Разгледнице и књиге из Трешњевице код Ариља

Из две нове песничке књиге Мирослава Тодоровића (1946 – )

____________________________________________________

шум и лахор, корице књ.

шум и лахор, корице књ.

ШУМ И ЛАХОР. – Пишчево издање, Ниш. 2013; 77 стр.; 21 цтр. ISBN 978-86-916377-0-5.  – илустр.

шум и лахор, стр. 4

шум и лахор, стр. 4

_

___ СВЕТИЊА. – Ниш, СКЦ, 2013. – 64 стр. – 21 цм.  – Фрагменти о поезији Мирослава Тодоровића, стр. 53 – 59

ISBN- 978-86-7757-206-8

корице књ.

корице књ.

….

ПЛАНИНСКИ ДНЕВНИК, СВЕТИЊА

СВЕТИЊА—СТЕНА кроз чији у средини отвор, или је то пупак што си га у сну претка видео, кашичицом коју је незнан уденуо у пукотину – безуб осмех већ остарелог камена, узима жива вода, очни вид, веле, она враћа. Отвор на камену је дариван новчићима, а можда је то око свевидеђе, гледа на ста-зицу која се између букових стабала до њ шапутом пришуљала. Кроз грање, мотрим: плове горе облаци, пејзажи других описа. Камен уз камен, чини се стадо је што пландује застало на путу, овде на женскастим бедрима брда именом Клик.

СТЕНА—СВЕТИЊА чува мир враћајући вид, еда прогле-давши не смотрс тајну идсографа исписаног уснулим каменовима. Земаљско стадо, ил небеско јато овде ко зна када слетело. Веле, у позни сат чује сс клобучање из дубине, понад Виса непогоде су толико жестоке да се муње у јатима сручују, а ватре помамно јурс између стена и цичећи ишчезавају у тајним отво-рима женских каменова које овоземаљац не може жив видети.

КАЖУ, једном у години камен оживи, громаде се преврћу и у оноземљској тишини размењују места. На небу се тада појаве пламтећи облаци од којих се откидају повесма мркле светлости што се находе у небескијем провалијама.

ТАМО где мртви живе расту друге приче. Између казивања јошт пламиња ватра, у ћаси цврчи угљен. Устук! Потпуна је залудност песништва у опису древне светлости која сипи између лишћем окићених грана. Назирем смисао, али где наћи речи?

ДАНИМА се гледам са Светињом и не знајући преображавам у дрво на њеном рамену изрезбарено громовима. А ти си гово-рио о песнику који је негда био гробар и учитељ заборављених речи, о човеку који је залутао у сопственом сну.

ЧУЈЕМ како с Остреша лепршају нејасни гласови, негде у близини кли-кли кликће жуња, из Корита нагло долећу срдити ударци секиром, у Жировњу думба: бааам, баам, то на каце пин-тери набијају обруче. У плаветној измаглици Мучањ је сенка ур-онила у ропаву избочину неба. Иза смисао пали лампу над спи-сом пред чијим очима се растављаше зрела светлост од мла-ђахне тмице.

Светиња, Клик, 15.08.1993.

СВЕТИЊА*

ДО-чекађе те у горској врлети
Да вид ти избистри
С мелемом овог видика
Причу о томе распеваш
Стихом што светли понад гора
Коју ћеш из ове плавети понети
Ево стојиш молитвено
Пред стеном зидом
Из отвора
Уста њених воду лек заиташ
Воду која жеђ древну чува

Истина је у ономе што не видиш
У ономе што песма зна да постоји

Ово местоје пророштво памти реч
Слушаш маховину из тишине збори
Земна светлост кроз боје пролећа
Мотри те њен и у твоме дашак
Позних речи видело тишине чује

(Док бележим преко листа мрав порука
Невидљива понад свега бди рука)

Сенке светлости шарају лице Светиње
Зид камен с отвором Кашиком вода се заита
Далеко од свега у скровитој тишини стења
Мотрим отвор у камену Слушам
Гласове оних који место ово походише
Видим име из очију њихових мотри Светиња

Говора нашег тишина потоња је истина
Чујем оно што још само песма види
У јутарњој лирици завичајних гора
Слути Вечност штоно у цик зоре из свега на трен
искрсава
Из руменила сванућа библија обзорја
Списом овим именом СВЕТИЊА

Стаза кроз шуму писмо је линија
Све што памти листа шушањ
У видовитој тишини само обриси
Стихова који не хају за речи земаљске

Сенке ходочасника у спокојству Светиње
Надомак тајне тишине која све чује

Вода у стени зна ко долази
Мотри очима оних који су видани
Гласом наслеђа с брдима унаоколо
Што се и у стиховима овим находе
Очињим језиком библијски обасјани
11.05.2009.

Извор-вода у стени на плећима брда именом Клик. Нико не памти откад је народу Богом пријављен светим. Вода из стене је очелековита,  бистри очи и глед чини очима.  Стену посетиоци даривају, али она за остављене новчиће не хаје.

________

разгледница из ариља2013

разгледница из ариља
2013

разгледница из ариља, 2

разгледница из ариља, 2

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s