Понекад навали и таква помисао и упије се, у човека, смртног, као крља.
…
Када сам купио ову књигу, Велику египатску књигу Мртвих, коју је с немачког превео Марко Вишић? Вероватно баш те 1982. године, када је и штампана? На њеном крају је, поред осталог, штампан, као што су то наши стари радили, и Списак „Сталних претплатника Независних издања“ (у том тренутку списак је догурао до броја 406!!). Издавач књиге и уредник је Слободан Машић. Књига је штампана у 3000 пр. У штампарији „Радиша Тимотић“ (Београд). Сви примерци су нумерисани. Цена књиге: 200 дин.Обим књиге 132 стр.Прегледајући поново тај списак, видим да су многи стални претплатници, у међувремену, преминули. Променили свет. Преминуо је и човек оснивач Нзависних издања, Машић, Бог да му душу прости, тиха вода која руши брег. Погледајте ви на полеђини „Књиге мртвих“ колико је ствари у том тренутку штампао! Како? Зар је могуће? Тако ће се данас упитати многи – Неверне Томе, углавном добар део – данашњих и читалаца и писаца.
Све је то било могуће захваљујући тој чудној симбиози Машића и аутора који су имали некакав свој сан о независним издањима, али и претплатницима. Већина претплатника Машићевих књига је била из Београда, Србије, али и других република ондашње државе, па и оних који су живели далеко од Југославије. Нису сви претплатници помрли, не, али кроз двадесетак година, имена тих претплатника неће се више нигде појављивати, па ни у читуљама.
Зашто нико није наследио Машића? Поготово у време уништења и пропадања толиких издавача?
Зато што није било лако бити заиста независтан издавач, Машић.
Остају, ипак, неизбрисиви трагови, попут списка објављених НЕЗАВИСНИХ ИЗДАЊА на полеђини споменте „Књиге мртвих“, као имена на каквом споменику. Гробље и култура су у непосредној вези (Берђајев).
И ту се можда може наћи одговор на мучно питање постављено у наслову, који је можда и утешан. Донекле…
(Крајем марта 2018)
(Ш)ВЕДСКА СВЕСКА 