шуме, а сјакти Престоница, њена Полиција, Власт и Моћ.
ФЕЊЕР је на сличан начин леп. На истанчан начин фиксира лепоту поднебља са асоцијацијама из богатог хеленског наслеђа. Али све бива увезано и у наш текући живот, овде. Са задовољством сам читао све наставке код Лукића.
Почео сам био бележити утиске уз Светиња и Шум и лахор, али не стигох да уобличим. Просто немам енергије и капацитета да радим више од сат-два дневно.
Срдачно те поздрављам,
Вујица
Бре, Мирославе, у томе Ниш(тавил)у обиље пичвајза!
То вам остало од Константина, крсташа, Турака и других навалника?

*
Владимир Јагличић:
(7- 12. 2013, 07.17 )

Драги Мирославе,

твоје две преведене песме постављене су на сајт http://www.poezia.ru/naslednik.php
http://www.poezia.ru/article.php?sid=102218 …

Најбоље, куцај Владимир Корман, даће ти се.

Корман их је поставио у свом ауторском делу сајта, а уврстио их је и у рубрику „Наследници Лозинског“. То је рубрика само за преводиоце (по имену акмеисте Михаила Лозинског, даровитог песника који је „жртвовао“ свој песнички дар ради сјајних превода и уредничког рада), у којој се такмиче на годишњем нивоу, за награду – најбољи превод сајта. Тамо не увршћују све што су превели, него оно што им се чини репрезентативним, и може да се такмичи.

Честитам,
В. Јагличић

П. С.

Извињавам се због грешке у години – моја је, те ствари не проверавам, ослањам се на, увек непоуздано, сећање. Не би требало, али ја сам слаб документалист и време ми не значи толико колико би, очито, требало. Писаћу Корману да, ако може, исправи ту грешчицу.
Ако је то највећа грешка коју смо направили – немамо шта да бринемо! Мада, ваља бити тачан и уредан.
Свако добро.

*
Мирослав Тодоровић:
Драги Имењаче, управо ми стиже вест да су ми додели награду
„Раваничанин“*. Поред мене награду су доделили Владану Ракићу и Слободану Жикићу. Као Твој сарадник и сапутник у свему, желим да ово лечка радости, у овом времену некњиге и недоба које нас кроз цео живот прати, поделим са Тобом…
(7. 12. 2013)

_________
* Видети више: http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%A0%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD
http://www.paracin.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=10114

Из писама пристиглих у последње време (2, наставља се)

—– Forwarded Message —–
From: Vujica <vujica@sezampro.rs>
To: Miroslav Todorovic <mirtod2008@yahoo.com>
Sent: Friday, May 31, 2013 3:02 AM
Subject: Zorba

Зашто се успркос свему вести и добре стваралачке иницијативе шире галопом пужева? (Снимак Мирослава Тодоровића, коме је писмо упућено)
Зашто се успркос свему вести и добре стваралачке иницијативе шире галопом пужева? (Снимак Мирослава Тодоровића, коме је писмо упућено)

 

Драги Мирославе,

Данас пада киша, не могу да изађем из куће, читам на интернету „Облак за песму“ и “ Сеоски дневник“ Мирослава из Трешњевице (звучи као Георгије из Островице!), читам и уживам у непретенциозној салати (да не употребим излизану реч симфонија) од свакодневног живота земљоделца, поезије и обрађивања, неговања, духовног винограда. Има у томе старог племства и, богами, Марксовог идеала потпуне личности. Свашта ту може да се прочита, чак сам и моје име нашао! Од малињака до сеоске продавнице, разговора са Д. Ненадићем и проблема савремене српске књижевности, даха природе и насиља технологије, треперења лирских струна, у завичају, и коресподенције.

Ишчитах вечерас у Билтену „Сазвежђе Заветине“ и врло занимљиве дневничке записе ЛИСТОВИ НА ВЕТРУ: Сеоска свеска пролећне боје. Они су ми не само занимљиво штиво, него и мали подсетник на људе и догађаје протекле деценије и по.

Све је то допунило, заокружило, утисак о књигама СВЕТИЊА и ШУМ И ЛАХОР, које сам прочитао ових дана. Све је поезија, или везано за поезију, наслућује се из сваког записаног реда и стиха.

Мирославе, желим ти пријатан пут у Грчку, добар одмор и напајање хеленским изворима. На жалост, једном сам само био у Грчкој, Атина и нека острва. Не верујем да ћу икад више. Купио сам књигу „Кратка повест о Грчкој“ П. Мутавџића, али никако да је детаљно ишчитам. Каним се да се вратим читању грчких трагедија, али никако да почнем. Сети се тих мојих минуса кад путујеш Хеладом.

Много поздрава,

Вујица

*

(20. јун 2013)

Батуран:

Од срца честитам браћи Лукић на значајном подухвату (покретање књижевног часописа „ЗАВЕТИНЕ+“ – н. оп.). Ваша братска оданост и јединство путоказ су и ренесанси српског духовног јединства, а не злопуће идеолошких ујединитеља у издаји: комуниста, социјалиста, демократа, напредњака…

На многаја лета,

Радомир Батуран

 

*

(Шчеглов  ЈАГЛИЧИЋУ)

———- Forwarded message ———-
From: сергей Шелковый <seshel@mail.ru>
Date: 2013/6/20
Subject: Заветине
To: Vladimir Jaglicic <vjaglicic@gmail.com>
Добрый день, дорогой Владимир.

Хочу поблагодарить Вас за ту информацию о нашей общей книге „Данас-Днесь“,
которая появилась на сайте „Заветине“.
Вчера от Мирослава Лукича пришла мне ссылка на эти материалы,
и я их с удовольствием прочел и просмотрел.
Очень насыщенный и интересный литературный ресурс.

Я бы хотел послать благодарность и М.Лукичу.
Поскажите, пожалуйста, Владимир,  будет ли ему понятно мое послание по-русски?.
И интересно, что означает слово „Заветине“?* Сетевой словарь мне не дал перевода.

Надеюсь, что у Вас всё хорошо, и творческие дела находятся в движении.
Я сегодня принял последний экзамен в университете и с 1 июля – в отпуске.

Сейчас занимаюсь вплотную двумя своими книгами – книгой эссе о литературе и искусстве,
и в какой -то мере книгой переводов, к которой меня подтолкнуло сотрудничество с Вами.
Вы не против, Владимир, если переводы Ваших стихотворений будут рядом с переводами с других славянских языков?
На сегодня у меня, кроме Ваших стихов, есть 40 переводов девяти украинских поэтов.
Но надеюсь перевести ещё что-то и с других славянских наречий.

Свои стихи тоже пишу, и по сути уже набралось около сотни новых опусов.
Посмотрим, что подскажут небеса…

Ещё раз спасибо, дорогой Владимир, за „Заветине“ и за всё наше доброе сотрудничество в целом.

С уважением,
дружески, С.Шелковый

_____________________________

ЗАВЕТИНЕ (празник)

Видети више : http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA)

* * ЗАВЕТИНЕ (издавачко предузеће)

Видети више :http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%9B%D0%B5)

И немој имати другог пјесника осим мене / Мирослав Б. Душанић

Читајући Ваш посљедњи прилог „Певати и мислити у једној трагичној култури“ од Бошка Томашевића, сјетио сам се да имам једну сатиричну „пјесмицу“ посвећену нашим „голубовима превртачима“… Тачније, написану поводом још једне „књижевне награде?“, која је уручена Рајку Петров Ноги. Заборавио сам о каквој се награди радило, јер овај пјесник их згрће и капом и шаком… Пјесма није можда нека, али може да Вас насмије… А ако Вас којим случајем онерасположи, или недај Боже наљути имајући у виду ко нам представља/диктира културу, онда Вам се искрено извињавам…

И немој имати другог пјесника
осим мене
             за Рајка Ногу, Бабарогу и остале
              Национале

да те ударим пјесмом
посред носа и
наставим
ововременску драму
безвлашћа
да ти умножавам
прошлост
и ако затреба
да те у њу затворим
вјечно
да пловиш као лађа
да ме славиш увијек
будан
и лик не заборавиш
да задрхтиш од мог
испруженог кажипрста
и громког гласа
опасно је ово вријеме
других пјесника нема
у овој земљи
осим мене не постоји
божанство
и дуго ће да се чека да
се поново роди
које је тако вично
да се свему прилагоди
(15. мај 2012.)