На Велики четвртак 2014.
Свети Саво ти помози. Тарабићи рекоше, ићи ћеш а човека срести нећеш, мислила
сам неће нас ни бити. Има ли нас, питам се. Одавно идемо, а човеку ни трага. И сви
у земљу гледамо. Заборавили смо и да лепе куће правимо и оџаке на крову што су
као брош на лепој хаљини чучале. А и роде су одустале на оџаке да слећу и гнезде се.
Врапци се око мрве више не свађају, а можда их скоро и нема. Вране и гаврани, још
мало кућни љубимци, у град се преселили. У парковима деци игралишта оградили а керови газде шетају.
Изгледа сви ћемо у Београду живети, крај воде, као на почетку. Можда ћемо се и у
Храм, подигнут Теби у част од невремена сви склонити. На галерији хор од преосталих уметника, Богу се додворити.
Сви ће Срби испод једне шљиве, још рекоше. Слушам данима, о спасењу образа и
части уз помоћ афричке.
17.4.2014.
Љиљана Милосављевић
Хвала и Вама и нека су сви дани, намсејани! 16. април 2014. 22.38
(Ш)ВЕДСКА СВЕСКА 