МИРОСЛАВЉЕВО, Мера / Слободан Бранковић

МИРОСЛАВЉЕВО
Поштовани,
У ноћном аутобусу, при слабој светлости, прегледавах писмене студената
с Косова, на путу с југа на север. Негде, људи у дубоким чизмама и оружјем пуним муниције,
зауставише, изведоше и претресаше до голе гоже. Беху бесни на мене, јер не нађоше ништа.
Кад пређосмо имагинарну границу, прво место на које наиђосмо, незнадох које, али ја рекох
некоме скривеном испод мог расцепљеног седишта: МИРОСЛАВЉЕВО, ако и то, у даљини,
беше Србија.
Из тог хронолошког белега је и посвета Господину Мирославу Лукићу под именом Мера.
Поздрав
Слободан Бранковић
________________________________  МЕРА
Трон се љуља.
Затекох краља
У остави.
С лончетом у рукама.
Мала посуда
Којом сипа и пресипа.
Као и територије владарима.
Просуто млеко, мало више крви.
Човек прашта
Ако је мера свега.
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s