Из писама „Заветинама“

…
СРПСКИ НЕСПОРАЗУМИ
=====================
*
Уредништву „Заветина“
13. феб 2014.
Pozdravljam vas!

Rade Vojvodić *

*
15. фебруар 2014.
Драги Имењаче, хвала Ти што си „Лепет крила“ у свет послао а мени омугућио да и сам све мањем броју ово сочињеније шаљем. Шаљем Ти због Сретења Бошњаково и моје писаније да га, када буде згодно, хитнеш у космос.Разуме се, ако можеш, ако твоју концепцију не ремети. Дуже времена нећу ти ништа слати. Твоју књигу „Зашто когито клуб“ сам прочитао, како већ написах, понећу да је у Завичају, под мојом смреком с оловком у руци читам.
Исток је у припреми, Бдење, такође, Унус на тендер дају у марту. За један број су унапред паре укинули. …….
Намеравам да, чим зазелени, идем у Завичај и све ће се поновити само ћу ја на јесен старији бити. Имам проблема са катарактом (лево око), одлажу ми операцију за јесен, а мене све то дави. Дави невидљивим гајтаном и ова ситуација и све што се дешава, али нема се куд, драги, мој МирКО. Остаје нам да се не дамо, да се у ово писаније склањамо. Уз сретно Сретење, Твој МирОСлав

*
Ana Arsic Zivic
Miroslave,

Upravo sam poslala ( ) preko Western Union-a, na Vase ime. Ne znam u kojoj valuti ce to da isplate, dinari ili euri, ali se nadam da ce stici do Vas.
Broj koji sam dobila je …………..
Putujem na tri nedelje i ne verujm da cu imati pristupa internetu, ali bicemo u kontaku kada se vratim.
…………….
Sve najbolje,
Ana AZ

*

Borivoj Bukva>
Dragi prijatelji!

„OVE TESKOCE SU PRIVREMENE, KAO I MI,
I NESTO MORA PROCI – ILI MI ILI TESKOCE“. – Dusko Radovic

Zanimljivosti sa magicusa…
http://www.magicus.info/hr/magicus/tekst.php?id=104012

Lp, Borivoj

http://budan.blog.hr/
http://karolina-rijecka.com

*
__
*Писмо Р. Војводића је садржало, у атачменту, и пропратни текст. Тај текст сам одмах публиковао, онако како је написан, и обавестио аутора:

Војводићу,
управо сам публиковао текст који сте послали.
========
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) ЈЕ ЛИ ИВО АНДРИЋ РАЗУМЕО ЊЕГОША?
/ Раде Војводић

СРПСКИ НЕСПОРАЗУМИ
(Овај текст био је понуђен „Новостима“ (у којима сам као новинар, 1957, готово увео рубрику о књижевности, уз разговоре са писцима; последњи је био интервју са Исидором Секулић, децембра 1957. године) и „Политици“, у којој сам за последњих више од педесетак година објавио много – песама, прича, есеја, итд. Може се наћи на веб-сајту radevojvodic.rs.)
Есеј под овим насловом написан је из посве јаснога разлога: оно што се и ове године збива на духовном плану и у српским догађајима заиста ће умножити већ познате српске неспоразуме. У слављењу двестагодишњице Његоша и његовог дела отишло се и предалеко, низбрдицом. Есеј великог писца Иве Андрића те је неспоразуме само увеличао. Тумачећи тај есеј, чак су, недавно, и два српска академика, подржавајући и интерпретирајући Андрића, на посебан начин, унизили значење Извиискре Његошеве. У Црног Гори, на посве тупав начин, неки је професор говорио о томе да је Горски вијенац геноцидан.
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2014/02/13/%D1%98%D0%B5-%D0%BB%D0%B8-%D0%B8%D0%B2%D0%BE-%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BE-%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%B2/

Са пошт. М. Л.

Војводић се захвалио истог дана: „To je lepo od vas!
Pozdrav!“

Данас, 15. фебруара 2014. отварам најновији број „Књижевних новина“, јануар-фебруар 2014 (1221 -22) и видим поред осталог, на 5. стр. КН текст Радослава Војводића „СРПСКИ НЕПОРЕАЗУМ.Је ли Иво Андрић разумео Његоша?“ Прегледао сам текст, скоро да је идентичан ономе што сам ја публиковао пре 2 дана на „Сазвежђу ЗАВЕТИНА“. Заправо, неко је исекао почетак тог текста, ово: „(Овај текст био је понуђен „Новостима“ (у којима сам као новинар, 1957, готово увео рубрику о књижевности, уз разговоре са писцима; последњи је био интервју са Исидором Секулић, децембра 1957. године) и „Политици“, у којој сам за последњих више од педесетак година објавио много – песама, прича, есеја, итд. Може се наћи на веб-сајту radevojvodic.rs.) „
Ко је то исекао – Војводић, или редакција КН? Да сам знао да су КН штампале тај текст, не бих га публиковао ни у сну. Војводић је то знао – зашто ми је онда послао свој већ штампани текст? Зато што је љут на „Новости“ и „Политику“, што су му одбиле тај исти текст? Или на КН, што су га и оне цензурисале.
Чему још један неспоразум?
Драги пријатељи, колеге, сарадници „Заветина“, немојте ми, молим Вас, убудуће слати Ваше публиковане или штампане радове! Штампане на другом месту. А ако има разлога да то учините, наведите их, и препустите ми да сам одлучим… Не правите од мене, већ знате шта… М. Л.

Из пристиглих писама (013)

(Лукић – Владимиру Корману)

Слике из Мишљеновца, Звижд, с-и Србија, пролеће 2013. (Фотодокументација Заветина)

*
Данас је у Београду понедељак 16. децембар 2013, суморно време, зимско. Послао сам Вам уобичајеном поштом 6 књига, па погледајте. Напролеће, могу да Вам још пошаљем један пакетић, ако будете заинтересовани. Вероватно ће Вам књиге стићи баш за нову 2014. годину, коју Вам честитам од срца.
Потврдите само, молим Вас, кад Вам поштар буде донео књиге.

*
Драги Владимире,
Хвала на јављању.
Хвала и на ентузијазму, труду.
Ваш покушај превода сам публиковао на једном од новопокренутих сајтова „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“.
Ако баш има и нека погрешка, можемо поправити, у том преводу кроз време, зар не? Велика је разлика између штампаних на папиру и публикованих на интернету текстова.
Надам се да сте добро, и да ћете бити и боље у данима који долазе,
Срдачно,

Запис, храст у селу Љешница ( преко Пека, у односу на Мишљеновац, с-и Србија, Звижд – фотодокументација Заветина)

*
Драги Владимире,
Добио сам Вашу поруку. Хвала Вам на труду и занимању за српску поезију. Тодоровића је обрадовала вест да сте превели његову песму. Ви радите једну лепу ствар, каква се не очекује од људи у Вашим годинама, а то је – како већ рекох – подизање мостова између језика и народа, ево, већ се назире један леп мост између српске и руске књижевности: Јагличић, оба Лукића, Тодоровић….
Да Вас Бог поживи,
Све најбоље,

Железничка пруга БОРДО-ПАРИЗ-ТРСТ-ЗАГРЕБ-БЕОГРАФД-ПОЖАРЕВАЦ-КУЧЕВО -ОДЕСА, која пролази кроз Мишљеновац, пролеће 2013 – фотодокументација З.

*
Драги, поштовани Владимире,

Да сте живи и здрави. На многаја љета, како кажу Словени . То можда не треба ни да преводим на руски. Вама су врата отворена у „Заветинама“, било би ми драго да наставите, према Вашим могућностима и времену, занимање за српске песнике. «Заветине» раде на успостављању мостова између култура и различитих или сличних језика, блиских и далеких народа, волео бих да и Ви будете део тога. Ако никако другачије, онда као аутор. Ја одржавам «Заветине» без помоћи државе Србије, или неке озбиљније помоћи из иностранства, неофицијелним контактима и радом који се тешко уклапа у бирократске шеме, то сте схватили надам се? Да поживите и да Вас памет послужи и да Вас жеља за стварањем држи као што служи мога 90-годишњег оца.
Све најбоље

*
Дорогой Мирослав ! Бостон празднует Рождество. Если сегодня отмечают Рождество и в Сербии, то примите
мои поздравления и лучшие пожелания по случаю праздника. Восхищён всем, что Вы делаете, несмотря на все трудности, для сербской культуры и расширения её братских международных связей.
С приветом Вам и всем Вашим друзьям.
Владимир Корман
23 декабря 2013 г., 2:46

Поштовани Мирослав! Бостон слави Божић. Ако данас славе Божић у Србији, онда молим вас
моје честитке и најбоље жеље поводом. Одушевљен све што радите, упркос свим тешкоћама, у српској култури и проширење њених међународних братских веза.
Поздрав Вама и свим Вашим пријатељима.
Владимир Корман

Лакомица, салаш Лукића, једно од могућих локација Заветина (пролеће, 2013)

*

Бела Тукадруз (пролеће, 2013, Мишљеновац, снимак Иван Лукић)

*
Поштовани Владимире,

Опростите што Вам тек сада одговарам, што Вам нисам одговорио одмах. Нисам био у прилици, нажалост, да то учним одмах. Недавно сам се вратио са југа Србије (околина Ниша), где сам (варошица Лебане) оставио жену да брине о њеној мајци која је доживела тешки шлог. Вратио сам се у Београд, јер су ме чекали послови, а и чинило се да се мајка моје жене опоравља, да је на добром путу да се опорави. Међутим, од пре неколико дана њено здравствено стање се погоршало, доживела је поновни шлог, тако да не знамо шта ће бити. Ништа не слути на добро. Ето, због тога се нисам одмах јавио…
Али, синоћ сам читајући спис цара Марка Аурелија схватио да се треба уразумити, колико је то могуће (Аурелије:“14. На овај свет си дошао као један делић; нестаћеш у ономе што те је створило; или још боље, после промене, бићеш враћен у животну клицу света“), или како Срби кажу „Бог дао Бог узео“.
Моја породица је од памтивека православна, ми празнујемои Божић тек кроз две недеље, тј. после нове године. А ја сам остао у вери православној мојих старих.
Наравно да ме је обрадовало Ваше писмо и Ваш преводилачки ентузијазам; нека Вас Бог поживи, као и све добре људе без обзира на веру и нацију које сам у животу срео…
Обрадовало ме је што преводите понешто од мене, као песника, и што можда идете мојим трагом – антологичара српске поезије 20. века. То је добро, можда је то предзнак нечега што је требало да се догоди још пре 4 године када је мој млађи брат штампао 8. издање антологије српске поезије „Несебичан музеј“, које сам Вам иначе послаоч. Мислим: пожељно је да преводиоци иду трагом антологичара, то је један од сигурнијих путева да се реалније сагледа профил поезије једног народа и једног периода без предубеђења.
Желим Вам све најбоље у месецима и годинама који долазе! (…)
_____________

Фотограф „Заветина“ Иван Лукић (1986, Београд – ) (снимак старијег брата др Димитрија Лукића)

Из пристиглих писама у последње време,наставља се (3)

Доброћудни Дрраганов Мачак: дежура испред Новог седишта ЗАВЕТИНА (Мишљеновац, 1. јули 2013, снимио Иван Лукић)

Драги Имењаче, као што видиш користим сваку прилику да  се обавестим. Све посустаје само ти светлиш са својим сазвежђима. И то је оно што потврђује да  су мисионари судбински предодређени за извршење вишег налога. Шаљем ти допуну питања, треба их уредити да буду у вези. Нека  недостају, али сам сигуран да ћеш их ти осмисли-ТИ.  И самог себе преслишати. Јави на моб. да си ову поруку примио, да си добро.  Уз најлепше жеље Твој Мирослав из Трешњевице  (2. јули 2013)

Изашао је и нови број Унуса. На списку си, и треба да га убрзо добијеш. Као што видиш Унус не посустаје… 45/ 2013ПРОЛЕЋЕЛЕТОСадржај:Илија Бакић, ПЕРФЕКТНИ ПЕРФЕКТ, 5Слободан Шкеровић, ИСКЛИЗНУТИ СВЕТ, 99Стеван Бошњак, ДОПИСНИЦЕ ИЗ НИГДИНЕ, 151Весна Васић Вујчић, РУСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, 175Мирослав Тодоровић, ШУМ и ЛАХОР, 199Жарко Ђуровић, ЖАНРОВСКИ КРУГОВИ, 253Лаза Лазић, КРИСТАЛИ, 299Мирољуб Тодоровић, РАСПОНИ НЕОАВАНГАРДЕ, 337Милан Р. Симић, ПРИВЕДЕНИ ПОСТОЈАЊУ ПРАВИ СУ ВЛАСНИЦИ ПРОЛАЗНОСТИ, 449Бошко Томашевић, У МРЕЖАМА ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ, 559Радомир Ђорђевић, ОСВРТИ, 609Ђорђе Штефан, КАКО СМО МАНИПУЛИСАНИ, 631

*
SERBIANPRESSCENTER

БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА за 2013. годину, Фондацијe Иванка Милошевић из Чикага, додељена је српском песнику Миловану Витезовићу (1944).
Награда се додељује за целокупно књижевно дело. Овогодишњи лауреат је проглашен о Видовдану у Српској народној библиотеци, задужбини Милуна и Наде Николић, у Чикагу. „Разуђеност Витезовићевог дела увек је била поетска и увек је остајала у оквирима националног препознавања,“ истакла је Драгица Милошевић, оснивач и председник Фондације.

„Цитираћу професора Мирослава Егерића, члана Савета за награду, који је о Витезовићевој поезији написао: Тамо где сјаји наша Студеница, Ђурђеви Ступови, Грачаница, Самодрежа, Каленић, Раваница, Жича, Лазарица, Милешева, Дечани – тамо је наш пут спаса и истинских самосазнања“, рекао је поводом одлуке Фондације песник Ђорђе Николић, њен потпредседник и уметнички директор.

*

(Rachaealgrace Adams)
Уважена,

Моје право име је Мирослав Лукић, а књижевно име или псеудоним Бела Тукадруз.
Шаљем Вам сада једну моју књигу стихова на српском језику, преведену на енглески, двојезично издање.
То је објављено према идеји г-ђе Снежане Стефановић, сликара, видећете.
Али, то је књига у којој мало има мојих целих песама, више има фрагмената истргнутих из мојих песама, то је урадила спомињана Г-ђа Сликарка према свом избору.
Многе моје друге књиге нису преведене на енглески, рецимо роман „Трговци светлошћу“, сада покушавам да заинтересујем немачке издаваче да га преведу, јер то је врло занимљива кнјига о људима са Балкана, о Власима, једној етничкој заједници мало познатој… Али, одужио сам.
Све најбоље.

Successful,

My real name is Miroslav Lukic, a pen name or pseudonym White Tukadruz.
I send you one now my book of verses in the Serbian language, translated into English bilingual edition.
It is published by the idea of Mrs. Snezana Stefanovic, a painter, you see.
But it is a book which has some of my full-length songs, there are more fragments torn from my songs, it did mentioned Mrs. Painter of his choice.
Many of my other books have not been translated into English, for example, the novel „Merchants light“, I try to engage my German publishers to translate it, because it is a very interesting book about the people of the Balkans, the Vlachs, a little-known ethnic group … But I repaid.
All the best.