Из писама и порука пристиглих почетком 2015. године са разних страна (1)

(24. јануар 2015)
Драги Мирославе,

По команди: ”Главу горе”! ево очи ми испадоше ишчитавајући ваше Заветине. Блажене да су па ми и стварно очи поиспадале читајући их.
Колико су потребне на папиру сведочи овај болесник из Торонта да ми је најтеже било држати и померати екран компјутера док сам више лежао него седео испред њега и читао нови број ”Заветина”. И ево шта сам забележио:
Потребне као хлеб, као вода, односно као што је потребно оном ”мраву што уз стабло мили – … сунца и шећера”!
Ђовани Папини, Молитва Христу: ”…живиш животом који није човечји на човечјој земљи”;
Све ми се више свиђа твој израз ”наметачи” за професоре и уреднике режимских факултета и издавача;
Улак или застава ”Заветина”:
”… постоји жудња за једни штампаним на папиру часописом, који би изражавао судбину данашњих дана и земље у којој се штампа, незаражен књижевним модама и отпоран на поплаву стране књиге”
САЗВЕЖЂЕ ЗАВЕТИНЕ
”Читав свет може се у бисаге сместити.
Али мраву што уз стабло мили
треба више сунца и шећера.”
ДНЕВНИК ПРЕТЕКА
„Судбину су ми скројили, као човеку и писцу који је то одбијао да буде дуго-предуго, глупаци, гњаватори, песници, професори и наметачи”
Над судбином рукописа романа ”Дан шести” Растка Петровића.
МУЗЕЈ РЕНЕСАНСНИХ ДУХОВА
БЕЗДАНА УМЕТНОСТ
Из ”Нове Србије” Мите Ракића
– Посница св. Петке
Милош Јанковић ЗНАЧАЈНА КЊИЖЕВНА ПОЈАВА
О СУДБИНИ ВОЈВОДЕ БОЈОВИЋА
Иако знам да моја поема ПОШТОВАНА РУЉО не заслужује да нађе место међу мајсторски изабраним истинским песмама и песницима, без наметача, драго ми је да ме изабрао ненаметач Мирослав Лукић.
За много тога вам хвала: за све што сам ишчитао и навео, исто тако и за оно што нисам, за полемичку студију коју објављујем у наставциа и за песме Светислава Стефановића које ћу им сутра придружити. А данас подижем 4. наставак.
Главу горе! Презримо наметаче! Заборавио сам на јегуље Љ…, В… и друге пометине.
Срдачно,
Радомир Батуран

(4. фебруар 2015 – )

Драги Мирославе,
Заветине се, и поред огромних тешкоћа, појављују на радост и аутора и бројних читалаца. Овде у Црној Гори српски писац нема где да објави ни један једини редак. Све је замрло.
Поздрав,
Милица Краљ

**
( 8. фебруар 2015 – )
Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00322)

Драги Мирославе Лукићу,
Хвала Вам и на овом и на свим претходним издањима билтена Сазвежђе
Заветина. Посебно бих похвалио двоброј 6-7 Заветине плус – штампане на
папиру и урезане на ЦД. Новине су заиста стооке. Све виде, све
забележе. Наравно битно и суштинско. Не баве се спорадичношћу.
Препуне. Информативне, И мудре. И доучне. И поучне. И научне. Праведне
су према свакоме. Према свачијем стваралаштву. Непогрешиво искрене.
Враћају ствари на своје место. Не баве се фарисејством као многе
књижевне новине и часописи. Не трпе лаж. Ни глупост. Препознају
вредност. Објављују нова и заборављена имена. Исправљају неправде
нанете, током деценија и векова, нашим ствараоцима. Њихова дела
враћају у жижу јавности.
Просто су загрцнуте од жеље да се све каже, одмах и сада.
Драги Мирославе Лукићу,
Новине које Ви уређујете, боље рећи Ваше новине, заиста су будне. Није
будност бити само будан у духу. Права будност је пробудити и ближњега
свога. Отворити му очи – стооке. Духовне очи. Унутарња светила.
Сазвежђа најфинотворније светлости. То се зове бити буднији и од
Буде. А то су наши ведски Срби знали, итекако. Да не наводим „Багавад
Гиту“ и друге најмудрије књиге човечанства, које наши паметари напамет
знаше и у памети носаше хиљадама година и нама донесоше. И лучу Веда и
Вида и Будности Вама предадоше, драги Мирославе Лукићу. Баш Вама. Не
по Вашој жељи, већ по избрању. Бог Вас је изабрао да то радите у име
Првописменог народа.
Кад отворим Зваетине, имам чему да се радујем. У овим новинама нема
пропадљивих текстова. Ни заборављених делатника. И свако ће добити
своје место у своје време, својом заслугом.
Нека Вас Свевишњи поживи још много лета,
на радост оних који Вас следе, подржавају, сарађују и не дају да
завлада мрак. А неће, ако Бог да. А и Ваша Сазвежђа Заветине су ту.
Она нас осветљавају. А светлост њихова је делотворна и подстицајна и
благотворна. Речи Ваших новина су благоухане, као тамјан и мислођин
(босиљак), драги Мирославе Лукићу, алијас Белатукадрузе.
Свако добро од Бога и људи
Ваш редован читалац
Мирослав Димитријевић