(Лукић – Владимиру Корману)
*
Данас је у Београду понедељак 16. децембар 2013, суморно време, зимско. Послао сам Вам уобичајеном поштом 6 књига, па погледајте. Напролеће, могу да Вам још пошаљем један пакетић, ако будете заинтересовани. Вероватно ће Вам књиге стићи баш за нову 2014. годину, коју Вам честитам од срца.
Потврдите само, молим Вас, кад Вам поштар буде донео књиге.
*
Драги Владимире,
Хвала на јављању.
Хвала и на ентузијазму, труду.
Ваш покушај превода сам публиковао на једном од новопокренутих сајтова „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“.
Ако баш има и нека погрешка, можемо поправити, у том преводу кроз време, зар не? Велика је разлика између штампаних на папиру и публикованих на интернету текстова.
Надам се да сте добро, и да ћете бити и боље у данима који долазе,
Срдачно,
*
Драги Владимире,
Добио сам Вашу поруку. Хвала Вам на труду и занимању за српску поезију. Тодоровића је обрадовала вест да сте превели његову песму. Ви радите једну лепу ствар, каква се не очекује од људи у Вашим годинама, а то је – како већ рекох – подизање мостова између језика и народа, ево, већ се назире један леп мост између српске и руске књижевности: Јагличић, оба Лукића, Тодоровић….
Да Вас Бог поживи,
Све најбоље,
*
Драги, поштовани Владимире,
Да сте живи и здрави. На многаја љета, како кажу Словени . То можда не треба ни да преводим на руски. Вама су врата отворена у „Заветинама“, било би ми драго да наставите, према Вашим могућностима и времену, занимање за српске песнике. «Заветине» раде на успостављању мостова између култура и различитих или сличних језика, блиских и далеких народа, волео бих да и Ви будете део тога. Ако никако другачије, онда као аутор. Ја одржавам «Заветине» без помоћи државе Србије, или неке озбиљније помоћи из иностранства, неофицијелним контактима и радом који се тешко уклапа у бирократске шеме, то сте схватили надам се? Да поживите и да Вас памет послужи и да Вас жеља за стварањем држи као што служи мога 90-годишњег оца.
Све најбоље
*
Дорогой Мирослав ! Бостон празднует Рождество. Если сегодня отмечают Рождество и в Сербии, то примите
мои поздравления и лучшие пожелания по случаю праздника. Восхищён всем, что Вы делаете, несмотря на все трудности, для сербской культуры и расширения её братских международных связей.
С приветом Вам и всем Вашим друзьям.
Владимир Корман
23 декабря 2013 г., 2:46
Поштовани Мирослав! Бостон слави Божић. Ако данас славе Божић у Србији, онда молим вас
моје честитке и најбоље жеље поводом. Одушевљен све што радите, упркос свим тешкоћама, у српској култури и проширење њених међународних братских веза.
Поздрав Вама и свим Вашим пријатељима.
Владимир Корман
*
*
Поштовани Владимире,
Опростите што Вам тек сада одговарам, што Вам нисам одговорио одмах. Нисам био у прилици, нажалост, да то учним одмах. Недавно сам се вратио са југа Србије (околина Ниша), где сам (варошица Лебане) оставио жену да брине о њеној мајци која је доживела тешки шлог. Вратио сам се у Београд, јер су ме чекали послови, а и чинило се да се мајка моје жене опоравља, да је на добром путу да се опорави. Међутим, од пре неколико дана њено здравствено стање се погоршало, доживела је поновни шлог, тако да не знамо шта ће бити. Ништа не слути на добро. Ето, због тога се нисам одмах јавио…
Али, синоћ сам читајући спис цара Марка Аурелија схватио да се треба уразумити, колико је то могуће (Аурелије:“14. На овај свет си дошао као један делић; нестаћеш у ономе што те је створило; или још боље, после промене, бићеш враћен у животну клицу света“), или како Срби кажу „Бог дао Бог узео“.
Моја породица је од памтивека православна, ми празнујемои Божић тек кроз две недеље, тј. после нове године. А ја сам остао у вери православној мојих старих.
Наравно да ме је обрадовало Ваше писмо и Ваш преводилачки ентузијазам; нека Вас Бог поживи, као и све добре људе без обзира на веру и нацију које сам у животу срео…
Обрадовало ме је што преводите понешто од мене, као песника, и што можда идете мојим трагом – антологичара српске поезије 20. века. То је добро, можда је то предзнак нечега што је требало да се догоди још пре 4 године када је мој млађи брат штампао 8. издање антологије српске поезије „Несебичан музеј“, које сам Вам иначе послаоч. Мислим: пожељно је да преводиоци иду трагом антологичара, то је један од сигурнијих путева да се реалније сагледа профил поезије једног народа и једног периода без предубеђења.
Желим Вам све најбоље у месецима и годинама који долазе! (…)
_____________
(Ш)ВЕДСКА СВЕСКА 